BAHMUT JE POSTAO MNOGO VIŠE OD OSVAJANJA GRADA! Iscrpljivanje do zadnjeg atoma snage - Obe strane uložile nenormalno

Iako ruske snage ulaze u Bahmut sve dublje i sasvim je izvesno da će grad doći pod kontrolu ruskih snaga, evidentno je da je ova bitka za grad više od bitke za osvajanje grada. Reč je o bici u koju su ruske i ukrajinske snage uložile znatno više sredstava za osvajanje i odbranu grada, koji, prema mišljenju mnogih vojnih analitičara, nije od izuzetno velikog strateškog i vojnog značaja.

Upravo zbog činjenice da je u ovoj bici potrošeno mnogo resursa, potrebno je na bitku za Bahmuta gledati na drugačiji način. Prvenstveno, ovo nije bitka za grad Bahmut, ovo je pre svega bitka iscrpljivanja, a Bahmut je samo prostor gde se to iscrpljivanje odvija. Isto tako, neophodno je razumeti političku pozadinu koja se dešava u vreme bitke kod Bahmuta.

Prigožinovo kukanje

Pre neki dan, šef ozloglašene plaćeničke ruske vojne kompanije Vagner Jevgenij Prigožin rekao je da bi u odsustvu podrške ruskog Ministarstva odbrane jurišnim jedinicama situacija kod Bahmuta mogla iz korena da se promeni. Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine planiraju kontraofanzivu u pravcu Soledara. Ali da li je takav scenario uopšte realan?

Situacija ukrajinskih snaga u Bahmutu i ​​okolini postaje sve kritičnija. Glavni izlazi, preko kojih je moguće organizovano povlačenje, pod punom su vatrenom kontrolom ruskih trupa. Međutim, verovatno postoje neki podzemni i terenski putevi kojima ukrajinske snage još uvek mogu da napuste grad.

Bez obzira na to, područje pijace, kao i fabrike Cvetmet, nalaze se u poluokrugu iz kojeg ukrajinske snage teško mogu da izađu bez velikih gubitaka. Komanda Oružanih snaga Ukrajine je poslednjih nekoliko meseci prebacivala nove formacije iz različitih pravaca u Bahmut u cilju jačanja fronta. Međutim, sa gubitkom Soledara, ovi napori su praktično uzaludni i uspevaju samo da uspore ruske snage.

Velika iscrpljenost

Jedan od zadataka Vagnerijanaca bio je da poraze jake ukrajinske formacije u toj oblasti. U samom Bahmutu se nalaze jedinice od čak osam različitih brigada ukrajinske vojske. Komunikacija i snabdevanje ovih jedinica je izuzetno otežano, a zbog gubitaka jedinice se stalno popunjavaju. Britanski obaveštajci izvestili su o velikom iscrpljenju na obe strane u Bahmutu. Novinar Gardijana Dan Saba, pozivajući se na vojne obaveštajne izvore, procenio je da su ruski gubici pod Bahmutom bili između 20.000 i 30.000.

Osim toga, CNN je, pozivajući se na izvore iz NATO-a, procenio da ruske snage oko Bahmuta broje i do 40.000 ljudi. Takođe se procenjuje da su ruske snage na toj ruti izgubile pet puta više ljudi od ukrajinske strane. Ovo ne bi bilo neobično s obzirom na kontekst ovog rata, u kojem ofanzivna strana obično gubi znatno veći broj snaga u svojim akcijama. Ipak, treba naglasiti da su to samo procene i da prave brojke verovatno nikada nećemo saznati.

Prigožin ostaje sam

Ono što je možda usporilo rusko napredovanje u Bahmutu je politička pozadina. Sve se više govori o tome kako je Prigožin "odsečen“ od ruskog vojnog i političkog vrha. Nedavno je rusko Ministarstvo odbrane onemogućilo Prigožinu da regrutuje zatvorenike za svoju privatnu vojsku, a sada je taj deo u nadležnosti samog ministarstva. S druge strane, Ministarstvo odbrane RF je više puta odbijalo Prigožinov zahtev da se jedinice Vagner uvrste u redovne jedinice Oružanih snaga Ruske Federacije.

Ruski opozicioni mediji i ruski vojni analitičari opširno pišu o Prigožinovom sukobu sa Ministarstvom odbrane. Bez obzira koju stranu zastupali, obe strane potvrđuju ovaj sukob. U Dumi je propao predlog ruske stranke Pravedna Rusija da Vagner postane deo Oružanih snaga. Nedavno je objavljen snimak na kome se Prigožin žali da nije dobio municiju i da niko u Ministarstvu odbrane, administraciji predsednika i Državnoj dumi ne želi da ima posla sa njim.

U Sečinu vidi spas

Pošto su ga svi odbijali, Prigožin je pokušao da nađe podršku u nekoj od ruskih struktura. Kako prenosi opozicioni ruski Telegram kanal "Možemo da objasnimo“, Prigožin je dobio podršku Igora Sečina, šefa jedne od najpoznatijih ruskih naftnih kompanija – Rosnjefta. Posle navodnog sastanka sa Sečinom, Rosnjeft je odlučio da sponzoriše Vagnera.

Naravno, nema zvanične potvrde i sve je vrlo nebulozno. Sam Rosnjeft od septembra prošle godine krije čak i kompletan sastav odbora. To su uradili zbog zapadnih sankcija, odnosno da se članovi administracije ne bi našli pod njima. Prigožin je, navodno, pomoću ovih veza uspeo da „sakupi“ municiju za svoje jedinice.

Kako prenosi ruski vojni Telegram kanal, prema nalogu sekretara Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa, odobrena je isporuka municije Vagneru. Nikolaj Patrušev je dugogodišnji prijatelj Igora Sečina, sa kojim je zajedno radio u FSB.

Ukrajinci željno iščekuju dolazak tenkova

U međuvremenu, ukrajinska strana željno iščekuje dolazak više od stotinu zapadnih tenkova, zajedno sa ostalim obećanim oklopnim vozilima. Američki bezbednosni i odbrambeni istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISV) je 5. marta izvestio da Ukrajina verovatno priprema „ograničeno“ povlačenje iz Bahmuta, ali je ostalo nejasno da li će doći do potpunog povlačenja. Informacije o ukrajinskim gubicima su strogo poverljive, ali se zna da je Kijev poslao veliki broj svojih snaga u Bahmut. U razgovoru za Kiiv Independent, ukrajinski vojnici iz više jedinica izvestili su da su poslati u bitku bez odgovarajuće obuke ili dovoljne artiljerijske podrške.

Možda je još važnije, na ovom frontu Ukrajina je poslala neke od najboljih jedinica koje je trebalo koristiti za buduće ofanzivne operacije. Upravo ova činjenica je predmet navodnih nesuglasica između administracija predsednika SAD i predsednika Ukrajine. Portal Politiko piše o nesuglasicama između dve administracije, navodeći da bi ukrajinski gubici u Bahmutu mogli da liše Ukrajinu mogućnosti da ove godine pokrene veliku kontraofanzivu.

Koliko Ukrajincima više vredi da brane Bahmuta?

Ali istovremeno je u drugom članku citiran bivši direktor CIA Dejvid Pereus, koji se složio sa ocenom ukrajinskih vlasti u vezi sa zadržavanjem položaja u Bahmutu, jer po njegovom mišljenju tamo ginu najbolje ruske jedinice. Međutim, ove podatke je nemoguće proveriti, jer su to procene. Američki vojni analitičar Rob Li, viši saradnik Instituta za spoljnu politiku, tvrdi da Bahmut više nije pogodno mesto za uništavanje ruskih trupa i da ukrajinske trupe takođe trpe gubitke. Ovaj odnos se posebno pogoršao za Ukrajince kako su ruske snage ušle u severni deo grada.

Ukrajinske snage imaju problem sa raznim vrstama oružja koje im dolazi. Bilans Oružanih snaga Ukrajine uključuje oružje iz sovjetskog vremena, kao i oružje koje je stiglo od NATO saveznika. Tako se dešava da su mobilisani vojnici obučeni na jednu vrstu oružja, a na frontu se suočavaju sa nedostatkom tog oružja.

Kraj bitke za Bahmut se nazire, ali će trajati još neko vreme

Pad Bahmuta u ruke ruskih snaga je izvestan, ali je jasno da je za tu bitku plaćena visoka cena, kao i da ukrajinska strana uspeva da održi situaciju na terenu veoma dugo. Pored toga što se situacija u Bahmutu bliži kraju bitke, izvesno je da će bitka trajati još neko vreme. Posle toga postavlja se pitanje da li će ruska strana moći da nastavi ofanzivna dejstva ili će prestati. U severnom delu Luganske i Harkovske oblasti ruska vojska ponovo potiskuje ukrajinske snage u oblasti koju je jesenas oslobodila ukrajinska vojska.

Neizvesna buduća faza rata

S druge strane, kod Vuhledara, ruske snage ne uspevaju da probiju ukrajinska utvrđenja. Podaci kojima raspolažemo pokazuju da i ruska i ukrajinska strana imaju problem sa nedovoljno opremljenim i nedovoljno obučenim mobilisanim licima i sa sve manje ozbiljno obučenim vojnim jedinicama. Nove jedinice se brzo pripremaju i potom šalju na front. U ovako teškoj atmosferi, sledeća faza rata je prilično neizvesna.

(MONDO)