Kremlj je verovao da je dobio bitku, ali na kraju je Ukrajina ta koja je odnela pobedu.
U sredu je britanski Vrhovni sud presudio u korist Ukrajine u jednom od najdužih pravnih sporova između Moskve i Kijeva, naredivši puno londonsko suđenje u vezi ukrajinske tvrdnje da ne mora da isplati deceniju star dug u iznosu od tri milijarde dolara, za koji kaže da ga je proruska administracija tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča uzela pod pritiskom Rusije.
U kontekstu ruskog rata u Ukrajini i svih užasa koji su iz njega proistekli, pravna pobeda daleko u Velikoj Britaniji može se činiti minornom. Uostalom, sporna sredstva nisu ni delić stotina milijardi u šteti koju je Rusija uzrokovala Ukrajini u protekloj godini. Ipak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je ovu presudu kao „odlučnu pobedu“, i brojni Ukrajinci su je slavili koliko i uspeh svoje države na bojnom polju.
Ova presuda uistinu je odlučujuća i važna ne samo za Ukrajinu, nego i za Zapad. Važna je zato što je kredit o kojem je reč prvi pokušaj Rusija da ospori ekonomski poredak predvođen Zapadom kroz svoje postupke prema Ukrajini.
Sastanak Janukoviča i Putina čiji detalji nisu poznati
Sporni zajam je dogovoren u decembru 2013. U to vreme, u Kijevu su besneli protesti protiv korupcije i Janukovičeve odluke da napusti planove za bliže veze sa Evropskom unijom. U prethodnim mesecima, Moskva je ukrajinsku ekonomiju stavila pod znatan pritisak kako bi uverila Janukoviča da odustane od potpisivanja sporazuma o pridruživanju s Briselom i umesto tog se pridruži Evroazijskoj ekonomskoj uniji koju predvodi Rusija. Kako tvrdi trenutna ukrajinska Vlada, ruski pritisak na Ukrajinu u to vreme nije bio samo ekonomski. Kijev navodi da je osim trgovinske blokade, Moskva pretila Janukovičevoj administraciji vojnom akcijom ako se ne povinuje.
Sedamnaestog decembra te godine, dok su se u Ukrajini protesti nastavili, Janukovič je odleteo u Moskvu na sastanak s predsednikom Vladimirom Putinom. Detalji razgovora dvojice predsednika nikada nisu obznanjeni javnosti, ali nakon tog sastanka, Janukovič je najavio da će Ukrajina tražiti status posmatrača u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i dobiti 15 milijardi dolara kredita od Rusije.
Ta najava ni na koji način nije smirila proteste u Kijevu, ali je Janukovičeva vlada nastavila s dogovorenim planom bez obzira na to. Prva tranša od tri milijarde dolara od ukupno 15 milijardi isplaćena je svega tri dana nakon Janukovičeve posete Moskvi.
Krajem februara 2014, smrtonosni sukobi između demonstranata i državnih snaga kulminirali su Majdanskom revolucijom. Janukovič je pobegao u Rusiju i preostalih 12 milijardi dolara koje je Putin ponudio kao kredit Ukrajini nikada nije isplaćeno. Ali, kako su ruske snage počele preuzimati kontrolu nad Krimom, i Ukrajina krenula ka neispunjavanju svojih dužničkih obaveza, stručnjaci za suvereni dug počeli su gledati u ukrajinske knjige i primetili su neke anomalije u inicijalnoj moskovskoj isplati 3 milijarde dolara Janukovičevoj administraciji.
Anomalije u ruskom kreditu Ukrajini
Pre svega, ovaj kredit je strukturiran na dosta neobičan način – u obliku evroobveznica. Ovakvo zaduživanje je uobičajen način zaduživanja suverenih vlada, ali se koriste i za pozajmljivanje od privatnih kreditora, ne drugih država. Kada vlade pozajmljuju jedna od druge ili od međunarodnih institucija kao što je Međunarodni monetarni fond (MMF), uslovi su obično povlašćeni – takvi krediti su poznati kao “zvanični dug“. Privatnim dugovima, kao što su evroobveznice, može se trgovati na otvorenim tržištima. Zvaničnim kreditima ne može. Kada se vlade suoče s dužničkom prisilom, njihovi privatni i zvanični dugovi se takođe restrukturiraju u odvojenim, iako obično istovremenim procesima. Stoga je ruska upotreba instrumenta privatnog tržišta za svoj kredit Janukovičevoj administraciji veoma neobična.
Dok su stručnjaci analizirali jezik ponude obveznica, otkrili su jedinstvene termine koji su vlasniku evroobveznica dali znatnu prednost nad ukrajinskom ekonomijom omogućivši mu da natera Ukrajinu u neisplaćivanje duga. Ruski Fond nacionalnog bogatstva bio je vlasnik evroobveznica, što je značilo da Kremlj može ucenjivati ukrajinsku vladu. Činjenica da je pomenuti kredit strukturiran kao dug na privatnom tržištu iako ga je izdao zvanični kreditor takođe je značila da Rusija potencijalno može osujetiti ukrajinsku sposobnost da restrukturira privatne dugove i primi podršku od drugih zvaničnih kreditora u slučaju prisile.
Putin se žali na dominaciju dolara nad globalnom ekonomijom već dugo. Prvo je objavio svoju nameru da kreira „sferu uticaja“ za rusku rublju tokom svog godišnjeg obraćanja Federalnoj skupštini 2006. Proputinovska omladinska grupa Naši, ideja Putinovog pomoćnika Vladislava Surkova, kasnije je pokrenula široku javnu kampanju da okonča ulogu dolara u ruskoj ekonomiji. Ali u vreme Janukovičevog svrgavanja, Rusija nije ostvarila značajan napredak u svom planu za dedolarizaciju. Čak je i Putinova „ucenjivačka obveznica“ izražena u američkoj valuti. Evroobveznice izdate Janukovičevoj administraicji, međutim, i dalje su bile napad na ekonomski poredak kojim dominira dolar. Bio je to Putinov pokušaj da slomi zapadnjački sistem iznutra.
Činjenica da su evroobveznice učinile nejasnim granice između ukrajinskih privatnih i zvaničnih kreditora značila je da bi Rusija mogla, u teoriji, osujetiti sposobnost Ukrajine da restrukturira privatne i javne dugove.
Formalni proces restrukturiranja je tajanstven i tehnički. Jednostavno rečeno, veličina i uslovi ruskih evroobveznica značili su da je Rusija potencijalno mogla sprečiti Ukrajinu da osigura pomoć od svojih privatnih kreditora ako ne plati ovaj konkretan zajam. Međutim, Ukrajina je nastavila plaćati kamatu, a da ne kasni sa evroobveznicama, a vlasnici njenih drugih evroobveznica takođe su odbili da učestvuju u ruskom dužničkom ratu, vverovatno zato što je najveći udeo preostalih ukrajinskih evroobveznica bio u vlasništvu invesiticione firme Franklin Templeton, sa sedištem u SAD-u, koja je vodila pregovore. MMF je takođe u martu 2015. presudio da evroobveznica ne bi trebala biti tretirana kao privatni, nego kao zvanični dug. Privatni kreditori Ukrajine su se naknadno složili da restrukturiraju ukrajinske privatne dugove u augustu te godine, četiri meseca pre dospeća evroobveznice u ruskom vlasništvu. Ipak, s obzirom da je evroobveznica takođe bila međuvladin zajam, ona je i dalje teoretski davala Rusiji prednost nad ukrajinskom sposobnošću da osigura pomoć i podršku zvaničnih kreditora.
Od svog osnivanja, MMF je zadržao politiku da ne može pozajmljivati državama koje su u zaostatku sa isplatama drugim zvaničnim kreditorima. Ovo je značilo da se Ukrajina suočila s potencijalnom krizom kada je trebala otplatiti evroobveznice u ruskom vlasništvu 20. decembra 2015. Međutim, deset dana ranije MMF je najavio da menja pravila i da će od sada dozvoljavati kredite za države koje kasne s isplatom zvaničnim kreditorima. Iako su porekli da je ovaj potez političke prirode ili na bilo koji način povezan sa evrobveznicama u ruskom vlasništvu, ova promena je objavljena samo na dva jezika, engleskom i ruskom.
Tužba Kremlja
Kremlj je bio ogorčen. Ruski premijer Dimitrij Medvedev kazao je da će ovaj potez MMF-a „otvoriti Pandorinu kutiju, uzrokovati ogromnu štetu svetskim finansijama i globalno potkopati poverenje u međunarodne finansijske institucije“. Razvoj događaja sa evroobveznicama pokazao se kao pun pogodak. Rusija je tražila načine da iskoristi instrumente i institucije međunarodnog ekonomskog poretka u svoju korist, ali nije uspela naneti nikakvu stvarnu štetu, piše Al Džazira.
Rusija je potom tužila Ukrajinu za otplatu. Pošto su evrobveznice izdate prema engleskom zakonu, predmet je razmatrao engleski Visoki sud. Prvi krug je išao u korist Rusije jer je sudija Vilijam Bler, brat bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, u martu 2017. presudio da Ukrajina nije uspela ponuditi „opravdanu“ ili sudski spremnu odbranu zato što nije otplatila kredit i odbio je poslati ovaj predmet na puno suđenje. Kijev je, međutim, dobio u sledećem krugu, kada je engleski Apelacioni sud presudio u septembru 2018. da treba održati puno suđenje kako bi se saslušali argumenti Ukrajine. Presudom Vrhovnog suda, ta presuda je potvrđena.
Kijev će sada imati svoj dan na sudu da brani argument da pomenuti dug nije validan zato što su evroobveznice prodate pod pretnjom ratom. Činjenica da je Rusija izvršila invaziju na Krim i pripojila ga nedugo nakon što je Janukovič svrgnut i kasnije podstakla sukob u istočnoj Ukrajini, bez sumnje čini ove argumente verodostojnim. Ako ukrajinski argument bude potvrđem na sudu, mogao bi kredit učiniti nevažećim.
Ruski gubitak na britanskom Vrhovnom sudu možda neće značajno promeniti situaciju kada je reč o Putinovom ratu u Ukrajini, ali predstavlja još jedan korak ka oslobađanju od njegovih pretnji po međunarodni poredak – a kako geneza evroobveznica pokazuje, za Putina je to dvoje jedno te isto.
(MONDO)
