Od tada je prošlo mnogo subota i stigli smo do jubilarne tristote emisije, koja je na programu 11. marta u podne na RTS1.

Serijal je od svojih početaka doživljavao promene, a ono što je ostalo isto jeste komunikacija sa gledaocima, kaže urednica emisije Jelena Popadić Sumić: “Inicijalna ideja je bila da „Plava ptica“ bude emisija uživo, bazirana na komunikaciji sa gledaocima. Međutim, to se nikada nije dogodilo. Od vremena kada je nastala, serijal se menjao, razvijao i sada smo došli do čiste igrane forme. Ali, suština inicijalne ideje je ostala: iako nemamo kontakt uživo, imamo vrlo bogatu, stabilnu i živu komunikaciju sa decom, koja nam neprestano šalju pisma, mejlove i poruke, a njihovi komentari su nam apsolutni putokaz u razvijanju emisije sve ove godine. Oni nam pišu šta vole, šta im se manje dopada, šta ih zabavlja i šta im je dosadno. Naravno, to sve prolazi kroz urednički filter, ali suština jeste da su naši gledaoci skoro pa ravnopravni stvaraoci sa nama“.

PLAVA PTICA - BORKA I OSMAN NA MOSTIĆU, fotograf - Gordan Jović-4.jpg
Promo/Gordan Jović 

A traže deca od Plave ptice svašta – od toga da im pomogne da napišu školske sastave, preko toga da im pokaže površinu Meseca, pa sve do toga da im peva o državama za koje je retko ko čuo, kao što su Tuvalu ili Nauru.

Gde se peva? U rubrici geografski kutak, na koju su svi koji rade sa Plavom pticom beskrajno ponosni. Za svaku epizodu, već godinama unazad piše se originalni tekst pesme o određenoj državi sveta. Uglavnom se koriste zanimljve informacije - kakve veze imaju ovce i kafa sa Etiopijom, zašto su u Portugaliji kolači uglavnom žuti i kako je nastala prva biblioteka, da panama-šešir ne potiče iz Paname, već iz Bolivije. Na taj tekst kompozitor komponuje originalnu muziku, baziranu na motivima muzike države o kojoj je reč.

Još dva segmenta emisije deci su posebno draga. Jedan je „Kuhinjica“ u kojoj lik kuvaričice uvek sprema neku interesantnu užinu: paprikozić (voz od paprike), bananosaur (dinosaurus od banane), sendvičište (senvič-čudovište)... Drugi je „Lov na znanje“, gde gusarska posada plovi i znanje lovi - uvek se objašnjava neki pojam kroz vezu sa predmetima. Iz magičnog bureta izlazi predmet i ako je, recimo, reč o konjima, gusari pokušavaju da nađu vezu između konja i krompira koji izlazi iz bureta: konj jede samo krompir? Ne! Konji jesu biljojedi, ali nemaju posebnu strast ka krompiru... Gusari nagađaju, nagađaju a dolazak do konačnog rešenja i nije tako važan, jer se usput i kroz igru sazna mnogo informacija. To je jedna od NTC tehnika, koja postoji i u segmentu “Pitalice”. Na kraju svake epizode gledamo deci omiljeni eksperiment, trik ili uputstvo kako nešto napraviti.

PLAVA PTICA - PRIKOLICA, fotograf - Gordan Jović-4.jpg
Promo/Gordan Jović 

A sve to uvezano je igranim scenama u studiju, koje od ove godine predstavlja dvorište, u kome su stanovnici naši dragi glumci Borka i Osman, ali i njihove dosadne komšije – Gospođa Ž (koja zna “sve od a do Ž ili Š” – zar je bitno) i gospodin Dž, koji deli informacije ”za Dž”. Odnosi među njima su često jako komični, ali su zasoljeni ljutnjom, svađom, ljubavlju i kreirani sa jedinim ciljem – da se deci nenametljivo ukaže na to kako se rešavaju konflikti... kako se miri, prašta, ali i kako se ludo zabavlja.

Setite se da “Plava ptica” leti svake subote u podne, na prvom programu RTS-a. Urednice i scenaristkinje emisije su Jelena Popadić Sumić i Dunja Petrović. Reditelj je Miodrag Kolarić, scenografkinje Tanja Ivanović i Mira Andrejević, kostimografkinja Aleksandra Stošić Krstović, kompozitor Dragoljub Ilić, muzički urednik Dobrosav Predić, dizajner zvuka Srđan Filipović i montažerka Nada Dodig Zildžić. Glumačku ekipu čine: Borka Tomović, Osman Ahmed, Andrijana Oliverić, Marija Medenica i Miroslav Petrović.