Belgija danas preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji.
Briselu predsedavanje EU dolazi u možda najnezgodnijem trenutku u njegovoj modernoj istoriji: nije lako voditi Evropu dok traju unutrašnja preganjanja.
U državi u kojoj je smeštena celokupna administracija EU, situacija na političkom planu veoma je nestabilna, konstatuje Dojče vele. Posle nedavnih parlamentarnih izbora, koalicija koja bi mogla da oformi novu vladu - nije ni na pomolu.
Bart de Vever, šef stranke Nove flamanske alijanse koja je osvojila najviše glasova, kaže da će Belgija novu vladu dobiti do oktobra, do početka novog zasedanja Evropskog parlamenta.
Sve u nameri da uveri ostale države članice da šestomesečnim predsedavanjem neće rukovoditi privremena administracija.
„Uverio sam predsednika Evropske komisije Baroza da proces formiranja nove vlade neće imati velikog uticaja na samo predsedavanje“, rekao je De Vever.
Formiranje vlade u Belgiji oduvek je bio nategnut proces.
Razlog za to je duboka podela na dva tabora – stranku koja zastupa interese Flamanaca koji govore svojim jezikom i partije koja predstavlja frankofoni deo stanovništva u Valoniji.
Ovog puta glavna tema pregovora jeste veća autonomija Flandrije u zamenu za veća prava tamošnjih frankofonih stanovnika.
Žoze Manuel Barozo siguran je u sposobnost Belgije da formira vladu i da upravlja Unijom u narednih šest meseci:
„Verujem da će Belgija ostati u sedištu Unije, gde je oduvek i bila. Siguran sam da će Brisel sačuvati svoja evropska uverenja“.
Evropsko uverenje u ovom slučaju znači tradiciju podrške evropskom federalizmu. Zato politička nestabilnost u Belgiji stvara utisak o mogućim posledicama po funkcionisanje Unije, mada je Lisabonski ugovor uveo promene kojima je uloga predsedavanja postala manje politička, a više administrativna.
Mnogi zato kritikuju Španiju da je bila previše agresivna u nameri da bude dominantna i time onemogućila izbijanje u prvi plan dve nove evropske institucionalne figure – visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i predsednika Evropskog saveta.
Belgijski zvaničnici su ranije isticali nameru da samo predsedavanje svedu na manje značajan nivo, a da veću ulogu daju Hermanu van Rompeju, aktuelnom predsedniku Evropskog saveta, inače bivšem belgijskom premijeru.
U programu belgijskog predsedavanja saopštenom prošle nedelje navedeno je da je "EU spremna da nastavi proces proširivanja" i da će "ritam te integracije biti utemeljen na sopstvenim zaslugama svakog od kandidata" za članstvo.
"Zemljama Zapadnog Balkana se pruža mogućnost ulaska u članstvo uz nužne reforme i dinamiku koju ćemo mi snažno podstaći u svojstvu predsedavajućeg", precizira novi predsedavajući EU.
Ministar spoljnih poslova Belgije Stev Vanakere, koji je zajedno sa premijerom u ostavci Ivom Letermom predstavio program predsedavanja EU, rekao je da će šefovi diplomatija Evropske unije u septembru vrlo verovatno ponovo razmotriti dalje korake za kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji.
Oni su naznačili i da Belgija, kao predsedavajuća EU, želi napredak u rešavanju tri zahteva za prijem u Uniju - Hrvatske, Islanda i Turske.
(agencije/MONDO)
U državi u kojoj je smeštena celokupna administracija EU, situacija na političkom planu veoma je nestabilna, konstatuje Dojče vele. Posle nedavnih parlamentarnih izbora, koalicija koja bi mogla da oformi novu vladu - nije ni na pomolu.
Bart de Vever, šef stranke Nove flamanske alijanse koja je osvojila najviše glasova, kaže da će Belgija novu vladu dobiti do oktobra, do početka novog zasedanja Evropskog parlamenta.
Sve u nameri da uveri ostale države članice da šestomesečnim predsedavanjem neće rukovoditi privremena administracija.
„Uverio sam predsednika Evropske komisije Baroza da proces formiranja nove vlade neće imati velikog uticaja na samo predsedavanje“, rekao je De Vever.
Formiranje vlade u Belgiji oduvek je bio nategnut proces.
Razlog za to je duboka podela na dva tabora – stranku koja zastupa interese Flamanaca koji govore svojim jezikom i partije koja predstavlja frankofoni deo stanovništva u Valoniji.
Ovog puta glavna tema pregovora jeste veća autonomija Flandrije u zamenu za veća prava tamošnjih frankofonih stanovnika.
Žoze Manuel Barozo siguran je u sposobnost Belgije da formira vladu i da upravlja Unijom u narednih šest meseci:
„Verujem da će Belgija ostati u sedištu Unije, gde je oduvek i bila. Siguran sam da će Brisel sačuvati svoja evropska uverenja“.
Evropsko uverenje u ovom slučaju znači tradiciju podrške evropskom federalizmu. Zato politička nestabilnost u Belgiji stvara utisak o mogućim posledicama po funkcionisanje Unije, mada je Lisabonski ugovor uveo promene kojima je uloga predsedavanja postala manje politička, a više administrativna.
Mnogi zato kritikuju Španiju da je bila previše agresivna u nameri da bude dominantna i time onemogućila izbijanje u prvi plan dve nove evropske institucionalne figure – visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i predsednika Evropskog saveta.
Belgijski zvaničnici su ranije isticali nameru da samo predsedavanje svedu na manje značajan nivo, a da veću ulogu daju Hermanu van Rompeju, aktuelnom predsedniku Evropskog saveta, inače bivšem belgijskom premijeru.
U programu belgijskog predsedavanja saopštenom prošle nedelje navedeno je da je "EU spremna da nastavi proces proširivanja" i da će "ritam te integracije biti utemeljen na sopstvenim zaslugama svakog od kandidata" za članstvo.
"Zemljama Zapadnog Balkana se pruža mogućnost ulaska u članstvo uz nužne reforme i dinamiku koju ćemo mi snažno podstaći u svojstvu predsedavajućeg", precizira novi predsedavajući EU.
Ministar spoljnih poslova Belgije Stev Vanakere, koji je zajedno sa premijerom u ostavci Ivom Letermom predstavio program predsedavanja EU, rekao je da će šefovi diplomatija Evropske unije u septembru vrlo verovatno ponovo razmotriti dalje korake za kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji.
Oni su naznačili i da Belgija, kao predsedavajuća EU, želi napredak u rešavanju tri zahteva za prijem u Uniju - Hrvatske, Islanda i Turske.
(agencije/MONDO)
