Ako je verovati izjavi zamenice ministra odbrane Hane Maljar, ukrajinska prolećna ofanziva već je otpočela. Kako je izjavila, “složene mere” ukrajinske planirane ofanzive “već se provode” u istočnom delu zemlje. Međutim, prema njenoj izjavi, to je proces koji traje. Ofanzivne operacije po svojoj su prirodi intenzivne kampanje, a ne dugotrajni procesi. Imaju ciljeve, zone i težišne pravce udara, snage za izvođenje operacije i sve ostale elemente koji definšu masovna napadčka delovanja.

Na osnovu sadašnjeg delovanja oružanih snaga Ukrajine, ne mogu se uočiti elementi “velike prolećne ofanzive”, ili kako god bi se moglo nazvati pokušaj ukrajinskih snaga da nastave oslobodilačke operacije. Trenutno je uočeno nekoliko ukrajinskih taktičkih napada na delu fronta u Zaporoškoj oblasti. Ukrajinske jedinice ušle su u takozvanu sivu zonu, između dve zaraćene strane, pri čemu su zauzele neke ruske isturene obrambene položaje.

Ukrajinci još nisu spremni za protivnapad

Dakle, još nisu ni došli do prve linije odbrane ruskih snaga na ovom delu fronta. Takođe, uočene su aktivnosti ukrajinskih inženjeraca na raščišćavanju minskih polja na malom segmentu fronta u Zaporožju. Sve je to nedovoljno da bi se napravila razlika između izvođenja nasilnog izviđanja ili, recimo, maskirovke. Međutim, sa sigurnošću se može reći kako se sprovode intenzivne pripreme za novi talas napadačkih delovanja ukrajinske vojske.

Očito je da vremenske prilike, broj prikupljenih snaga i sredstava, kao i rezerve municije, još ne zadovoljavaju potrebne uslove za otpočinjanje velikog masovnog protivnapada, ako do njega uopšte i dođe. Možda nas Ukrajinci opet iznenade mestom, vremenom i načinom izvođenja napadačkih delovanja?

Glavni komandant je otpisan

profimedia-0648900958.jpg
Profimedia 

  Iznenadna poseta ruskog predsednika i vrhovnog zapovednika Vojske Ruske Federacije Vladimira Putina južnom frontu u Ukrajini ukazuje na ozbiljnost situacije pred kojom bi se mogla naći ruska okupacijska sila. Indikativno je da vrhovnog zapovednika nije dočekao general armije Valerij Gerasimov, načelnik glavnog štaba ruske vojske i operativni komandant ruskih okupacionih trupa u Ukrajini. To je očekivano. Nakon neuspele ruske zimske ofenzive, predsednik svih Rusa ne želi da se sretne s gubitnikom, generalom Gerasimovim.

Njegovo tromesečno oročenje već je isteklo 11. aprila. Očito je da mu vladar iz Kremlja neće pružiti mogućnost za "popravni". Na koji će način biti formalno sklonjen u stranu, to je već tehničko pitanje. Njegovim odlaskom, od svih visokih oficira i funkcionera zaduženih za provođenje “specijalne vojne operacije”, ostao bi jedino Sergej Šojgu, dugogodišnji Putinov ministar obrane.

Kao što je bilo očekivano, na poprište se vratio prekaljeni komandant ruskih padobranaca general-pukovnik Mihail Teplinski. General Teplinski, kojega je general Gerasimov oterao s ratišta krajem januara, viđen je u društvu vrhovnog koamndanta na komandnom mestu vojne „grupirovke“ Dnjepar. Sad je jasno da su ruske snage koje će braniti okupirani deo Hersonske i Zaporoške oblasti objedinjene pod jednu komandu na čijem se čelu nalazi general-pukovnik Mihail Teplinski.

Zanimljivo je i to da se Putinov poseta nije odnosila i na Bahmut. To samo pokazuje koliko je stvarni značaj ovog grada gde je iskrvarila ruska vojska.

Stoltenberg je otišao korak dalje

Ukrajinske pripreme za ofenzivu odvijaju se postupno i temeljno. Izjava generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza da je Ukrajini mesto u NATO dodatno je ojačala ukrajinsku poziciju. Svojim izjavom Jens Stoltenberg uklonio je sa ukrajinskog političkog i vojnog vođstva veštački stvoreni pritisak kako Ukrajina mora što pre sprovesti uspešnu ofanzivu kako bi “zaradila” nastavak zapadne pomoći.

Ugledni norveški političar, sad na dužnosti sekretara najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, otišao je i korak dalje. Ponudio je Ukrajini, i pre punopravnog članstva u NATO savezu, pomoć u postizanju pune interoperabilnosti s oružanim snagama članica NATO saveza. Ukratko, interoperabilnost znači sposobnost dva različita sistema, uređaja ili proizvoda da funkcionišu zajedno bez dodatnih napora za prilagođavanje.

Pojednostavljeno, u vojnom značenju, to se odnosi na sposobnost jedinica različitih država, njihovog naoružanja i opreme, da zajedno planiraju, organizuju i sprovode borbena delovanja, uključujući i logistiku. Dakle, interoperabilnost oružanih snaga neke države znači da je sposobna pružiti, ali i primiti vojnu pomoć od savezničke države bez tehničkih i proceduralnih prepreka.
Znači li to intervenciju NATO članica u rusko-ukrajinski sukob? Teško je reći. Međutim, to sigurno znači izgradnju sposobnosti za zajedničko delovanje oružanih snaga NATO država i Ukrajine. Interoperabilnost se ne postiže preko noći. To je proces koji traje jer zahteva standardizaciju svih vitalnih komponenti oružanih sistema. Međutim, uvek se mogu definisati prioriteti. U konkretnom slučaju Ukrajine to znači nastavak procesa prelaska ukrajinske artiljerije sa sovjetskih na NATO kalibre naoružanja.

Moderni borbeni avioni lako će se uklopiti

Jedan od kritičnih zahteva za interoperabilnošću može biti mogućnost ukrajinskih aviona za korišćenjem NATO sistema električne identifikacije putem kojih se razlikuju prijateljske od neprijateljskih letelica. Takođe, avioni F-16 koje će Ukrajinci najverovatnije dobiti svoju punu vrednost u protivvazdušnoj odbrani mogu realizovati ako dobiju podatke s NATO letećih radara AWAC.

Za to im je potrebna posebna veza, Link 16, putem koje pilot lovca F-16 dobija sliku situacije u vazduhu, podatke o mogućim pretnjama, kao i podatke o cilju koji je potrebno neutralizovati. Iako Ukrajina neće biti politički integrisana u Severnoatlantski savez niti će moći učestvovati u strukturama komandovanja, postizanje pune interoperabilnosti omogućava primanje direktne vojne podrške u ratu protiv Rusije.

(MONDO)