Iz redova demohrišćanskog bloka, kancelarke Angele Merkel stigao je provokantni predlog - da stranci koji žele "uhlebljenje" u Nemačkoj treba da polažu test inteligencije.
"Ja sam za test inteligencije za useljenike", rekao je danas moćnom tabliodu "Bild" Peter Trap, porptarol za unutrašnjopolitička pitanja Hrišćansko-demokratske unije (CDU), podružnice u Berlinu.
"Mi moramo pri useljenju da postavimo kriterijume koji će našoj državi stvarno biti od koristi. Mera mora biti, osim dobrog obrazovanja i stručnih kvalifikacija, takođe, i inteligencija. Ja sam za test inteligencije za useljenike", rekao je Trap, ocenivši da se to pitanje ne sme više smatrati tabuom.
Markus Ferber, šef grupe za evropska pitanja Hrišćansko-socijalne unije (CSU), "sestrinske" partije CDU kancelarke Merkel se, takođe, izjasnio za jednu novu evropsku politiku useljavanja, pozivajući se na primer Kanade.
"Kanada je tu daleko ispred i od dece useljenika se zahteva viši koeficijent inteligencije, nego od domicilne'', rekao je Ferber, naglasivši da humani razlozi, poput spajanja porodice, ne mogu, na duže staze gledano, biti jedini kriterijum za useljenje.
U Nemačkoj i onako već opada broj useljenika i zemlja postaje iseljenička - lane se iz Nemačke iselilo 734.000 ljudi, a uselilo 721.000.
Ovaj predlog o IQ-testu za useljenike došao je posle izjave da Nemačkoj ''treba klasa, a ne masa''. Tu rečenicu je prošle godine izgovorio član uprave Savezne banke Nemačke Tilo Zaracin, kada je rekao da Turci osvajaju Nemačku višom stopom rađanja, kao kosovski Albanci Kosovo.
U intervjuu za evropski časopis iz oblasti kulture ''Lettre International'', na pet strana, Zaracin je tada izjavio da jedan veliki deo Turaka i Arapa u Berlinu nemaju nikakvu produktivnu funkciju, osim što trguju voćem i povrćem i da rešenje problema može samo glasiti - nema više ulaska.
''Nama treba klasa, a ne masa'', poslednja je rečenica intervjua spornog političara socijaldemokrate, koji se već ''pročuo'' po tome što je i ranije davao ''preporuke'', recimo, primaocima socijalne pomoći kako da pametno kupuju i sa par evra izađu na kraj za ručak ili da štede, tuširajući se hladnom vodom, koja je, kaže Zaracin, zdravija.
Zaracin se lane, krajem decembra, oglasio novim zahtevom - za uvođenje zabrane učenicama da nose marame u školama, i zatražio ograničenje ulaska novih stranaca u Nemačku, uz stavljenje ''starih'' pod pritisak integracije.
Kada je reč o strancima koji žele nemačko državljanstvo, na nivou cele države je od pre dve godine uveden jedinstveni test o sticanju nemačkog državljanstva, sastavljen od 33 pitanja.
Svi stranci zainteresovani za nemački pasoš moraju da polože taj test i tačno odgovore na najmanje 17 pitanja.
Zakonodavac je, naravno, ostavio i mogućnost ponavljanja, odnosno, obezbedio budućim ''novim Nemcima'' da više puta izlaze na ispit, ukoliko nisu dobro ''naoružani'' znanjem o Nemačkoj, njenoj istoriji, političkom sistemu, ljudskim pravima...
Statistika kaže da u 83-milionskoj Nemačkoj živi više od sedam miliona stranaca, među kojima su najbrojniji Turci, a zatim građani sa pasošem Srbije i Crne Gore.
(Tanjug)
"Mi moramo pri useljenju da postavimo kriterijume koji će našoj državi stvarno biti od koristi. Mera mora biti, osim dobrog obrazovanja i stručnih kvalifikacija, takođe, i inteligencija. Ja sam za test inteligencije za useljenike", rekao je Trap, ocenivši da se to pitanje ne sme više smatrati tabuom.
Markus Ferber, šef grupe za evropska pitanja Hrišćansko-socijalne unije (CSU), "sestrinske" partije CDU kancelarke Merkel se, takođe, izjasnio za jednu novu evropsku politiku useljavanja, pozivajući se na primer Kanade.
"Kanada je tu daleko ispred i od dece useljenika se zahteva viši koeficijent inteligencije, nego od domicilne'', rekao je Ferber, naglasivši da humani razlozi, poput spajanja porodice, ne mogu, na duže staze gledano, biti jedini kriterijum za useljenje.
U Nemačkoj i onako već opada broj useljenika i zemlja postaje iseljenička - lane se iz Nemačke iselilo 734.000 ljudi, a uselilo 721.000.
Ovaj predlog o IQ-testu za useljenike došao je posle izjave da Nemačkoj ''treba klasa, a ne masa''. Tu rečenicu je prošle godine izgovorio član uprave Savezne banke Nemačke Tilo Zaracin, kada je rekao da Turci osvajaju Nemačku višom stopom rađanja, kao kosovski Albanci Kosovo.
U intervjuu za evropski časopis iz oblasti kulture ''Lettre International'', na pet strana, Zaracin je tada izjavio da jedan veliki deo Turaka i Arapa u Berlinu nemaju nikakvu produktivnu funkciju, osim što trguju voćem i povrćem i da rešenje problema može samo glasiti - nema više ulaska.
''Nama treba klasa, a ne masa'', poslednja je rečenica intervjua spornog političara socijaldemokrate, koji se već ''pročuo'' po tome što je i ranije davao ''preporuke'', recimo, primaocima socijalne pomoći kako da pametno kupuju i sa par evra izađu na kraj za ručak ili da štede, tuširajući se hladnom vodom, koja je, kaže Zaracin, zdravija.
Zaracin se lane, krajem decembra, oglasio novim zahtevom - za uvođenje zabrane učenicama da nose marame u školama, i zatražio ograničenje ulaska novih stranaca u Nemačku, uz stavljenje ''starih'' pod pritisak integracije.
Kada je reč o strancima koji žele nemačko državljanstvo, na nivou cele države je od pre dve godine uveden jedinstveni test o sticanju nemačkog državljanstva, sastavljen od 33 pitanja.
Svi stranci zainteresovani za nemački pasoš moraju da polože taj test i tačno odgovore na najmanje 17 pitanja.
Zakonodavac je, naravno, ostavio i mogućnost ponavljanja, odnosno, obezbedio budućim ''novim Nemcima'' da više puta izlaze na ispit, ukoliko nisu dobro ''naoružani'' znanjem o Nemačkoj, njenoj istoriji, političkom sistemu, ljudskim pravima...
Statistika kaže da u 83-milionskoj Nemačkoj živi više od sedam miliona stranaca, među kojima su najbrojniji Turci, a zatim građani sa pasošem Srbije i Crne Gore.
(Tanjug)
