Na desetine hiljada Argentinaca izašlo je na ulice glavnog grada Buenos Airesa da bi obeležili 30 godina od državnog udara i uspostavljanja vojne hunte, odgovorne za sedmogodišnju diktaturu, tražeći pravdu za 30.000 nestalih tokom jedne od najkrvavijih diktatura u istoriji Latinske Amerike.
Nadirući iz svih pravaca, demonstranti su se okupili na Majskom trgu u centru prestonice, na završnici manifestacija kojim je Argentina obeležila, prvi put kao državni praznik, 24. mart, dan kada je uspostavljena diktatura vojnog režima (1976-1983).
"Trideset godina posle državnog udara, 30.000 nestalih još je prisutno, jer njihove ideale nosimo i nastavljamo njihovu borbu", otpevale su na hiljade učesnika manifestacije okupljene izmedju zgrade parlamenta i Majskog trga, javile su jutros agencije.
Komemoraciju u Buenos Airesu vodile su i predstavnice Udruženja majki i baka, koje su tri decenije svake nedjelje upravo na Majskom trgu protestovale tražeći pravdu za nestalu decu.
Te žene su hrabro tragale za oko 500 ukradene novorodjenčadi koje je vojna hunta oduzimala majkama zatvorenicama, majke ubijala, a decu davala na ilegalno usvajanje, ostavljala u sirotištima, ili davala porodicama oficira i njima bliskima.
"Nikad više", poručio je argentinski predsednik Nestor Kiršner u govoru koji je u petak održao na vojnom koledžu nedaleko od Buenos Airesa, pozivajući sudove da ukinu amnestiju za stotine vojnih oficira optuženih za mučenja i ubistva tokom vladavine vojne hunte.
Vlada bivšeg predsednika Karlosa Menema amnestirala je devedestih godina sve pripadnike hunte, kao i preostale članove gerile koja je preživela masovne ekzekucije sedamdesetih godina, izjednačujući ih na taj način.
"Možda je došlo vreme da raspletemo mrežu nekažnjivosti koja prati ova pomilovanja", rekao je Kiršner."Pravosudni sistem ih je već proglasio neustavnim u nekim konkretnim slučajevima. Sada je na pravosudju da utvrdi da li su on pravno važeća, odnosno ustavna", dodao je on.
Iako je Menem tvrdio da amnestija ima za cilj nacionalno pomirenje, Kiršner smatra da je ta odluka samo povećala nezadovoljstvo Argentinaca zbog nekažnjavanja zločina počinjenih tokom vladavine vojne hunte.
Prema zvaničnim podacima, oko 12.000 ljudi je ubijeno, ili nestalo, tokom "prljavog rata" u kojem su pripadnici vojne hunte sistematski uništavali levičare i disidente, dok grupe za zaštitu ljudska prava broj ubijenih procenjuju na 30.000.
Prema podacima koje prenosi agencija AP, Udruženja žena i baka uspele su ući u trag 240 slučajeva ukradene dece, od kojih je 82 dece prihvatilo novi identitet.
(Tanjug)
Nadirući iz svih pravaca, demonstranti su se okupili na Majskom trgu u centru prestonice, na završnici manifestacija kojim je Argentina obeležila, prvi put kao državni praznik, 24. mart, dan kada je uspostavljena diktatura vojnog režima (1976-1983).
"Trideset godina posle državnog udara, 30.000 nestalih još je prisutno, jer njihove ideale nosimo i nastavljamo njihovu borbu", otpevale su na hiljade učesnika manifestacije okupljene izmedju zgrade parlamenta i Majskog trga, javile su jutros agencije.
Komemoraciju u Buenos Airesu vodile su i predstavnice Udruženja majki i baka, koje su tri decenije svake nedjelje upravo na Majskom trgu protestovale tražeći pravdu za nestalu decu.
Te žene su hrabro tragale za oko 500 ukradene novorodjenčadi koje je vojna hunta oduzimala majkama zatvorenicama, majke ubijala, a decu davala na ilegalno usvajanje, ostavljala u sirotištima, ili davala porodicama oficira i njima bliskima.
"Nikad više", poručio je argentinski predsednik Nestor Kiršner u govoru koji je u petak održao na vojnom koledžu nedaleko od Buenos Airesa, pozivajući sudove da ukinu amnestiju za stotine vojnih oficira optuženih za mučenja i ubistva tokom vladavine vojne hunte.
Vlada bivšeg predsednika Karlosa Menema amnestirala je devedestih godina sve pripadnike hunte, kao i preostale članove gerile koja je preživela masovne ekzekucije sedamdesetih godina, izjednačujući ih na taj način.
"Možda je došlo vreme da raspletemo mrežu nekažnjivosti koja prati ova pomilovanja", rekao je Kiršner."Pravosudni sistem ih je već proglasio neustavnim u nekim konkretnim slučajevima. Sada je na pravosudju da utvrdi da li su on pravno važeća, odnosno ustavna", dodao je on.
Iako je Menem tvrdio da amnestija ima za cilj nacionalno pomirenje, Kiršner smatra da je ta odluka samo povećala nezadovoljstvo Argentinaca zbog nekažnjavanja zločina počinjenih tokom vladavine vojne hunte.
Prema zvaničnim podacima, oko 12.000 ljudi je ubijeno, ili nestalo, tokom "prljavog rata" u kojem su pripadnici vojne hunte sistematski uništavali levičare i disidente, dok grupe za zaštitu ljudska prava broj ubijenih procenjuju na 30.000.
Prema podacima koje prenosi agencija AP, Udruženja žena i baka uspele su ući u trag 240 slučajeva ukradene dece, od kojih je 82 dece prihvatilo novi identitet.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.