Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić u intervjuu za MONDO ocenio je stanje u ratu u Ukrajini, sa fokusom na bitku za grad Bahmut, u kojem se borbe vode od leta 2022. godine.
Grad Bahmut nalazi se u žiži svetske javnosti zbog intenzivnih sukoba koji traju u ovom gradu na istoku Ukrajine još od leta 2022. godine. Rat u Ukrajini ušao je u drugu godinu, a krvave borbe koje se vode u Bahmutu mogle bi da odrede dalji tok sukoba. Ukrajinska vojska se prethodnih dana žalila na nedostatak municije i ljudstva, dok se ruska paravojna formacija "Vagner" žalila Moskvi takođe zbog nedostatka municije i logistike. O svemu ovome MONDO je razgovarao sa Aleksandrom Radićem, vojno-političkim analitičarem koji je dao svoje prognoze za bitku u Bahmutu kao i o daljem toku sukoba u Ukrajini.
Internetom poslednja 24 sata kruži snimak navodnog streljanja jednog ukrajinskog zarobljenog vojnika koji je navodno odbio da kaže "Slava Rusiji" i zbog toga je on ubijen. Velika bura na društvenim mrežama podigla se zbog ovog događaja jer se na svom "Tviter" nalogu oglasio čak i sam predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je odao počast ovom Ukrajincu.
"Jasno je da ima ratnih zločina, međunarodno humanitarno ratno pravo je skup humanih ideja, ali u ratnoj praksi zavisi od emocionalnog stanja zaraćenih strana. Postoji već solidan broj snimaka koji potvrđuju da obe strane zavise od raspoloženja. Oni muče zarobljenike, streljaju ih, ne poštuju propise i tu nema iznenađenja. Nema rata i nema vojske koja je bila dosledna u poštovanju propisa. To nije stav koji bi trebalo to da relativizuje, to je jednostavno činjenica. Ako se osvrnemo na pomenuti video snimak, od vremena kada imamo snimanje tj. živu sliku, imamo i snimke ubijanja ratnih zarobljenika. Ko pobedi u ratu, taj i briše svoje zločine. On negira da se desilo bilo šta loše, a tuđe zločine i greške stavlja u prvi plan. Uvek je tako bilo i tako će i biti", započeo je Aleksandar Radić, vojno-politički analitičar.
Postoji fraza koja glasi "Istoriju pišu pobednici". Radić se na to nadovezao rečima "Postoji čitava istorija u vezi toga, ali teško pobeđenima".
"Izreka je stara, nema tu iznenađenja. Ovaj rat postoji zahvaljujući motivaciji koja nastaje generisanjem mržnje. Mržnja i motivacija kod Ukrajinaca je vrlo snažna zbog dve stvari. Prvo, jer imaju ideju da brane svoju zemlju jer su oni ti koji su napadnuti, a drugo je jer je ovo vreme konstituisanja savremene ukrajinske nacije. Ovo je za njih otadžbinski rat. Stvara se ideologija koja ide uz to, a to je distanciranje od Rusa. Do pre par godina imali smo ljude koji nisu imala snažna nacionalna osećanja kao danas, i da bi se stvorila nova podloga, stvara se ta anti-ruska slika. Zato postoji toliko nacističke ikonografije jer je to distanciranje od Rusa. To je ideja u kojoj su oni nešto drugo i zato su posegnuli za tim simbolima. Sa druge strane, problem motivacije Rusa je takođe veliki. ‘Šta motiviše prosečnog ruskog vojnika da ratuje u Ukrajini?‘ To je pitanje svih pitanja. Kod Rusa postoji visok nivo discipline, samožrtvovanja jer su oni naučeni da ne otvaraju neka pitanja koja bi prosečan Srbin, na primer, otvorio. ‘A zašto nešto radiš, a zašto si me poslao tamo?‘. To su pitanja koja prosečan Srbin otvara, za razliku od prosečnog Rusa. Ruska propaganda zbog toga stvara ideju mržnje tako da obe strane razvijaju mržnju i zbog toga, ratni zarobljenici imaju male šanse za preživljavanje", rekao je Radić.
Radić smatra da i Rusija i Ukrajina optužuju jedna drugu da su "oni drugi" prvi započeli raspirivanje mržnje. Zbog toga je status ratnih zarobljenika na obe strane drastično ugrožen od leta 2022. godine.
"Ubijanje zatvorenika je dovelo do začaranog kruga zbog brutalnosti koje su vršene na obe strane. Ni jedni ni drugi ne pridaju previše značaja zarobljenicima, više je incident da neko bude zarobljen nego što je to statistički verovatan događaj. Mobilni telefon omogućava lako snimanje, dokumentovanje i distribuciju dokaza o tome što se desilo. Mentalni sklop u ovom ratu vam pokazuju snimci koji se kače na ‘Telegram‘ kanale gde se vide snimci ubistva dronovima. Vojnici se ubijaju malim dronovima koji na pojedinca ispuštaju granate. Ukrajinci su pre nekoliko dana okačili snimak gde dron ispušta granate na ruskog vojnika koji je ostao bez jedne noge. To su te brutalnosti koje vrše obe strane u kojima se vrši obračun sa pojedincem. Žele da se to dokumentuje, da se pohvale drugima. U takvoj klimi, teško je jednom zarobljeniku. Staro pravilo u ratu je da, ako ste snimljeni tj. dokumentovani, imate šanse da izvučete živu glavu. Ovaj rat je to promenio zbog količine mržnje. ‘Pa šta sad?‘ glasi odgovor, zločin je dokumentovan i ide se dalje", dodao je Radić.
Vratimo se na Bahmut. "Mržnja neće biti presudna u borbi za Bahmut, ali hoće u celom ratu", tvrdi analitičar. Radić smatra da Ukrajinci imaju "neuporedivo" veću motivaciju od Rusa. Dotakao se i lošeg uticaja Vagnera na rusku armiju.
"Ukrajinci imaju neuporedivo veću motivaciju od Rusa. Bahmut je jedan boj, jedno parče terena. To nije priča o celom ratu. Bahmut je fabrika leševa, on je klanica i to zbog Vagnera. Tu dolazimo do problema same terminologije. Vagner je privatna vojska, nije državna ruska vojska. Oni imaju svoja pravila igre, imaju svoj mehanizam regrutovanja, plaćanja, imaju čak i svoju etiku ratovanja. Vagner se ne ponaša drugačije od onoga što Rusi nazivaju ‘neonacističke grupe‘ koje su bile pod okriljem ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Govorimo o Vagneru koji se konstituiše i kao politički važno telo u Ruskoj Federaciji. Oni su u rat krenuli na margini. Oni su prvo ušli u grad Popasna, koji se nalazi pored Bahmuta. Njega su prvo zauzeli pa su onda ušli u Bahmut. Dobili su veliku odgovornost kao privatna vojska. Dobili su čitav front, oni su vojska za sebe. Dobili su pojas koji je jako širok i snose veliku odgovornost. Rusi imaju termin koji se zove ‘diskreditacija Oružanih snaga‘. To upravo radi Vagner koji pokazuje prezir prema ruskoj vojsci jer njihovi informacioni kanali često vređaju generale ruske vojske. To konkretno radi njihov formalni vlasnik, Jevgenij Prigožin. U svakom ratu, pa i u ovom, vojnici se žale na nekoga ko je iza, ispred njih, pored njih i to je tako. Ali Vagner je zasebno telo, nisu oni deo ruske vojske. Vagner politički izvršava iste naloge, ali ne kao celina sa ruskom vojskom. Logistika im je naslonjena na rusku vojsku i u jednom momentu je od strane ruske vojske uskraćeno snadbevanje artiljerijskom municijom. Mislim da su prevazišli taj problem dosad, ali reakcija Vagnerovaca bila je obraćanje državnom vrhu i javno vređanje ministra odbrane i načelnika Generalštaba. Prema informacijama sa ruske strane, postoje ozbiljni problemi rukovođenja i komandovanja. Ozbiljan upliv politike, korupcije, nepotizma, lokalnih veza,... Rat je u toku i neobično je da organizacija poput Vagnera daje sebi za pravo da određuje kako bi trebalo da se vodi kadrovska politika države", istakao je Radić.
O pretnji Prigožina da će se "front bez Vagnera slomiti sve do Rusije"
"Jevgenij Prigožin ima vojsku i on drži vojsku na tom (Bahmut) delu fronta. To je pretnja koja ne može da bude izgovorena u jednom ratu. Teoretski, kada bi on naredio svojima da se povuku, ostavljate Ukrajincima prednost. To je medijska pretnja jer je ruska vojska u jednom periodu njima uskratila municiju. Sa druge strane, Ukrajinci su tvrdoglavi jer žele da se Bahmut oduži što duže jer je to sa racionalne strane ‘trgovina strategijskim faktorima‘. Strategijski faktori su prostor i vreme. Vagnerovci uzimaju malo prostora, a puno vremena su utrošili da bi to ostvarili jer se borbe tu vode od leta prošle godine. Ukrajinci su dosad radili svrsishodne poteze koji su jako teško razumljivi nekome na terenu jer taj neko strada zbog toga. To je vreme u kojem oni zadržavaju na jednom njihovom malom prostoru u odnosu na površinu Ukrajine snage koje su u ofanzivi. Žrtvuju jedan broj ljudi, žrtvuju i kredibilitet ali time stvaraju sliku o nesposobnosti ruske strane. Ovo je ponižavajuće za Ruse, da za jedan tako mali prostor traju borbe još od leta prošle godine. Za ukrajinsku stranu je važno to što razvijaju nove jedinice, razvijaju nove manevarske snage dok ovo traje. Popunjavaju nove brigade, formiraju korpuse koje dosad nisu imali u organizaciji i oni se nalaze daleko od fronta. Te jedinice se osposobljavaju za novu tehniku", kazao je Radić.
"Ovo je puzajući rat, Ukrajina sprema nove snage"
"Ukrajina formira nove snage i na njima je da upotrebe te snage. To nije kontraofanziva jer je ovo ‘puzajući‘ rat. Napadna dejstva Ukrajinaca bi bila razumljiva u kontekstu kontraofanzive kada bi udarili po krakovima Vagnera oko Bahmuta. Biraće vreme i biraće mesto. Snage koje za to organizuju su veoma bitne. One se sad formiraju, to su nove brigade koje se prave od nule. Imaju nove oznake, nove ljude i novu tehniku. Te jedinice su manevarske. Ukrajinska vojna komanda sada razmišlja da li da te snage pošalje u Bahmut ili da ih iskoriste za ofanzivu koju pripremaju kada im bude odgovaralo to. Ono što Ukrajinci rade ukazuje da će krenuti negde drugde, a da je Bahmut svesna žrtva i tu se samo postavlja pitanje u kom trenutku će izaći iz Bahmuta. Pitanje je koliko dugo bi trebalo zadržati snage tamo. Vrši se procena da li će se ostajati do kraja jer će u jednom momentu biti previše riskantno da izgubite nepotrebno mnogo snaga u izvlačenju. Gubici u izvlačenju su koliko-toliko kontrolisani u odnosu na gubitke u povlačenju zbog zarobljavanja. U svakom ratu su tada bili najveći gubici. Ta procena je na Ukrajincima i oni su do sada gradili tu sliku o Bahmutu kao simbolu odlučnosti i odbrane koju treba shvatiti kao psihološko-propagandno sredstvo. Iza Bahmuta imaju narednu odbrambenu liniju, imaju anglomeraciju koja je jako velika koji je naseljen i urađen za odbranu. Potez Slavjansk, Kramatorsk i Konstantinovk. To je veliki urbani prostor koji je tvrd za odbranu i mnogo je veći nego što je Bahmut", ističe Radić.
Gonjenje neprijateljske vojske
"Dosad se nije desilo od početka rata da kada ruska vojska prođe neku liniju odbrane ukrajinske vojske pređe u nešto što se u struci zove ‘Gonjenje‘. Nije došlo nijednom do masovnog povlačenja ukrajinske vojske. Ukrajinska vojska je na taktičkom nivou imala poraze i gubitke vodova, četa i bataljona ali u celini, njihove operativne grupe su se uvek izvlačile i prelazile na nove, uređene odbrambene položaje. Nema sumnje da su u toku prethodnih meseci isplanirali branjenje narednih položaja. Tako je bilo i ranije, kada su Vagnerovci uzeli Popasnu. Otprilike u to vreme pala je anglomeracija Severodonjeck i Lisičansk, a Rusi su tada pomerili front prema zapadu pa su izašli na narednu odbrambenu liniju Seversk - Soledar - Bahmut i sada ih čeka naredna odbrambena linija. To je još uvek Donbas tj. Donjecka oblast", naveo je Radić.
Nova ruska ofanziva
"Ruska ofanziva je počela u januaru. Oni su pokušavali da prođu liniju Ugljedara na jugu i krenuli su na severu prema Kupljansku. Vode se tu žestoke borbe, angažovane su silne brigade. Silni tenkovi su uništeni i veliki broj ljudi je poginuo u borbenim dejstvima sa obe strane krajem januara. To su bila ruska napadna dejstva. Problem je što se očekuje pad ukrajinske linije fronta kada se kaže ‘ruska ofanziva‘ gde će doći do velikog dubokog prodora. Čitave brigade su krenule na Ugledar", podvlači Radić.
Artiljerija i crvene linije Rusije, Amerike i Kine
"Ukrajinska vojska trenutno ima oko 250 tenkova, to je premalo. Krajiška vojska je imala toliko. Suština je što će Ukrajina do kraja marta imati tri nova bataljona zbog Amerikanaca. Amerika ih je oružala, ne bismo pričali o tehnici i resursima da nije bilo velike pomoći Amerikanaca. Haubice od 155mm su bile jako važne. Zapadna artiljerija ima veće domete od istočne artiljerije. Ruski višecevni lanser raketa ima domet od 20 kilometara, dok naša ima 40. Rusi nisu ulagali u razvoj ovih sistema već u neke druge stvari. Ruska haubica ne može da kontrabatira (uništavanje protivničke artiljerije, dejstvo po njoj) na dometu sa kog naša raketa može da bude lansirana. Linija fronta nije matematički istražena, približe se Rusi gde ne treba pa pronađu način kako da dejstvuju sa dronovima-kamikazama po ovim haubicama. Amerikanci su do Nove godine isporučili MILION granata za haubice od 155mm ukrajinskoj vojsci. Milion. Koliko je to kamiona, vozova, skladišta, brodova koji su to prebacivali. To je ogromna logistička operacija da se prebaci milion projektila. Lako je pričati, a ogroman broj ljudi je to radio. Naravno, nisu oni svi upotrebljeni. Deo je u zalihama, deo je uništen, zapostavljen, ostavljen na terenu, to je rat. Ruske crvene linije su rakete do 300 kilometara zbog straha od uništavanja vazduhoplovnih baza u Rusiji. Amerikanci diskretno otklone tu priču i stavili su do znanja Ukrajincima da im neće dati sredstva da ovi dejstvuju po Rusiji. To je ruska crvena linija u ovom momentu, a Amerikanci imaju strožu crvenu liniju prema Kini. Oni priželjkuju sukob u ovom momentu, može im se. Radikalizuju taj stav da je prelaženje crvene linije pomoć Rusiji od strane Kine. Rusiji su neophodni kineski resursi", ističe Radić uz poruku da Rusija nema kome drugom da se obrati osim Kini jer niko drugi nema te resurse.
"Kina nije ruski odgovor"
"Ruski odgovor nije Kina. Kina je samostalni faktor koji se nadmeće za buduću podelu globalne moći i to je vrlo važna politička odluka. Prilično je teško predvideti šta će Kina učiniti. Ona je dosad pokazala sklonost balansiranju. Nisu želeli da uđu u situaciju da se konfrontiraju sa američkim interesima jer su svesni posledica da snadbevanje oružjem Rusiji predstavlja svrstavanje na stranu koja će konfrontirati Amerikancima. Kina je sada u prilici da napravi svoju procenu budućnosti. Da li su oni sada jaki da uđu u konflikt za koji se spremaju, to je pitanje jer se spremaju dugoročno jer je to proces u toku kako bi postali takmac Americi. Proces je daleko od završetka i kad je takva procena u pitanju, trebalo bi pitati Kineze, a ne Ruse koji bi vrlo rado voleli da su dobili kinesku podršku još od samog početka rata. Moskva može samo da traži, a Kina je ta koja odlučuje. Oni (Kina) su uvek okrenuti svojim interesima. Kinezi za sada ne pokazuju znake koji nagoveštaju šta bi mogli da učine. Čak i ako odluče da podrže Ruse, njima za to treba mnogo političke smelosti jer oni mnogo vagaju i razmišljaju. Nisu spremni da zauzmu poziciju protiv Amerikanaca. Kinezi su sve osim ruski saveznici, i sada i u budućnosti. Izrastanje Kine je na štetu Rusije. Kina promišlja jer ima više mogućnosti. Može da ostane distancirana kao i do sada, može da balansira putem pružanje pomoći Rusiji ‘na kašičicu‘, može da postane arsenal Rusije onoliko koliko je Amerika arsenal Ukrajine. Sve su to mogućnosti zbog kojih je nemoguće predvideti reakciju Kine. Kina ima izbor između radikalizacije odnosa prema Sjedinjenim Američkim Državama u slučaju da pronađu balans prema pomoći Rusiji ali da ne pređu crvene linije Amerike, a tu se javlja pitanje koje crvene crte su Amerikanci postavili. Drugi izbor je uzdržan stav kao i do sada. Kina odlučuje", zaključio je Radić.
(MONDO)
