Baskijska separatistička organizacija ETA je proglasila prekid vatre u nastojanju da postigne nezavisnost severne španske pokrajine Baskije, javio je separatistički dnevnik "Gara", dodajući da će trajni prekid vatre važiti od petka. Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero je sa uzdržanošću pozdravio tu najavu.
Baskijska separatistička organizacija ETA je proglasila prekid vatre u nastojanju da postigne nezavisnost severne španske pokrajine Baskije, javio je separatistički dnevnik "Gara", dodajući da će trajni prekid vatre važiti od petka.
Prekid vatre trebalo bi da bude prvi korak u dugo očekivanom mirovnom procesu sa separatistima ETA koji su u borbi za nezavisnu Baskiju, koja bi objedinila severne delove Španije i jug Francuske, od 1968. godine do danas, u Španiji ubili 850 ljudi.
Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero je sa uzdržanošću pozdravio primirje koje je proglasila ETA, ocenivši da će dugo očekivani mirovni proces biti dugotrajan i težak.
"Pozicija vlade je oprez i uzdržanost. Posle tolikih godina terora i užasa, biće to dug i težak proces", rekao je Sapatero u parlamentu.
On je dodao da je Španija ranije bila ujedinjena pred terorom nasilja, a sada će biti ujedinjena nadom, preneo je Rojters.
"U procesu koji predstoji, treba biti oprezan i ići polako", rekao je španski premijer.
ETA, koju su EU i SAD proglasili terorističkom organizacijom, prethodno je proglašavala prekide vatre u septembru 1998. godine, a potom i u decembru 1999.U poslednje vreme, ETA je, uz najavu, podmetala samo manje eksplozije, a od 2003. godine nije izvršila nijedan atentat s ljudskim žrtvama.
Prenosimo hronologiju najvažnijih dogadjaja u vezi sa organizacijom Euskadi Ta Askatasuna (ETA):
1959 - Baskijska domovina i sloboda (ETA) osnovana je u vreme fašističkog režima generala Fransiska Franka, s ciljem da se izbori za samoopredeljenje Baskijaca;
1968 - Eta je izvela prvo planirano ubistvo: žrtva je bio šef policije u baskijskom gradu San Sebastijanu;
1973 - španski premijer Luis Karero Blanko ubijen je u Madridu, kada je njegovo vozilo naletelo na eksplozivnu napravu koju je postavila ETA;
1980 - najkrvavija godina u kojoj je skoro 100 osoba ubijeno i pored uvodjenja demokratskog režima u Španiji;
1985 - u septembru ETA je izvela prvi napad automobilom bombom u Madridu - ubijen je jedan američki turista, a 16 policajaca ranjeno;
1987 - u junu najkrvaviji napad - 21 civil ubijen kada je na supermarket u Barseloni bačena bomba. ETA se izvinila zbog "greške";
1995 - u aprilu lider opozicije Hose Marija Asnar bio je meta napada koji je ETA izvršila automobilom bombom, ali je ostao nepovredjen;
1998 - u septembru ETA najavljuje primirje;
1999 - u junu vlada saopštava da je pregovarala s ETA; u novembru ETA saopštava da će primirje prekinuti 3. decembra;
2000 - u Barseloni 21. novembra ubijen bivši socijalistički ministar Ernest Luš, sledili su protesti skoro milion ljudi;
2004 - bombaški naopadi na železničku stanicu u Madridu, 11. marta, poginula 191 osoba. Za napade najpre optužena ETA. Iako se pokazalo da to nije tačno, Španci su pojačali otpor nasilnoj kampanji i bombaškim napadima te organizacije. ETA je pozvala novu socijalističku vladu na dijalog, ali je najavila da će nastaviti oružanu borbu. Novi premijer Hoze Luis Sapatero poziva 10. oktobra ETA da obustavi borbu, pošto je uhapšena osoba za koju se sumnjalo da je njen lider, kao i još 21 navodni član;
2005 - 6. maja dva člana ETA osudjena su na po 2.775 godina zatvora zbog zavere da na Božić 2003. postave bombe u voz u Madridu.
Parlament 17. maja daje vladi ovlašćenja da počne mirovne pregovore ako ETA položi oružje;
2006 - 20. marta ETA preuzima odgovornosr za devet napada u Španiji izvedenih u februaru i martu. 22. marta ETA najavljuje trajno primirje.
(Tanjug/Beta)
Prekid vatre trebalo bi da bude prvi korak u dugo očekivanom mirovnom procesu sa separatistima ETA koji su u borbi za nezavisnu Baskiju, koja bi objedinila severne delove Španije i jug Francuske, od 1968. godine do danas, u Španiji ubili 850 ljudi.
Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero je sa uzdržanošću pozdravio primirje koje je proglasila ETA, ocenivši da će dugo očekivani mirovni proces biti dugotrajan i težak.
"Pozicija vlade je oprez i uzdržanost. Posle tolikih godina terora i užasa, biće to dug i težak proces", rekao je Sapatero u parlamentu.
On je dodao da je Španija ranije bila ujedinjena pred terorom nasilja, a sada će biti ujedinjena nadom, preneo je Rojters.
"U procesu koji predstoji, treba biti oprezan i ići polako", rekao je španski premijer.
ETA, koju su EU i SAD proglasili terorističkom organizacijom, prethodno je proglašavala prekide vatre u septembru 1998. godine, a potom i u decembru 1999.U poslednje vreme, ETA je, uz najavu, podmetala samo manje eksplozije, a od 2003. godine nije izvršila nijedan atentat s ljudskim žrtvama.
Od 1968. godine - 800 žrtava
U nasilju ETA je od 1968. godine ubijeno više od 800 ljudi.Prenosimo hronologiju najvažnijih dogadjaja u vezi sa organizacijom Euskadi Ta Askatasuna (ETA):
1959 - Baskijska domovina i sloboda (ETA) osnovana je u vreme fašističkog režima generala Fransiska Franka, s ciljem da se izbori za samoopredeljenje Baskijaca;
1968 - Eta je izvela prvo planirano ubistvo: žrtva je bio šef policije u baskijskom gradu San Sebastijanu;
1973 - španski premijer Luis Karero Blanko ubijen je u Madridu, kada je njegovo vozilo naletelo na eksplozivnu napravu koju je postavila ETA;
1980 - najkrvavija godina u kojoj je skoro 100 osoba ubijeno i pored uvodjenja demokratskog režima u Španiji;
1985 - u septembru ETA je izvela prvi napad automobilom bombom u Madridu - ubijen je jedan američki turista, a 16 policajaca ranjeno;
1987 - u junu najkrvaviji napad - 21 civil ubijen kada je na supermarket u Barseloni bačena bomba. ETA se izvinila zbog "greške";
1995 - u aprilu lider opozicije Hose Marija Asnar bio je meta napada koji je ETA izvršila automobilom bombom, ali je ostao nepovredjen;
1998 - u septembru ETA najavljuje primirje;
1999 - u junu vlada saopštava da je pregovarala s ETA; u novembru ETA saopštava da će primirje prekinuti 3. decembra;
2000 - u Barseloni 21. novembra ubijen bivši socijalistički ministar Ernest Luš, sledili su protesti skoro milion ljudi;
2004 - bombaški naopadi na železničku stanicu u Madridu, 11. marta, poginula 191 osoba. Za napade najpre optužena ETA. Iako se pokazalo da to nije tačno, Španci su pojačali otpor nasilnoj kampanji i bombaškim napadima te organizacije. ETA je pozvala novu socijalističku vladu na dijalog, ali je najavila da će nastaviti oružanu borbu. Novi premijer Hoze Luis Sapatero poziva 10. oktobra ETA da obustavi borbu, pošto je uhapšena osoba za koju se sumnjalo da je njen lider, kao i još 21 navodni član;
2005 - 6. maja dva člana ETA osudjena su na po 2.775 godina zatvora zbog zavere da na Božić 2003. postave bombe u voz u Madridu.
Parlament 17. maja daje vladi ovlašćenja da počne mirovne pregovore ako ETA položi oružje;
2006 - 20. marta ETA preuzima odgovornosr za devet napada u Španiji izvedenih u februaru i martu. 22. marta ETA najavljuje trajno primirje.
(Tanjug/Beta)
