Na 20-minutnom snimku mogu se videti pramac, palube, glavni jarbol i kabine kapetana Edvarda Smita.
Podvodna ronilačka kapsula snimila je u visokoj rezoluciji nove zadivljujuće prizore Titanika u visokoj rezoluciji, u trajanju od 20 minuta. Snimak je objavila kompanija OceanGate Ekpeditions, koja je inače zadužena za ronilačka putovanja.
Pramac, palube, glavni jarbol i kabine kapetana Edvarda Smita se mogu videti na snimku. Međutim, snimci su pokazali da je brod zapravo u stanju raspadanja na dubini od 3.800 metara u Atlantskom okeanu. U njemu su se "nastanile" ribe i jastozi, korali, a korozija je "pojela" metal.
Titanik je potonuo 15. aprila 1912. nakon što je udario u santu leda. 1.517 je umrlo ili se udavilo, od čega 1.360 muškaraca i 157 žena i dece.
Titanik je bio jedan od tri putnička broda, koji su trebali da dominiraju prekookeanskim putničkim saobraćajem. Bio je vlasništvo kompanije Vajt Star Lajn, a izgrađen je na brodogradilištu Harland i Vulf pod brojem 401. Titanik je bio najveći putnički brod na svetu u to doba. U toku prvog putovanja, Titanik je udario o ledeni breg u nedelju, u 23.40 (brodsko vreme), 14. aprila 1912. godine. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 02.20, narednog jutra.
Tragedija je bila jedna od najvećih mirnodopskih pomorskih katastrofa, te je tim i široko poznata. Titanik je koristio najnapredniju tehnologiju, dostupnu u to doba. Sama tragedija je bila veliki šok za ljude, jer je Titanik, uprkos naprednoj tehnologiji i iskusnoj posadi, na kraju ipak potonuo uz velika ljudska stradanja.
Dva sata nakon što je Titanik potonuo, brod Karpatija je došla na mesto nesreće i počela sa spasavanjem preživelih u toku nekoliko narednih časova. U 08.50 časova, Karpatija je zaplovila put Njujorka gde je pristigla tokom večeri 18. aprila 1912. godine pod jakom kišom. Od ukupno 709 putnika, 528 preminulo iz treće klase, 166 iz druge i 123 iz prve.
Olupine broda su 1. septembra 1985. godine pronašli Žan-Luis Mihel i Robert Balard. Postoje tvrdnje da su ostaci broda pronađeni 1982. godine, a da je to 1985. objavljeno. Mada, te tvrdnje nisu potpuno tačne, sem sitnih ostataka koji su bili skupljeni sa plaže Halifaksa, dok su krupniji i teški bili podignuti nakon istraživanja olupine. Tokom tog perioda, Američka mornarica je želela da unapredi tehnologiju kako bi Balard mogao da nađe ruske podmornice Trešer i Škorpion koje su bile udaljene od Titanika. Nakon upešne misije, 1984. godine, Američka mornarica je odobrila Balardu da može odradi ono što želi: da nađe olupinu Titanika.
U Julu 1985. zajedno sa francuskim timom iz Francuskog insituta za eksploataciju mora na istraživačkom brodu Le Suroit, koji je imao napredniji sonarski sistem SAR, Žan Luis Mihel i Balard su krenuli u potragu za olupinom Titanika.
(MONDO)
