Rusija je dobila važnog savetnika u Evropi.
Bez obzira na gubitak velikog carstva u 20. veku, Austrija je poslednjih decenija smatrala da je našla svoju ulogu: kao članica Zapada, ali sa posebnim, autentičnim odnosom prema Rusiji, piše Ekonomist. Strategija je imala sumnjivo obrazloženje – barem dok Vladimir Putin nije pokrenuo neuspelu invaziju na Ukrajinu. Ali stvari su se u Austriji mnogo pre toga pogoršavale. Gomila korupcijskih skandala tutnji gotovo bez prestanka od 2019. godine. Poverenje u političko telo zemlje je urušeno: kancelarka se promenila neverovatnih pet puta u poslednjih 6 godina, što je stopa kojoj čak ni vlasti sklone Italiji ne mogu da pariraju.
Unutrašnji problemi Austrije se redovno povezuju sa Rusijom i Rusima. Godine 2019, video snimak koji je procurio prikazuje tadašnjeg vicekancelara Hajnc-Kristijan Štrahe kako se hladi na Ibici sa nećakom prokremljanskog biznismena. Štrahe, tada lider Slobodarske partije, koja redovno napada migrante, predložio je Rusima da preuzmu najpopularniji austrijski tabloid i pretvore ga u list ekstremne desnice, odnosno njegove stranke. Zauzvrat bi dobili sočne državne ugovore.
Zvanične istrage koje su usledile otkrile su pravu matrjošku isprepletenih državnih nedela. Tekstualne poruke koje šalju politički velikani navodno prikazuju klanovsku elitu koja se bavi svime, od mutnog finansiranja stranaka do postavljanja prijatelja i bliskih ljudi na unosne poslove, podmićivanja novinara, utaje poreza, itd. Elita iz politike, biznisa i medija je opsežno istražena. U skandale se umešao Sebastijan Kurc, politički čudo, koji se povukao sa mesta austrijskog kancelara u oktobru 2021. sa samo 35 godina (sada radi za kompaniju iz Silicijumske doline i negira bilo kakvu krivicu.)
Problemi jedinstveni za Evropu
Kurc je nekada stekao gotovo nekontrolisan nivo moći, a njegov odlazak sa političke scene ostavio je Austriju bez kormila, kaže Markus Hau iz VE Insajt, konsultantske kuće u Beču. To je postalo posebno evidentno tokom pandemije. Vlasti su uvele oštre mere – kao što je obavezna vakcinacija – a potom ih nisu sprovele. Rat u Ukrajini se pokazao kao još veći izazov. Naravno, neke posledice, poput nezadovoljstva visokim cenama energenata, mogu se naći u svakoj evropskoj kući. Međutim, odnosi između Austrije i Rusije predstavljaju jedinstvene probleme.
"U Austriji već dugo postoji osećaj da možemo da zagrlimo ruskog medveda“, kaže Tomas Hofer, politički analitičar iz Beča. Posle Drugog svetskog rata, Austrija je za dlaku izbegla da završi na drugoj, pogrešnoj strani gvozdene zavese (kao Nemačka, Austrija je podeljena posle Drugog svetskog rata, ali su se sovjetske trupe povukle 1955. godine), i često je sebe doživljavala kao most između suparničkih blokova. Neutralna Austrija, retka zapadnoevropska zemlja van NATO-a, odigrala je geopolitički teren u svoju korist. Godine 1968. postala je prva zapadna zemlja koja je uvozila sovjetski gas, što je kasnije inspirisalo Nemačku i mnoge druge. Antiamerikanizam među stanovništvom pomogao je da se opravdaju poslovne zaplete u neslobodnom svetu.
Odnosi sa Moskvom ponekad su podigli obrve širom Zapada. Na primer, 2018. godine, kada je ministarka spoljnih poslova veselo plesala sa Putinom na sopstvenom venčanju, u vreme kada su druge zapadne zemlje uvodile sankcije Rusiji. S druge strane, to je ponekad bilo krajnje sumnjivo – kao kada su bivši austrijski kancelari sedeli na unosnim sinekurama u velikim ruskim energetskim i gvozdenim koncernima. Priča se da Beč vrvi ruskim špijunima: u jednom trenutku se smatralo da su austrijske obaveštajne službe toliko kompromitovane da su se njihove evropske kolege gnušale ideje o razmeni informacija.
Bojkotovao obraćanje Zelenskog
Rat u Ukrajini primorao je nekoliko evropskih zemalja na preispitivanje. Finska i Švedska su požurile da uđu u NATO. Nemačka se odvikla od ruskog gasa i koncentrisala se na jačanje svojih oružanih snaga. Austrija se, pak, pokazala veoma tromom. Istina, pridružila se sankcijama Rusiji i obećala da će potrošiti više na odbranu. Ali ostaje čvrsto privržen ideji neutralnosti, jer zbog provere tokom sukoba, za koji susedi misle da predstavlja egzistencijalnu pretnju, deluje krajnje ambivalentno. Njena druga najveća banka, Rajfajzen, prošle godine je ostvarila više od polovine svog profita u Rusiji. U aprilu prošle godine sadašnji kancelar Karl Nehamerpostao je prvi zapadni lider koji je posetio Putina u Moskvi nakon invazije, bezuspešno igrajući na kartu graditelja mostova između Rusije i njenih neprijatelja.
Austrijanci vole da zamišljaju sebe kao male Nemce koji žive u uređenom alpskom tipu društva i živopisnom. Kako stvari stoje, piše The Economist, prikladnija analogija uskoro bi mogla biti Mađarska, koja je pod Orbanom postala bliža Rusiji nego ikada ranije. Slobodarska partija, stranka tvrde desnice, upravo ona koja je podstakla zavrzlamu na Ibici, vodi u svim anketama uoči izbora zakazanih za sledeću godinu. Poslanici te stranke nedavno su napustili parlament tokom video govora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. To jedva sluti na dobro.
(MONDO)
