Procenjuje se da je Albert Ajnštajn imao koeficijent inteligencije 160, Isak Njutn 190, a Mark Zakerberg ima 152. Ovi ljudi su širom sveta poznati kao najveći geniji, a krajem 19. veka rođen je najpametniji čovek koji je ikada hodao planetom. Njegovo ime je Vilijam Džejms Sidis. Koeficijent inteligencije mu je procenjen između 250 i 300!

Rođen je u Njujorku, 1898. godine. Postao je matematičar, nadareni pisac i bio je čudo od deteta. Međutim, njegov život bio je agonija, a veruje je da su za njegovu sudbinu krivi roditelji.

Otac mu je bio ugledni psiholog, imao je čak četiri diplome Univerziteta Harvard, a majka mu je takođe bila lekarka. Boris i Sara bili su ugledni i inteligentni, te nije ni čudo da je i Vilijam bio takav. Ipak, od ranog detinjstva, roditelji su od njega previše očekivali. Međutim, on je nadmašio očekivanja roditelja pokazavši da je daleko više od prosečnog čoveka, dok se njegova inteligencija graničila sa ludošću.

Takođe zanimljiv podatak je da je sa samo 18 meseci čitao novine. Već sa šest godina, Vilijam je govorio više jezika - engleski, francuski, nemački, ruski, turski, jermenski, a izmislio je i svoj jezik i nazvao ga Vendergud (iako je nejasno da li ga je ikada koristio kao odrasla osoba). Videvši njegov potencijal, roditelji su hteli da izvuku maksimum, pa je kao dete pisao poeziju i radio sve ono što je drugoj deci bilo nezamislivo. Već sa 9 godina primljen je na Univerzitet Harvard. Međutim, škola mu nije dozvolila da pohađa nastavu dok ne napuni 11 godina, piše portal Allthatsinteresting.com.

Dok je još bio student, 1910, bio je toliko napredan da je držao predavanja Harvardskom matematičkom klubu o neverovatno složenoj temi četvorodimenzionalnih tela. Sidis je završio legendarnu školu 1914. Imao je 16 godina i stekao je diplomu iz studija umetnosti. Nakon što je dobio diplomu, Vilijam je dao izjavu da želi da ima savršen stil života, što je prema njegovom mišljenju bio usamljenički život, a istakao je i da se nikada neće oženiti.

Slava koju je stekao, a nije je želeo, njegova odluka odrazila se i na pritisak koji je Vilijam trpeo od strane roditelja. S obzirom na to da je i sam bio ugledan i poznat, Vilijamov otac želio je želeo da od sina napravi zvezdu. Da bi to postigao, počeo je da primenjuje svoje znanje iz psihologije na sinu i strašno da ga pritiska, piše Noizz. Uprkos Vilijamovoj inteligenciji i tome što je kao dete uživao učeći, kada je odrastao, njegovo mišljenje se promenilo i za sve je krivio oca. Koliko je bio ljut na oca govori i činjenica da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio da dođe na njegovu sahranu.

Najinteligentniji čovek dve godine u ludnici

Kako su to obično geniji radili da se ne bi ni po čemu isticali, Vilijam je takođe radio slabo plaćen i običan posao. Zaposlio se kao pomoćnik sveštenika, ali su ga ljudi i dalje prepoznavali, pa je i taj posao promenio. 1924. godine novinari su otkrili da Vilijam radi slabo plaćen fizički posao, ali ovoga puta su hvalospevi o buntovnom geniju izostali - sada su novinski naslovi ismevali nekadašnje čudo od deteta i isticali kako Vilijam više ne može da radi ono što je mogao kao dete. To, naravno, nije bilo istina, što se kasnije i pokazalo kroz mnoštvo neprocenjivih knjiga koje je Vilijam za života napisao pod različitim lažnim imenima. Vilijam je 1919. uhapšen kao učesnik nasilnog protesta u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Ipak, roditelji su našli način da ga oslobode iz zatvora i umesto toga, zatvorili su sina u ludnicu na dve godine.

Iznenadna smrt

Vilijam je ceo svoj život proveo potpuno usamljen i rastrojen. Otuđio se od porodice i počeo je da radi kao radnik na mašinama da bi sastavljao kraj sa krajem. VilijamDžejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, preminuo je iznenada u 46. godini, usled izliva krvi u mozak, od čega je preminuo i njegov otac.

(MONDO)