Penzionisani američki general Mark Filip Hertling je cenjeni komentator rata u Ukrajini. Služio je 37 godina u vojsci SAD, a penzionisan je 2013. kao komandant američke vojske u Evropi i Sedme armije. Tokom svoje duge vojne karijere, proveo je nekoliko godina u direktnoj borbi i obučavao elitne jedinice. Bio je komandant 1. oklopne divizije u Iraku, a njegova jedinica je često spominjana zbog vojnih uspeha. Služio je i komandovao na svim nivoima vojske i vodio borbenu obuku u SAD i Zajedničkom multinacionalnom centru za obuku u Evropi. On je energičan i strastven govornik, sa veoma poučnim i razumljivim vojnim prezentacijama.

U analizi koju je napisao za Vašington Post, on je detaljno objasnio zašto apsolutno veruje u ukrajinsku vojsku i njihovu pobedu.

"Tokom mog vremena kao komandanta američkih snaga u Evropi, upoznao sam ukrajinske lidere i vojnike tokom raznih misija obuke i video kako njihova kultura prilagodljivosti raste i razvija se. Takođe sam imao priliku da u nekoliko navrata izbliza posmatram Rusiju kako 'demonstrira' (ali ne i kako pravilno obučava ili uvežbava) svoje vojne sposobnosti, i često sam primetio duboku i sveprisutnu korupciju koja je zahvatila i preti njenim oružanim snagama, naveo je Hertling.

Kada se jedinice obučavaju u NTC-u, bore se protiv jakih protivničkih snaga nekoliko nedelja. Svakih 24-48 sati pravi se pauza u delovanju, a zatim se analiziraju njihove akcije i pokazuju dobre i loše stvari koje jedinica radi. Dobre jedinice dodatno brišu ono što rade dobro, popravljaju svoje loše stvari i bitka se nastavlja. Posle tri nedelje te jedinice i njihovi vođe su prokleto dobri. S druge strane, ne tako dobre jedinice ne prihvataju kritike i ne ispravljaju greške, stalno dozvoljavaju da mali problemi prerastu u velike i ne razmišljaju o sopstvenim neuspesima i lošem vođstvu.

Penzionisani oficir podseća da je i pre nego što je saznao detalje Putinove strategije ili operativnih ciljeva njegove vojske znao da se invazija neće dobro završiti za ruskog lidera. "Ukrajina će se boriti iznad svojih mogućnosti. A Rusija će se stideti“, rekao je on kolegi prve noći rata.

Vladimir Putin (2).png
SPUTNIK/screenshot 

On ističe da je rat prošao kroz pet faza i da su u svakoj fazi ukrajinske snage znatno nadmašile ruske, uglavnom zbog vojne kulture prilagodljivosti. 'Ruske snage su i dalje sputane nedostatkom te iste kulture, kao i nedostatkom vođstva i inicijative“, kaže on. On takođe podseća da Putin nikada nije zvanično objavio svoje strateške ciljeve.

"Pokušao sam da shvatim šta bi njegovi generali mogli da urade. Činilo se da je želeo promenu režima u Kijevu, uništenje ukrajinske vojske, potčinjavanje ukrajinskog stanovništva, kontrolu luka na Crnom i Azovskom moru (a možda i Moldaviji). Očigledno je da Rusija nema dovoljno trupa ili efikasnost kombinovanog naoružanja za postizanje Putinovih ambicioznih ratnih ciljeva", dodao je on.

Još gore, Putinova vojska je ignorisala jedan od najvažnijih principa rata – jedinstvo komandovanja. Generali su planirali napad iz devet različitih pravaca napredovanja, ali nikada nisu uspeli da koordiniraju velike pomorske i vazdušne snage u masovni napad.

Rat je počeo 24. februara i trebalo je šest nedelja da prva faza Putinove ofanzive propadne. Već 2. aprila bio je prinuđen da pokuša sa drugačijim pristupom. Pomerio je ruske snage na istok, postavljajući nove generale na čelo. Ali nije učinio dovoljno da popravi štetu koju je vojsci naneo tako katastrofalan početak. Procene se razlikuju, ali se čini da je do 40 odsto ruskih borbenih jedinica na frontu uništeno, linije snabdevanja desetkovane, a efikasno vođstvo nedostaje. Putin je veći deo svoje vojske premestio na istok, a zatim naredio da se vojska obnovi u roku od nekoliko nedelja. Svaki general upoznat sa fizičkim i psihološkim zahtevima povezanim sa reorganizacijom tako ozbiljno degradiranih snaga rekao bi vam da to neće uspeti“, naglasio je Hertling.

Zelenski Kijev Ukrajina (2).jpg
Profimedia 

Zatim je 18. aprila Putin pokrenuo novu ofanzivu na istoku, što je označilo početak druge faze rata. Nove strelice i krugovi su iscrtani na ruskim kartama, ali su ruski generali i trupe na terenu i dalje bili slabiji. Nije bilo kvalitetne adaptacije i pokušaja da se izvuku teške lekcije iz ranijih neuspeha. Pačvork jedinice niskog morala su bačene u borbu sa malo planiranja, lošim izviđanjem i neefikasnim vođstvom na bojnom polju. Ukrajina, s druge strane, nije bila samozadovoljna. Ukrajinski generali su brzo učili, a ukrajinski vojnici su bili inovativni i prilagodljivi. Ruske snage su nastavile da trpe ogromne gubitke.

Lekciju nisu naučili ni u trećoj i četvrtoj fazi

Treća faza je počela u julu i trajala je do septembra. Ukrajinska vojska je primorala neprijatelja na povlačenje velikih razmera na severoistoku u oblastima Sumi i Harkova, koristeći ograničene kontranapade usmerene na prave lokacije, uz podršku velikih operativnih obmana na jugu. Ukrajinske snage za specijalne operacije takođe su značajno doprinele ovoj fazi, koristeći tajnost i disciplinovano operativno upravljanje kako bi osigurale da se Rusija osramoti iza svojih linija.

Veći deo leta Rusi su pretrpeli gubitke koji su daleko premašili one pretrpljene tokom katastrofalne prve i druge faze rata.

Četvrta faza rata počela je krajem septembra, kada je Putin najavio da će nekoliko delimično okupiranih južnih regiona Ukrajine biti pripojeno. Ovo je propraćeno Putinovim naređenjem da se mobiliše dodatnih 300.000 Rusa. Referendumi na okupiranim teritorijama, koji su se pripremali mesecima, više puta su odlagani pred efektivnom pobunom ukrajinskog stanovništva i teritorijalnih snaga. A mobilizacija, iako je bila uspešna u dovođenju ograničenog broja „svežih“ ali nevoljnih vojnika na liniju fronta, i dalje je patila od istih nedostataka koji su karakterisali ruske ratne napore od samog početka.

Mobilizacije su bile užurbane i improvizovane, regruti su bili slabo obučeni i opremljeni, a rusko rukovodstvo je i dalje nedostajalo. Nasuprot tome, akcije Ukrajine tokom ovog perioda sastojale su se od impresivno koordinisane upotrebe konvencionalnih snaga koje su uspešno uključile novopristiglo zapadno oružje, pre svega preciznu artiljeriju i rakete, objašnjava penzionisani general. Pored toga, ova faza je uključivala više ukrajinskih specijalnih operacija i kontinuiranih pozadinskih operacija. Rusija je odgovorila lansiranjem projektila na gusto naseljene ukrajinske gradove, gađajući ključnu infrastrukturu i ukrajinske civile. Nastavljeni su ratni zločini ruskog rukovodstva i ruskih snaga.

Od decembra smo u petoj fazi ovog rata. Iako se front možda nije mnogo pomerio, bilo je značajnih borbi i velikih gubitaka na obe strane.

Ovu fazu je najbolje shvatiti ne kao zastoj, već kao fazu u kojoj se Ukrajina bori da preživi rusku navalu. Putin nastavlja svoju pogrešnu mobilizaciju i šalje sveže topovsko meso ukrajinskim linijama u jurišnim talasima.

Ukrajinski generali su izbalansirali ograničene, ali trajne kontranapade sa aktivnom odbranom, dok su istovremeno bili primorani da odvoje oskudne sposobnosti protivvazdušne odbrane za zaštitu civila. Ukrajinske snage takođe nastavljaju da sprovode obaveštajne operacije kako bi identifikovale ciljeve koji će verovatno biti napadnuti u bliskoj budućnosti. To je delikatan balans za donosioce odluka u Kijevu. Oni pokušavaju da drže odbrambene linije dok treniraju i opremaju svoje snage novostečenim, naprednim zapadnim materijalom koji će napraviti kvalitativnu razliku u predstojećoj kontraofanzivi.

Ukrajinske oružane snage su se odlično prilagodile u svakoj fazi ove borbe, učeći lekcije iz obuke koju su prošli tokom protekle decenije i iz ožiljaka na samom bojnom polju. I Rusija je više puta pokazala svoju nesposobnost da učini isto. Rusija će nastaviti da se bori za promene – jednostavno zato što ne može. Nacionalnu vojsku čine lokalni ljudi, a nacionalna vojska odražava karakter i vrednosti društva. Dok su oprema, doktrina, obuka i vođstvo važni kvaliteti svake vojske, suština borbene snage proizilazi iz onoga za šta se nacija zalaže. Putinova autokratska kleptokratija za sada nije paravan agilnoj ukrajinskoj demokratiji, zaključuje Mark Hertling

(Mondo)