Kako je od slamova Hong Konga Kineskinja Dzang Ksin, trudom, radom i upornošću, postala jedna od najbogatijih žena na svetu.
Dzang Ksin je najbolji primer kako se trudom, marljivošću i upornošću od devojčice koja radi po fabrikama Hong Konga "dogura" do Forbsove liste najbogatijih žena na svetu koje su same stvorile svoje poslovno carstvo.
Iako je danas "teška" dve milijarde dolara, ne ostavlja ni približno utisak bogatašice, jer joj život nije bio uvek naklonjen.
Roditelji su joj bili treća generacija kineskih emigranata u Burmu koji su se u domovinu vratili sredinom prošlog veka verujući u Maovu Kinu.
Ksin, rođena 1965. detinjstvo u Pekingu pamti po sivilu:
"Svi ljudi su izgledali isto, jeli su istu hranu i nikada nisu videli deo plavog neba", često u intervjuima za strane medije Ksin opisuje Maovu Kinu.
Zato je kao tinejdžerka iskoristila šansu koja joj se pružila i sa 14 godina uputila se u Hong Kong.
Međutim, "životna prilika" se pokazala kao noćna mora za devojčicu.
Taj period života Ksin danas naziva "strašnim". U borbi za egzistenciju kao tinejdžerka je obilazila fabrike, živela u slamovima i do iznemoglosti šila igračke, odeću i obuću. Tako je preživljavala šest godina.
A onda, zahvaljujuću ušteđevini, uspeva da kupi avionsku kartu za Englesku. U Saseksu dobija stipendiju i sa velikim uspehom diplomira ekonomiju, a potom magistrira na Kembridžu.
Zahvaljujući ovakvom obrazovanju, stiže do Vol Strita gde će se kao zaposlenik Goldman Saša pokazati kao izvanredan investicioni bankar.
I pored brilijantne karijere na Vol Stritu Ksin ipak odlučuje da se vrati u rodni Peking i počne život izpočetka. Sa budućim mužem, poreklom iz male kineske provincije i još težim životom iza sebe, osniva kompaniju.
Njihova firma SOHO, u samom centru "ružnog i neuglednog" Pekinga, počinje da zarađuje stotine milione dolara na gradnji luksuznih i lepih, ali i praktičnih i pristupačnih stanova, poslovnih prostora i solitera.
Tako je devojčica iz slamova postala milijarderka, a da je pri tome ostala skromna i principijalna.
Ona ne nosi Pradu, niti nakit, a na pitanje novinara koja kola vozi, odgovara: “neki leksus“.
Nikada ne putuje luksuznom klasom i ne ide na poslovne večere, jer to vreme provodi sa porodicom - suprugom i dva sina za koje su rezervisani i svi vikendi.
Sa jedva primetnom šminkom i dve diskretne zlatne narukvice, ova žena ni na jedan način ne odaje da je na listi 10 nejbogatijih žena sveta.
U razgovoru za britanski "Telegraf" priznaje da joj nije drago što se našla na Forbsovoj listi:
"Da budem iskrena to mi ne prija, a verujem da bi se svako sa mojom prošlošću tako osećao. Loše se snalazim u toj novoj kategoriji "super-bogatih" jer smo mi nismo odrastali u takvoj sredini. Meni je taj san "volela bih da sam strašno bogata" potpuno stran. Jednostavno, nisam tako vaspitana", kaže Ksin.
Od samog novca u životu joj je mnogo značajnije što joj je 2002. godine odata posebna čast na Venecijanskom bijenalu, a 2003. na Svetkom ekonomskom forumu. Postala je i poslanik gradske skupštine.
Da nikada neće zaboraviti svoje teško detinjstvo i ranu mladost dokazala je kada je osnovala zadužbinu za borbu protiv siromaštva obrazovanjem.
(MONDO)
Iako je danas "teška" dve milijarde dolara, ne ostavlja ni približno utisak bogatašice, jer joj život nije bio uvek naklonjen.
Roditelji su joj bili treća generacija kineskih emigranata u Burmu koji su se u domovinu vratili sredinom prošlog veka verujući u Maovu Kinu.
Ksin, rođena 1965. detinjstvo u Pekingu pamti po sivilu:
"Svi ljudi su izgledali isto, jeli su istu hranu i nikada nisu videli deo plavog neba", često u intervjuima za strane medije Ksin opisuje Maovu Kinu.
Zato je kao tinejdžerka iskoristila šansu koja joj se pružila i sa 14 godina uputila se u Hong Kong.
Međutim, "životna prilika" se pokazala kao noćna mora za devojčicu.
Taj period života Ksin danas naziva "strašnim". U borbi za egzistenciju kao tinejdžerka je obilazila fabrike, živela u slamovima i do iznemoglosti šila igračke, odeću i obuću. Tako je preživljavala šest godina.
A onda, zahvaljujuću ušteđevini, uspeva da kupi avionsku kartu za Englesku. U Saseksu dobija stipendiju i sa velikim uspehom diplomira ekonomiju, a potom magistrira na Kembridžu.
Zahvaljujući ovakvom obrazovanju, stiže do Vol Strita gde će se kao zaposlenik Goldman Saša pokazati kao izvanredan investicioni bankar.
I pored brilijantne karijere na Vol Stritu Ksin ipak odlučuje da se vrati u rodni Peking i počne život izpočetka. Sa budućim mužem, poreklom iz male kineske provincije i još težim životom iza sebe, osniva kompaniju.
Njihova firma SOHO, u samom centru "ružnog i neuglednog" Pekinga, počinje da zarađuje stotine milione dolara na gradnji luksuznih i lepih, ali i praktičnih i pristupačnih stanova, poslovnih prostora i solitera.
Tako je devojčica iz slamova postala milijarderka, a da je pri tome ostala skromna i principijalna.
Ona ne nosi Pradu, niti nakit, a na pitanje novinara koja kola vozi, odgovara: “neki leksus“.
Nikada ne putuje luksuznom klasom i ne ide na poslovne večere, jer to vreme provodi sa porodicom - suprugom i dva sina za koje su rezervisani i svi vikendi.
Sa jedva primetnom šminkom i dve diskretne zlatne narukvice, ova žena ni na jedan način ne odaje da je na listi 10 nejbogatijih žena sveta.
U razgovoru za britanski "Telegraf" priznaje da joj nije drago što se našla na Forbsovoj listi:
"Da budem iskrena to mi ne prija, a verujem da bi se svako sa mojom prošlošću tako osećao. Loše se snalazim u toj novoj kategoriji "super-bogatih" jer smo mi nismo odrastali u takvoj sredini. Meni je taj san "volela bih da sam strašno bogata" potpuno stran. Jednostavno, nisam tako vaspitana", kaže Ksin.
Od samog novca u životu joj je mnogo značajnije što joj je 2002. godine odata posebna čast na Venecijanskom bijenalu, a 2003. na Svetkom ekonomskom forumu. Postala je i poslanik gradske skupštine.
Da nikada neće zaboraviti svoje teško detinjstvo i ranu mladost dokazala je kada je osnovala zadužbinu za borbu protiv siromaštva obrazovanjem.
(MONDO)
