NOĆ KOJA JE OBLIKOVALA PUTINA - OVE REČI SU GA PROGONILE! Ukrajina je njegova najgora noćna mora, a ovo je razlog?

Postoji mnogo teorija zašto se Vladimir Putin odlučio da napadne Ukrajinu, a jedna se tiče KGB-a i Berlinskog zida.

Izvor: Profimedia/SPUTNIK

Putinova opsesija vraćanjem bivše sovjetske vlasti je za mnoge psihoanalitičare sasvim logična: kao bivši oficir KGB-a obučen u Hladnom ratu, šef Ruske Federacije uglavnom rezonuje na osnovu mentalnih obrazaca koje je usvojio u mladosti. Svako ko danas želi da razume Vladimira Putina morao bi da zna priču o njemu kao agentu KGB-a, a posebno o traumatičnim događajima koje je doživeo jedne noći kasnih osamdesetih u Istočnoj Nemačkoj.

Fred Hofman, stručnjak za obaveštajne poslove sa 30 godina iskustva u vojnoj i obaveštajnoj zajednici, koji je služio kao vojni ataše SAD u 28 zemalja, uključujući Avganistan, objavio je na Tviteru svoje mišljenje o tome zašto veruje da je Ukrajina bila i ostaje velika pretnja u očima Vladimira Putina.

Hofman podseća da je 1989. Vladimir Putin bio oficir KGB-a u Drezdenu kada je pao Berlinski zid i srušen komunizam. "Kako je došlo do ovog kolapsa? Istočni Nemci koji su (ilegalno) gledali zapadnonemačku televiziju videli su da njihovi zapadni susedi imaju mnogo bolji život i način života od onih u Istočnoj Nemačkoj. Više slobode. Više prihoda. Više opcija. Bolji kvalitet života", napisao je Hofman na Tviteru.

On objašnjava kako je Putin tada ubrzo iz prve ruke doživeo kolaps Istočne Nemačke. "Danas je Putinova najgora noćna mora Ukrajina koja održava slobodne i fer izbore, ima slobodne medije, ljudska prava, slobodu govora i veroispovesti. Ukrajina, sused Rusije, već ima viši životni standard od Rusije. Ukrajina još nije dostigla svoj potencijal, ali za razliku od Rusije, već je preduzela značajne korake u tom pravcu (uporedite odgovarajuće putanje Severne i Južne Koreje od 1970. godine, ako želite da vidite istorijski presedan).

Uspešna Ukrajina je jednostavno tempirana bomba za autokratskog revanšističkog cara u Kremlju, jednostavno i jednostavno. Dakle, moglo bi se reći da je Ukrajina zaista bila egzistencijalna pretnja Putinovom režimu. Ali ne iz apsurdnih razloga koje navodi Kremlj", objavio je Hofman na društvenoj mreži.

Kada je 1985. stigao u DDR, Putin je imao 33 godine. Dve ćerke su mu rođene u Drezdenu i tamo je provodio većinu vremena relativno udobno. U DDR-u su Putinovi živeli u posebnoj zgradi za stambene potrebe porodica iz KGB-a i Štazija. Njegov osećaj sigurnosti i moći, međutim, raspao se u prah i pepeo nekoliko nedelja nakon pada Berlinskog zida. 5. decembra 1989. gomile nemačkih demonstranata upali su u štab Štazija u Drezdenu, zahtevajući osvetu, kaznu represora i demokratiju.

Užasna noć koja je stvorila današnjeg Putina

U jednom trenutku, mala grupa demonstranata odlučila je da ode preko puta do kuće u kojoj se nalazi sedište KGB-a. "Čuvar je odmah pobegao sa kapije u kuću", prisećao se kasnije jedan iz grupe, Nemac Zigfrid Danat. Ali nedugo zatim iz kuće je izašao veoma uznemiren oficir - Vladimir Putin. Poručio je demonstrantima da ne pokušavaju silom da uđu jer su on i njegovi drugovi naoružani i ovlašćeni da koriste oružje.

Ovo je ubedilo grupu da se povuče, ali je oficir KGB-a znao da se napad može ponoviti, pa je pozvao obližnji štab tenkovske jedinice Crvene armije da im pošalje zaštitu, rekao je kasnije. Odgovor koji je dobio bio je šok koji mu je promenio život. "Ne možemo ništa da uradimo bez naređenja iz Moskve", odgovorio je glas iz štaba. A Moskva ćuti.

Fraza "Moskva ćuti" od tada proganja čoveka. Svojevremeno je Kris Boulbi snimio dokumentarac o ovom događaju za britanski Bi-Bi-Si "Trenutak koji je napravio Putina". Masa se približavala njima sa osvetničkim porivima, a Putin se nadao da će visoki sovjetski oficiri, ljudi sa kojima se redovno družio, poslati tenkove. Ali Moskva je "ćutala" pod Mihailom Gorbačovim. Tenkovi Crvene armije nisu pokrenuli svoje motore. Niko nije mrdnuo prstom da ih zaštiti. Putin i njegove kolege iz KGB-a mahnito i panično spaljuju dokumente o svom obaveštajnom radu.

U međuvremenu je i sam Putin postao "Moskva", odnosno predsednik Ruske Federacije. Međutim, osećaj straha i nemoći iz Drezdena nikada ga nije potpuno napustio, tvrde njegovi biografi. Zabrinutost zbog krhkosti političkih sistema i elita i iskustvo kako ih ljudi lako mogu srušiti naučili su ga lekcijama koje nikada nije zaboravio. To mu je takođe dalo ideje za izgradnju agresivnog modela vlasti koji uvek mora da demonstrira moć i oblikovalo njegove ambicije ka efikasnim represivnim mrežama i ličnom bogatstvu.

Putinovi biografi smatraju da su događaji u Ukrajini 2014. godine, poput pobune na kijevskom trgu Majdan, snažno oživeli njegova sećanja na Drezdensku noć decembra 1989. godine. Ukrajinske težnje za slobodom i putem ka Zapadu u Putinovoj glavi su zapalile duboko zakopane stare strahove u godinama nakon toga.

(MONDO/slobodnadalmacija.hr)