Stefan Mandel je ekonomista iz Rumunije koji je na lutriji osvojio nagradu čak 14 puta, a da pritom nije prekršio nijedan jedini zakon, piše australijski portal "news.com". On je 60-ih godina prošlog veka spajao kraj sa krajem da bi potom odlučio da promeni svoj život. Rešio je da dobije na lutriji.

On je u slobodno vreme proučavao Fibonačijeve teorije verovatnoće. Nakon nekoliko godina učenja, osmislio je "algoritam za biranje brojeva" koji se bazirao na metodi koja se zvala "kombinatorna kondenzacija". On je tada tvrdio da može da dobije pet od šest brojeva koji će da pobede. Broj mogućih kombinacija je tako sveden sa miliona na hiljade.

Sa grupom prijatelja kupio je veći broj listića i odigrao je sve moguće kombinacije. Osvojio je nagradu u vrednosti od 16.000 evra. Potom se sa porodicom odselio za Australiju i započeo je skroz novi život.

Kada se smestio u Australiji, Mandel je shvatio da je u nekim izvlačenjima cena kupovanja listića svih mogućih kombinacija manja od džekpota. Ako je džekpot bio deset miliona dolara, a listići svaki po jedan dolar, Mandel bi još uvek dobro zaradio. Imao je nekoliko prepreka: kako prikupiti kapital za listiće, a zatim kako ih fizički sve ispuniti.

Tada je radio kao agent za prodaju osiguranja, a slobodno vreme koristio je kako bi uverio investitore da ulože zajedno i izgrade takozvani loto sindikat. Izumeo je sistem automatizacije s računarima i štampačima, koristeći algoritam za ispunjavanje listića automatski, koristeći sve kombinacije brojeva.

Tokom 80-ih, sindikat je čekao da džekpot naraste, pre nego što su kupili hiljade listića. Grupa je osvojila 12 lutrija i stotine hiljada manjih nagrada širom Australije i Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, nije sve bilo toliko blistavo. Profiti nisu bili dovoljno visoki, a Australijanci su na kraju i shvatili njihov plan, pa su promenili pravila - zabranili su štampane listiće i kupovinu velikog broja.

Lutrija u Virdžiniji bila je idealna. Brojevi su bili samo od 1 do 44, što je značilo da je broj mogućih kombinacija bio milionima manji nego u drugim igrama. Tad je otvorio službenu firmu, “Pacific Financial Resources”, a pod njom razvio Loto fond. Hiljade investitora uverio je da ulože i prikupio milione dolara u procesu.

U februaru 1992. godine Virdžinija lutrija imala je džekpot od 27 miliona dolara. Mandel je u to vreme već imao 16 zaposlenih u skladištu u Melburnu, koji su tokom tri meseca odštampali sedam miliona listića i poštom ih poslali u Sjedinjene Američke Države. Sindikat je osvojio džekpot, uz još gotovo milion dolara sekundarnih nagrada.

I dok Mandelova metoda nije bila ilegalna, podigla je sumnju pa se našao u četvorogodišnjoj legalnoj bici. Tokom tog vremena istraživale su ga brojne međunarodne agencije, među njima i CIA i FBI. Na kraju je oslobođen bilo kakvih optužbi, međutim, dok je on osvojio milione, njegovi investitori dobili su tek 1400 dolara od 4000 dolara uloga, daleko od bogatstva koje im je obećano.

Mandel je 1995. godine bankrotirao, a u jednom trenu proveo je 20 meseci iza rešetaka u Izraelu zahvaljujući varanju investitora. Živi u Vanuatuu. U međuvremenu, sve američke države su zabranile korišćenje njegove strategije.

(MONDO)