Devojčici iz Sirije, čija je fotografija nakon zemljotresa obišla svet, možda će biti amputirana noga.
Fotografija, na kojoj se vidi devojčica (5) zagrljena sa devetomesečnim bratom ispod ruševina u Siriji, obišla je svet. Na sreću Džinan i Abdulah su spašeni, međutim sad postoji mogućnost da će devojčici morati da bude amputirana noga.
U ponedeljak, 6. februara, dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,6 pogodila su selo Harem u provinciji Idlib u Siriji. Desetine zgrada sravljene su sa zemljom. Omar Rahal čuo je glas koji je dolazio iz ruševina stambenog bloka u kom je živeo njegov rođak Mahmud sa suprugom i sedmoro dece.
Nekoliko sati kasnije, Rahal, lokalni šef policije, uletio je u ruševine kuće u nadi da će pronaći Mahmuda i njegovu porodicu žive. Celo jutro nije čuo znake života, ali u 12.30 uši su mu čule pet reči koje je izgovorila nešto što je zvučalo kao devojčica: "Vodite me odavde".
Džinan i Abdulah ležali su nekoliko metara ispod gomile krhotina. Devojčica je tešila svog brata. Pored njih, zakopano ispod ostataka njihovog doma, ležalo je telo njihove majke. Rahal je mogao samo da vidi ruku majke koja je bila u položaju takvom da se činilo da je pokušavala da zagrli svoju decu kako bi ih zaštitila.
"Moji ljudi su odmah stigli i pomogli mi da izvadim malog Abdulaha, koji je srećom imao samo nekoliko malih ogrebotina. Ali problem je bila Džinan. Bila je prikovana betonskom pločom i imala je gvozdenu šipku nabodenu kroz nogu. Da bismo podigli betonski blok koji ga je ometao, koristili smo dizalicu, onu za podizanje automobila kada treba da promenite gumu. Uspelo je. Ali Džinan je još uvek imala taj gvozdeni štap zaboden u nogu. Morao se preseći", ispričao je Rahal.
The 7 year old girl who kept her hand on her little brother's head to protect him while they were under the rubble for 17 hours has made it safely. I see no one sharing. If she were dead, everyone would share! Share positivity...pic.twitter.com/J2sU5A5uvO
— Mohamad Safa (@mhdksafa)February 7, 2023
Spasioci su pokušali da preseku šipku debelim čeličnim sečivom dok je Džinan plakala od bola. Da stvar bude komplikovanija, naknadni potresi su ponovo pogodili selo. Ono malo što je ostalo od zgrada počelo je da se ruši. "Molimo vas! Vadite me odavde", molila je Džinan spasioce. Nije bilo vremena za gubljenje. "Nismo imali izbora. Rizikovali smo i da umremo i da izgubimo dete. Stoga smo odlučili da uradimo ono što nikada nismo želeli - izvadimo Džinan dok joj je noga još uvek bila delimično nabodena na štap", kazao je.
Oko 2 časa ujutru u utorak, nakon skoro 22 sata pod ruševinama, devojčica je spasena. Nedelju dana nakon spasavanja, Gardijan je posetio Džinan i njenog mlađeg brata u bolnici preuređenoj iz bivše škole u kojoj su povređena deca iz Harema bila na lečenju. Abdulah je spavao umotan u vuneno ćebe dok je Džinan ležala, još uvek u bolovima, na krevetu. "Rana na njenoj nozi je veoma ozbiljna. Džinan možda više nikada neće hodati kao ranije, neću te lagati. Ako se rana ne popravi, mogli bismo biti primorani da joj amputiramo nogu", rekao je njen doktor Vadžih al-Karat. Džinan i Abulah su jedini koji su ostali živi u porodici.
(MONDO)
