SVET UPAO U NOVU KRIZU, A PUTIN SE SMEŠKA! Predsednik Rusije upravo dobio KECA U RUKAVU, propast banaka mu ide u korist

Nedavna bankarska kriza u SAD i Evropi omogućava ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da pošalje poruku da dolazi do pada Zapada i da Zapad neće moći dugoročno da podržava rat u Ukrajini. 

Istakao je da ništa od toga ne mora da bude tačno, ali da je to narativ koji Putin koristi i ovakvi događaji mu pomažu. Švajcarska centralna banka ponudila je "Credit Suisse" spas u četvrtak jer je rizik od bankrota banke rastao. Međutim, čak i da "Credit Suisse" propadne i dovede do naknadne ekonomske krize širom Evrope, to bi "imalo mali uticaj na ruske banke ili ruski finansijski sistem", rekao je za newsweek.com Geri Hufbauer, saradnik na Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju.

Putin je u junu osudio SAD i njihove saveznike govoreći da je uvođenje sankcija ludost i nepromišljena odluka. Prošlog meseca svalio je krivicu za rat u Ukrajini na Zapad. Iako Rusija može da ima neke prednosti zbog sankcija i izolovanosti od evropskih banaka važno je istaći da je zemlja već pretrpela ogroman ekonomski pad zbog rata i ranog uticaja sankcija.

Kao jedan od tri najveća svetska proizvođača sirove nafte, Rusija je istorijski dominirala uvozom nafte. Kada su SAD i Evropska unija sankcionisale rusku naftu, svetske cene su porasle za više od 120 dolara po barelu zbog zabrinutosti zbog manjka zaliha. U slučaju da izbije potpuna, katastrofalna ekonomska kriza Hufbauer je istakao da će to dovesti do još jednog velikog pada cena nafte i gasa, što dodatno nanosi štetu ruskoj ekonomiji.

Putin je tvrdio da se ruski BDP smanjio samo za dva odsto 2022. godine, ali analitičari upozoravaju da je Kremlj koristio statistiku kao deo svog "informacionog rata". Uprkos obećanjima o brzoj i lakoj pobedi, Moskva se borila da ostvari značajne dobitke u Ukrajini, uključujući neuspeh da zauzme Kijev, i bila je primorana da mobiliše 300.000 ruskih muškaraca da se pridruže ratnim naporima. Ukrajina trenutno raspoređuje sve svoje resurse da odbrani Bahmut u nadi da će uspeti da povrati ključnu teritoriju do proleća. 

Kimidž je primetio da je optika stradanja civila u Ukrajini imala štetan uticaj na Rusiju, pa bi međunarodna pažnja na globalnu finansijsku krizu mogla da odvrati pažnju od tih slika. "Nije da će se Putin izvući iz tog problema ovom konkretnom krizom, ali će pažnja biti usmerena na drugo", rekao je Kimidž. 

Uz strah da bi municija mogla biti iscrpljena, jasno je da će Ukrajini i dalje biti potrebna pomoć od svojih saveznika. Ali ako Evropljani postanu sve više zabrinuti za sopstvene finansije, moglo bi doći do promene u javnom mnjenju o slanju pomoći Ukrajini kada se birači bore kod kuće, otvarajući priliku Putinu da napreduje na bojnom polju.

"Finansijska previranja će ekonomski oslabiti Evropu, a to će otežati nastavak nošenja ratnih napora", rekao je Alesandro Rebuči, vanredni profesor međunarodnih finansija i primenjene makroekonomije na Univerzitetu Džon Hopkins. Kimidž je rekao da je malo verovatno da će zapadne sile odustati od podrške Ukrajini, s obzirom na to da je prošla godina pokazala da njihove pozicije o ratu nisu vođene ekonomskim faktorima, već političkim razlozima.

"Ne mogu da zamislim da predsednik Bajden ili bilo koji zapadnoevropski lideri menjaju svoju računicu o ratu na osnovu niza bankrota banaka, koje su, naravno, značajne, ali i dalje lokalne", rekao je Kimidž.

(MONDO)