Zahtevi radnika za boljim platama i uslovima najavljuju kraj ere niskih troškova koji su južno kinesko priobalje pretvorili u svetsku fabriku.
Serija štrajkova tokom protekla dva meseca bila je grubo otrežnjenje za mnoge strane kompanije koje zavise od niskih troškova u Kini da bi se takmičile na tržištima od božićnih jelki do elektronskih naprava kao što je ajPod.
Dok su nekad zadimljenje fabrike i mizerne plate bili dobrodošli u Kini koja je želela da se izvuče iz izolacije i siromaštva, radnici danas zahtevaju veći udeo u profitu.
Istovremeno, vlada pritiska strane kompanije da ulažu u oblasti za koje veruje da će doneti veće bogatstvo Kini, pre svega u visoku tehnologiju.
Mnoge strane firme pokušavaju da ostanu profitabine tako što sele pogone u jeftinije oblasti dalje u unutrasnjost Kine ili u druge zemlje u razvoju. Neke su čak odlučile da proizvodnju nastave na Zapadu.
Analitičari danas kazu da Kina "prolazi kroz veoma dramatično razdoblje," jer velike kompanije počinju da izlaze.
Odluka Pekinga da prestane sa vezivanjem juana za dolar, odnosno da domaćem novcu dozoli da poskupi, uvećala je nesigurnost kompanijama koje se već muče sa sve tanjim marginama zarade.
Čak i sa poslednjim povećanjem radničkih nadnica, plate u Kini su i dalje samo delić onih u razvijenom svetu. Ali, istraživanja pokazuju da se prednosti jeftine Kine smanjuju.
Troškovi rada rastu za oko 15 proceneta godišnje od kako je 2008. godine zakon o radnim ugovorima omogućio radnicima da postanu svesniji svojih prava. Zemlja, voda, energija i prekomorski prevoz su takođe sve skuplji.
U najnovijem pregledu, firma za restruktuiranje Aliks Partners nalazi da je ukupno gledano Kina danas skuplja od Meksika, Indije, Vijetnama, Rusije i Rumunije. Meksiko je, posebno, zadobio prednost zahvaljući Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini i brzom, jeftinom kamionskom prevozu.
Hiljade proizvođača igračaka, novogodišnjih jelki i jeftnih cipela zatvorili su radnje ili su se odseli. Neki u Vijetnam, Indoneziju ili Kambodzu. Ali, te zemlje nemaju ogromnu radnu snagu. infrastrukturu i tržište koje nudi Kina, a većina je suočena sa istim pitanjem radničkih plata kao i Kina.
Do sad, najveći pritisak je u oblasti oko Šenzena, nekadašnjeg ribarskog sela u provinciji Guangdong na granici sa Hongkongom, gde se nalaze hiljade izvoznih fabrika.
Tu je i tajvanski Fokskon Tehnolodzi, koji pravi ajFone i ajPede za američki Epl. Kao odgovor na talas samoubistava u svom kompleksu od 400.000 zaposlenih u Šenzenu, Fokskon je više nego udvostučio mesečne radničke plate na 290 dolara.
Štrajkovi u pogonima koji snabdevaju japansku Hondu i Tojotu, među mnogim drugim, takođe su podigli radničke nadnice.
Fokskon odbija da bilo šta kaže povodom navodnih planova o peseljenju većine svojih pogona u siromašnu provinciju Henan u centralnoj Kini, gde lokalna vlada na svom vebsajtu poziva preduzetnike u ime desetina hiljada radnika.
Ogromna ulaganja u puteve, pruge i drugu infrastrukturu umanjila su izolovanost unutrašnjosti Kine, u okviru deset godina stare strategije "Razvoja zapada" ka smanjenje velikog i politički opasnog jaza u bogatstvu između stanovnika gradova i 600 miliona seljaka.
U nadi da se nemiri neće preliti iz fabrika u vlasništvu stranaca, kineske vođe koriste priliku da skrenu ulaganja u oblasti koje su zaostale u industrijskom bumu Kine.
Nemaju mnogo izbora: današnji kineski radnik ima veće ambicije od svojih roditelja koji su uglavnom radili i štedeli da bi se povukli u svoja sela. Mladi kineski radnik postao je izbirljiv u pogledu plate i uslova rada.
(Beta-AP)
Dok su nekad zadimljenje fabrike i mizerne plate bili dobrodošli u Kini koja je želela da se izvuče iz izolacije i siromaštva, radnici danas zahtevaju veći udeo u profitu.
Istovremeno, vlada pritiska strane kompanije da ulažu u oblasti za koje veruje da će doneti veće bogatstvo Kini, pre svega u visoku tehnologiju.
Mnoge strane firme pokušavaju da ostanu profitabine tako što sele pogone u jeftinije oblasti dalje u unutrasnjost Kine ili u druge zemlje u razvoju. Neke su čak odlučile da proizvodnju nastave na Zapadu.
Analitičari danas kazu da Kina "prolazi kroz veoma dramatično razdoblje," jer velike kompanije počinju da izlaze.
Odluka Pekinga da prestane sa vezivanjem juana za dolar, odnosno da domaćem novcu dozoli da poskupi, uvećala je nesigurnost kompanijama koje se već muče sa sve tanjim marginama zarade.
Čak i sa poslednjim povećanjem radničkih nadnica, plate u Kini su i dalje samo delić onih u razvijenom svetu. Ali, istraživanja pokazuju da se prednosti jeftine Kine smanjuju.
Troškovi rada rastu za oko 15 proceneta godišnje od kako je 2008. godine zakon o radnim ugovorima omogućio radnicima da postanu svesniji svojih prava. Zemlja, voda, energija i prekomorski prevoz su takođe sve skuplji.
U najnovijem pregledu, firma za restruktuiranje Aliks Partners nalazi da je ukupno gledano Kina danas skuplja od Meksika, Indije, Vijetnama, Rusije i Rumunije. Meksiko je, posebno, zadobio prednost zahvaljući Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini i brzom, jeftinom kamionskom prevozu.
Hiljade proizvođača igračaka, novogodišnjih jelki i jeftnih cipela zatvorili su radnje ili su se odseli. Neki u Vijetnam, Indoneziju ili Kambodzu. Ali, te zemlje nemaju ogromnu radnu snagu. infrastrukturu i tržište koje nudi Kina, a većina je suočena sa istim pitanjem radničkih plata kao i Kina.
Do sad, najveći pritisak je u oblasti oko Šenzena, nekadašnjeg ribarskog sela u provinciji Guangdong na granici sa Hongkongom, gde se nalaze hiljade izvoznih fabrika.
Tu je i tajvanski Fokskon Tehnolodzi, koji pravi ajFone i ajPede za američki Epl. Kao odgovor na talas samoubistava u svom kompleksu od 400.000 zaposlenih u Šenzenu, Fokskon je više nego udvostučio mesečne radničke plate na 290 dolara.
Štrajkovi u pogonima koji snabdevaju japansku Hondu i Tojotu, među mnogim drugim, takođe su podigli radničke nadnice.
Fokskon odbija da bilo šta kaže povodom navodnih planova o peseljenju većine svojih pogona u siromašnu provinciju Henan u centralnoj Kini, gde lokalna vlada na svom vebsajtu poziva preduzetnike u ime desetina hiljada radnika.
Ogromna ulaganja u puteve, pruge i drugu infrastrukturu umanjila su izolovanost unutrašnjosti Kine, u okviru deset godina stare strategije "Razvoja zapada" ka smanjenje velikog i politički opasnog jaza u bogatstvu između stanovnika gradova i 600 miliona seljaka.
U nadi da se nemiri neće preliti iz fabrika u vlasništvu stranaca, kineske vođe koriste priliku da skrenu ulaganja u oblasti koje su zaostale u industrijskom bumu Kine.
Nemaju mnogo izbora: današnji kineski radnik ima veće ambicije od svojih roditelja koji su uglavnom radili i štedeli da bi se povukli u svoja sela. Mladi kineski radnik postao je izbirljiv u pogledu plate i uslova rada.
(Beta-AP)
