Iskusni diplomata Hendri Kisindžer iskritikovao je Bajdenovu administraciju.
Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer osudio je politički establišment SAD zbog neuspeha da demonstrira "domaću koheziju". On je ocenio i da Amerika ne može sebi da priušti da se izoluje, a kako je istakao, neće biti u stanju ni da odgovori na ogromne spoljnopolitičke izazove. "Pošto SAD pate od domaćih podela i međunarodnog nereda oko toga ko smo i za šta se zalažemo, državi je teško da prikupi domaću koheziju neophodnu za suočavanje sa izazovima koji su pred nama", rekao je on okupljenima na događaju organizovanom u čast bivšeg predsednika Ronalda Regana.
To, dodaje Kisindžer, uključuje "izazov svetskom poretku" koji stiže iz Kine, rusku vojnu operaciju u Ukrajini i očigledno skori razvoj "najrazornijeg oružja na svetu" u Iranu, da ne govorimo o veštačkoj inteligenciji, za koju bivši diplomata upozorava da "transformiše samu ljudsku svest".
"Svaki od ovih hitnih događaja zahteva kombinaciju snage i pomirenja", rekao je on, podsećajući okupljene Reganove obožavaoce da je bivši predsednik "znao da Amerika treba da bude moćna u suštini i u umu kako bi zaštitila svetski poredak - silom, ako je potrebno."
Regan, koji bi da je živ imao 112 godina, nikada se nije pokolebao u uverenju da je "Amerika najbezbednija i najprosperitetnija kada njen lider oblikuje stabilni svet", kao i da "stabilan svet ne može da se zasniva na američkom izolacionizmu", tvrdi Kisindžer.
Dok je 99-godišnji bivši diplomata opisao Regana kao "mirotvorca", njegova administracija je izvršila invaziju na Grenadu, poslala hiljade vojnika na Bliski istok i pokušala da zbace vladu Nikaragve finansiranjem, obukom i naoružavanjem Kontra milicije preko CIA, podseća Raša tudej Balkan.
Tokom Reganovog predsedništva, Kisindžer je predsedavao Nacionalnom dvopartijskom komisijom za Centralnu Ameriku, koja je optužila Sovjetski Savez da iskorišćava političke nemire u regionu, istovremeno prikrivajući američku - a posebno Kisindžerovu - podršku vojnim diktaturama poput one u Čileu kada je na čelu bio Augusto Pinoče i salvadorske "odrede smrti" koji su se, navodno, borili protiv komunizma.
(MONDO)
