Kubanske vlasti oslobodile su sedam političkih zatvorenika i zajedno sa članovima porodica u noći između ponedeljka i utorka ukrcale ih na avion za Španiju.
Vlada Raula Kastra obećala je da će osloboditi 52 Kubanaca za koje organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da su zatvoreni zbog svojih političkih uverenja.
Očekuje se da će taj proces, deo sporazuma koji su prošle sedmice kubanske vlasti postigle s vrhom Rimokatoličke crkve na ostrvu uz posredovanje španskog ministra spoljnih poslova Migela Anhela Moratinosa, potrajati tri do četiri meseca.
Za sada nije poznato da li će oslobođenim zatvorenicima biti omogućeno da ostanu na Kubi ili će biti proterani u inostranstvo.
Šef kubanske Komisije za ljudska prava i nacionalno pomirenje Elisardo Sančes rekao je da su trojica zatvorenika od kardinala Haimea Ortege zatražili da ih izostavi sa spiska putnika za Španiju pošto žele da ostanu na Kubi.
Svi koji treba da budu oslobođeni bili su među 75 opozicionih aktivista uhapšenih 2003. godine, u vreme kada je počinjao rat u Iraku.
Oni su optuženi da su primali novac iz Vašingtona kako bi destabilizovali kubanske vlasti, što su porekli kako zatvorenici, tako i američki zvaničnici.
U međuvremenu su oslobođena 23 zatvorenika.
Prema tvrdnjama Sančesove komisije, do ovog oslobađanja na Kubi je bilo 167 političkih zatvorenika, najmanje od revolucije 1959. godine.
Ukoliko kubanske vlasti održe obećanje, ukupan broj zatvorenika smanjiće se na 115 i svi osim jednog, koje borci za ljudska prava smatraju "zatočenicima savesti", biće oslobođeni.
Jedini izuzetak je Rolando Himenes, koga je Elisardo Sančes nazvao policijskim zvaničnikom, dok ga je Amnesti interenešenel nazvao advokatom.
Himenes je uhapšen u aprilu 2003. i služi kaznu zatvora od 12 godina zbog nepoštovanja vlasti i "otkrivanja tajni o državnoj službi bezbednosti" pošto je javno podržao političke zatvorenike uhapšene mesec dana ranije.
Neki od zatvorenika koji su prema nalazima Sančesove komisije zatvoreni iz političkih razloga, osuđeni su zbog nasilnih dela, između ostalog i postavljanje bombi u hotele u Havani 1990-ih kada je poginuo jedan italijanski turista.
Kubanske vlada tvrdi da na ostrvu nema političkih zatvorenika, kao i to da sve zemlje imaju pravo da zatvore izdajnike.
Vlasti ne priznaju Sančesovu nezavisnu komisiju sa sedištem u Havani, ali joj uglavnom dozvoljavaju da radi.
(Beta)
Očekuje se da će taj proces, deo sporazuma koji su prošle sedmice kubanske vlasti postigle s vrhom Rimokatoličke crkve na ostrvu uz posredovanje španskog ministra spoljnih poslova Migela Anhela Moratinosa, potrajati tri do četiri meseca.
Za sada nije poznato da li će oslobođenim zatvorenicima biti omogućeno da ostanu na Kubi ili će biti proterani u inostranstvo.
Šef kubanske Komisije za ljudska prava i nacionalno pomirenje Elisardo Sančes rekao je da su trojica zatvorenika od kardinala Haimea Ortege zatražili da ih izostavi sa spiska putnika za Španiju pošto žele da ostanu na Kubi.
Svi koji treba da budu oslobođeni bili su među 75 opozicionih aktivista uhapšenih 2003. godine, u vreme kada je počinjao rat u Iraku.
Oni su optuženi da su primali novac iz Vašingtona kako bi destabilizovali kubanske vlasti, što su porekli kako zatvorenici, tako i američki zvaničnici.
U međuvremenu su oslobođena 23 zatvorenika.
Prema tvrdnjama Sančesove komisije, do ovog oslobađanja na Kubi je bilo 167 političkih zatvorenika, najmanje od revolucije 1959. godine.
Ukoliko kubanske vlasti održe obećanje, ukupan broj zatvorenika smanjiće se na 115 i svi osim jednog, koje borci za ljudska prava smatraju "zatočenicima savesti", biće oslobođeni.
Jedini izuzetak je Rolando Himenes, koga je Elisardo Sančes nazvao policijskim zvaničnikom, dok ga je Amnesti interenešenel nazvao advokatom.
Himenes je uhapšen u aprilu 2003. i služi kaznu zatvora od 12 godina zbog nepoštovanja vlasti i "otkrivanja tajni o državnoj službi bezbednosti" pošto je javno podržao političke zatvorenike uhapšene mesec dana ranije.
Neki od zatvorenika koji su prema nalazima Sančesove komisije zatvoreni iz političkih razloga, osuđeni su zbog nasilnih dela, između ostalog i postavljanje bombi u hotele u Havani 1990-ih kada je poginuo jedan italijanski turista.
Kubanske vlada tvrdi da na ostrvu nema političkih zatvorenika, kao i to da sve zemlje imaju pravo da zatvore izdajnike.
Vlasti ne priznaju Sančesovu nezavisnu komisiju sa sedištem u Havani, ali joj uglavnom dozvoljavaju da radi.
(Beta)
