Vladimir Putin bi mogao da donese odluku koja će uticati na celu planetu.
Od kako je njegova vojska počela posrtati u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je u svojim obraćanjima sve češće spominjao nuklearno oružje koje njegova zemlja poseduje. Iako mnogi stručnjaci tvrde da je Putinova retorika o tom oružju, zapravo, samo pretnja u cilju zastrašivanja Ukrajine i Zapada, bilo je i mnogo glasova koji su pridavali više pažnje mogućnosti da Putin, ukoliko se njegove snage zaglave u ukrajinskom blatu, posegne za “čarobnim koferom” i naredi upotrebu nuklearnog oružja.
Bojazan da bi se to u nekom scenariju moglo desiti porasla je nakon što je Putin nedavno najavio rusku suspenziju Sporazuma Novi START sa SAD-om, posljednjeg preostalog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između dve nuklearne sile.
Ugovor ograničava veličinu oba arsenala na 1.550 nuklearnih bojevih glava raspoređenih na 700 strateških sistema – kombinacija interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM), balističkih projektila koji se lansiraju sa podmornica i bombardera dugog dometa te pruža mogućnosti inspekcije službenicima svake zemlje na nuklearnim lokacijama u drugoj.
Na rast zabrinutosti u svetu zbog takvog poteza, Rusija je pojasnila da će ipak nastaviti poštovati odredbe sporazuma, ali i da je njen potez bio nužan, jer SAD preko Novog START-a dobija podatke o ruskim nuklearnim lokacijama, koje može prosediti Ukrajini, koja bi ih potencijalno mogla napasti. Šta, zapravo, znači Putinovo povlačenje iz ovog sporazuma praćeno najavom o novim nuklearnim testiranjima? Isključivo taktički, za izazivanje straha, ili potez koji u pozadini ima nešto što bi trebalo još više zabrinuti svet? Možda ubrzano povećanje i širenje ruskog nuklearnog arsenala s eventualnim korišćenjem u Ukrajini ako najavljena nova ofanziva u proleće ne urodi plodom?
Suspendovanje ugovora
Ili, pak, najava početka nove utrke o strateškom naoružanju sa SAD-om, po uzoru na onu iz Hladnog rata, što, s obzirom na sve lošije odnose dve velesile, ne bi slutilo na dobro? Stručnjaci imaju različite odgovore na ova pitanja.
“Rusija će morati da poveća svoje oslanjanje na nuklearno oružje kako bi odvratila ili protivničku agresiju na Rusiju, ili međunarodnu intervenciju za podršku Ukrajini”, napisao je Spencer Voren u tekstu koji je objavio National Interest. “Rusija bi, takođe, mogla proširiti svoj nuklearni arsenal”, tvrdi, uz opasku da ruska suspenzija verovatno znači i “smrt sporazuma”. “Rusija je javno suspendovala američke inspekcije ruskih lokacija u augustu te se u decembru povukla sa sastanka bilateralne konsultativne komisije sporazuma u Kairu. Inspekcije provere na licu mjesta u prekidu su od 2020. godine zbog pandemije korona virusa”, dodaje.
Aleksander Lanoska, asistent profesora na Odeljenju za političke nauke Škole za međunarodne odnose Univerziteta Waterloo, stručnjak za međunarodnu sigurnost i nuklearno oružje, Putinovu retoriku s učestalim spominjanjem nuklearnog oružja shvata ozbiljno, tim pre što, zbog zastoja u inspekcijama, niko ne može znati koliko uopšte Rusija ima nuklearnog oružja. Stoga ne pridaje veliki značaj suspenziji Novog START-a, jer je njegovo provođenje svakako već dugo u zastoju.
“Uzimajući u obzir visok nivo iscrpljenosti koju je pretrpela ruska vojska, posebno u pogledu njenih kopnenih snaga, ruski čelnici mogli bi još više pribeći razmahivanju svojim nuklearnim arsenalom kako bi zastrašili i podelili članice NATO-a. Suspendovanje ugovora za sada malo menja, jer je Rusija već koristila pandemiju i sankcije kako bi sprečila provere SAD-a u skladu s odredbama ugovora. Ovom suspenzijom nastavlja se ovaj osnovni pristup, stvarajući malo više neizvjesnosti o tačnosti ruskog izveštavanja o broju nuklearnih bojevih glava koje postavlja“, kaže on za Al Džaziru.
Kapitulacija
Bojazan o ruskoj upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini ipak ne smatra realnom.
“Njegova upotreba na ratištu i dalje je malo verovatna, čak i ako je rizik od nje za nijansu veći nego što bio pre najave početka invazije na Ukrajinu. Čak i kada bi se desilo da Rusija izgubi dio ukrajinske teritorije koji je držala pre februara prošle godine vojni rezon za to ne bi postojao, između ostalog i zato što bi Rusija time izazvala promenu stavova Kine i globalnog juga“, rekao je on.
U izjavi za Al Džaziru, Metju Bun, profesor u Školi Džon F. Kenedi Univerziteta Harvard i ekspert za nuklearni terorizam, širenje nuklearnog naoružanja i njegovu kontrolu, Putinov potez tumači kao još jedno skretanje pažnje na značajan ruski nuklearni arsenal u pokušaju da dobije određene američke ustupke.
“Ali, to neće funkcionirati. Ministarstvo spoljnih poslova pojasnilo je da će Rusija ostati unutar brojčanih ograničenja Novog START-a i da će nastaviti davati potrebne obavesti o promenama u svojim strateškim nuklearnim snagama. Ono što neće učiniti jeste dopustiti inspekcije na licu mesta koje propisuje ugovor. To je jasno kršenje uslova ugovora, u kojem nema odredbe za pravnu suspenziju njegovih odredbi.“
Bun tvrdi da “postoji realan rizik da bi Rusija mogla upotrebiti nuklearno oružje kako bi pokušala prisiliti Ukrajinu na predaju“.
Opasnost za ceo svet
“Ako Putin bude verovao da bi nuklearni napad prisilio Ukrajinu na kapitulaciju, mogao bi ga, na primer, iskoristiti na ratištu i onda reći: ‘Ako ne pristanete na naše uslove, sledeći je Harkov, pa onda Odesa, pa onda…'”, kaže Bun, podsećajući na sličan korak koji je preduzeo SAD na kraju Drugog svetskog rata.
“Putin je javno ukazao na ‘presedan’ koji je SAD napravio bombardovanjem Hirošime i Nagasakija i traženjem predaje Japana na kraju rata. SAD tvrdi da će odgovoriti na način koji bi za Rusiju bio ‘katastrofalan’, iako će svaki odgovor na napade ograničene na Ukrajinu verovatno biti konvencionalni, a ne nuklearni. Ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje, to će biti osuđeno u celom svetu i stvoriće smrtonosne opasnosti od nuklearne eskalacije, preteći i Rusiji i celom svetu.“
Profesor Bun upozorava i na drugu vrstu rizika koji nosi ruska suspenzija Novog START-a.
“Kada sporazum istekne u februaru 2026. godine, a Rusija nastavi da odbija pregovore o potpisivanju novog, možemo se naći u svetu u kojem neće biti granica za ruske i američke nuklearne snage, po prvi put u pola veka. To će ugroziti sigurnost svih. Zato mislim da Rusija mora ispuniti svoje ugovorene obaveze i početi pregovore o novom sporazumu”, govori Bunn.
Za Lanosku je ta trka već počela, ali u nju uključuje i Kinu.
“Rusija je već počela program nuklearne modernizacije. Kina, takođe, očito širi svoje nuklearne snage. U nekim aspektima trka u nuklearnom naoružanju već je započela, ali zbog brojnih finansijskih i domaćih političkih ograničenja, SAD zaostaje u modernizaciji. Naravno, i Rusija i SAD imaju kapacitet postaviti te bojeve glave koje se drže u rezervama na platforme koje bi mogle lansirati nuklearno oružje. Rusija bi sigurno mogla postaviti bojeve glave na svoje interkontinentalne balističke projektile, a hoće li to učiniti ostaje da se vidi“, kaže on.
Rusko nuklearno oružje nije stavljeno u visoku pripravnost, a taktičko nuklearno oružje kraćeg dometa nije napustilo svoje lokacije.
“Ali, Putin sebi ne sme dozvoliti da izgubi ovaj rat, u kojem su već poginuli desetine hiljade Rusa, a u kojem već gubi realne opcije za pobedu. Putin zna koliko bi visoki bili cena i rizik od prelaska nuklearne linije, ali ako bude morao birati između toga i ponižavajućeg poraza, koji bi ga mogao koštati vlasti, mogao bi posegnuti za ‘crvenim dugmetom’. Što duže rat bude trajao, više ljudi će umreti, a nuklearna opasnost će rasti“, zaključio je Bun.
(MONDO)
