Porodica kosovskih Albanaca Zogaj, koja je proteklih skoro tri godine izazvala najviše pažnje austrijske javnosti, moraće da napusti Austriju, odlučio je Ustavni sud.
Ustavni sud Austrije odbacio je žalbu Zogajevih na odluku o odbijanju zahteva dobijanje humanitarnih papira za ostanak.
"Zatražićemo od porodice da dobrovoljno napusti zemlju", rekao je Martin Gšvantner iz opštinske uprave Feklabrug, na čijoj teritoriji žive Zogajevi.
Porodica Zogaj od septembra 2007. je tema austrijske javnosti, kada je maloletna Arigona Zogaj na dve nedelje, pred planirano proterivanje, nestala.
Glava porodice ilegalno je ušao u Austriju maja 2001, kada je podneo zahtev za dobijanje azila, koji je godinu dana kasnije odbijen.
I pored toga, septembra 2002. on u Austriju je doveo porodicu, suprugu i petoro dece, i to ilegalno.
Novembra 2002. molba za dobijanje azila odbijena je u drugoj instanci za čitavu porodicu.
U više navrata su otac i majka predavali zahteve za dobijanje azila, koji su stalno odbijani.
Zogajevi su na sve načine pokušavali da izbegnu iseljavanje iz Austrije, u koju su se pravno naselili, koristeći svaku rupu u zakonu.
Tome je, međutim, došao kraj krajem septembra 2007, kada je policija došla da ih protera, ali je Arigona, tada 15-ogodišnja devojčica, uspela da se sakrije.
Dok su otac i ostala četiri deteta proterani na Kosovo, majka je dobila pravo da ostane kako bi tražila kćerku.
Samo tri dana posle proterivanja u javnost je dospelo pismo Arigone u kojem preti da će izvršiti samoubistvo ukoliko ona i njena porodica ne dobiju pravo da ostanu.
To pismo je izazvalo burne reakcije u javnosti pa su vlasti odlučile da Arigona i njena majka mogu da ostanu u zemlji do odluke Ustavnog suda.
U međuvremenu je otac porodice nestao, ostavivši četvoro dece da se sami brinu o sebi na Kosovu.
Zatim su braća u više navrata pokušala ponovo ilegalno da uđu u Austriju, ali su ih stalno presretale nadležne vlasti.
Slučaj porodice Zogaj odlukom Ustavnog suda je konačno rešen, i Arigona i njena majka moraće da se vrate na Kosovo, gde su im brojne nevladine organizacije iz Austrije stvorile uslove za život.
Napuštanje zemlje mora da usledi u "odgovarajućem roku", jer u suprotnom preti nasilna mera, pa sve do zatvora pred proterivanje.
"Neće to biti stvar od par dana, ali ni od par meseci", objasnio je Gšvandtner.
Najverovatnije će se Arigoni Zogaj, kćerki, koja je pretnjama samoubistvom "raznežila" mnoge Austrijance, dati vreme da završi školsku godinu.
Ustavni sud je priznao da je Arigona Zogaj dobro integrisana u zemlji, ali ujedno je konstatovao da je to bilo moguće samo zato što od 2004. odbija da izvrši pravosnažne odluke o iseljenju. Prema mišljenju sudija, ova 18-ogodišnja Albanka ne bi smela uopšte da bude u Austriji.
Ministarka unutrašnjih poslova Marija Fekter odbacuje svaku mogućnost ostanka Zogajevih u Austriji, što traže neke nevladine organizacije i stranka Zelenih.
Prema njenom mišljenju, to bi bilo nepravedno prema drugim slučajevima. Ona smatra da bi dobrovoljno napuštanje zemlje bilo najbolje kako bi se izbegle mere policije za strance.
"Ako bude proterana porodica Zogaj to znači da će protiv njih biti izrečena zabrana povratka na 18 meseci", upozorila je Fekterova.
(Tanjug)
"Zatražićemo od porodice da dobrovoljno napusti zemlju", rekao je Martin Gšvantner iz opštinske uprave Feklabrug, na čijoj teritoriji žive Zogajevi.
Porodica Zogaj od septembra 2007. je tema austrijske javnosti, kada je maloletna Arigona Zogaj na dve nedelje, pred planirano proterivanje, nestala.
Glava porodice ilegalno je ušao u Austriju maja 2001, kada je podneo zahtev za dobijanje azila, koji je godinu dana kasnije odbijen.
I pored toga, septembra 2002. on u Austriju je doveo porodicu, suprugu i petoro dece, i to ilegalno.
Novembra 2002. molba za dobijanje azila odbijena je u drugoj instanci za čitavu porodicu.
U više navrata su otac i majka predavali zahteve za dobijanje azila, koji su stalno odbijani.
Zogajevi su na sve načine pokušavali da izbegnu iseljavanje iz Austrije, u koju su se pravno naselili, koristeći svaku rupu u zakonu.
Tome je, međutim, došao kraj krajem septembra 2007, kada je policija došla da ih protera, ali je Arigona, tada 15-ogodišnja devojčica, uspela da se sakrije.
Dok su otac i ostala četiri deteta proterani na Kosovo, majka je dobila pravo da ostane kako bi tražila kćerku.
Samo tri dana posle proterivanja u javnost je dospelo pismo Arigone u kojem preti da će izvršiti samoubistvo ukoliko ona i njena porodica ne dobiju pravo da ostanu.
To pismo je izazvalo burne reakcije u javnosti pa su vlasti odlučile da Arigona i njena majka mogu da ostanu u zemlji do odluke Ustavnog suda.
U međuvremenu je otac porodice nestao, ostavivši četvoro dece da se sami brinu o sebi na Kosovu.
Zatim su braća u više navrata pokušala ponovo ilegalno da uđu u Austriju, ali su ih stalno presretale nadležne vlasti.
Slučaj porodice Zogaj odlukom Ustavnog suda je konačno rešen, i Arigona i njena majka moraće da se vrate na Kosovo, gde su im brojne nevladine organizacije iz Austrije stvorile uslove za život.
Napuštanje zemlje mora da usledi u "odgovarajućem roku", jer u suprotnom preti nasilna mera, pa sve do zatvora pred proterivanje.
"Neće to biti stvar od par dana, ali ni od par meseci", objasnio je Gšvandtner.
Najverovatnije će se Arigoni Zogaj, kćerki, koja je pretnjama samoubistvom "raznežila" mnoge Austrijance, dati vreme da završi školsku godinu.
Ustavni sud je priznao da je Arigona Zogaj dobro integrisana u zemlji, ali ujedno je konstatovao da je to bilo moguće samo zato što od 2004. odbija da izvrši pravosnažne odluke o iseljenju. Prema mišljenju sudija, ova 18-ogodišnja Albanka ne bi smela uopšte da bude u Austriji.
Ministarka unutrašnjih poslova Marija Fekter odbacuje svaku mogućnost ostanka Zogajevih u Austriji, što traže neke nevladine organizacije i stranka Zelenih.
Prema njenom mišljenju, to bi bilo nepravedno prema drugim slučajevima. Ona smatra da bi dobrovoljno napuštanje zemlje bilo najbolje kako bi se izbegle mere policije za strance.
"Ako bude proterana porodica Zogaj to znači da će protiv njih biti izrečena zabrana povratka na 18 meseci", upozorila je Fekterova.
(Tanjug)
