Vojni ekonomista izneo predviđanje kada bi mogao da se završi rat u Ukrajini i kako bi to moglo da izgleda.
Vojni ekonomista Markus Keup kaže da će Rusija izgubiti rat u Ukrajini do oktobra i on je u intervjuu za Welt objasnio zašto tako prognozira. On tvrdi da Ukrajina proizvodi "profesionalne dezinformacije" kako bi zbunila Rusiju dok u Moskvi vlada borba za vlast. Podsetimo, ukrajinska vojska je u sredu objavila da je oslobodila nove teritorije južno od Bahmuta, a šef “Vagnera” Jevgenij Prigožin je istovremeno objavio da su vojnici regularnih trupa ruske armije pobegli.
"Znamo da Prigožin uvek pravi malo pozorište. Ali ovoga puta je bio zaista precizan. Napad se dogodio na južnom krilu Bahmuta, znači ne na samom frontu u gradu. Može biti da Ukrajina sada pokušava da ulubi bokove. Ako pogledate tok fronta na karti, onda rusko napredovanje kod Bahmuta štrči kao trn u ukrajinskom frontu. Zbog toga je moguće da Ukrajinci na bokovima, koje su do sada veoma uspešno održavali, žele da zaobiđu 'Vagner' - plaćenike i sami zatvore obruč. No mislim da oni trenutno nisu logistički sposobni za to", rekao je Keup. Pročitajte ostatak intervjua u celosti:
WELT:Da li je ovo ulubljivanje bokova deo ukrajinskih ofanzivnih nastojanja ? Deo tako puno zazivane prolećne ofanzive ?
Keup: Mislim da ipak nije. U međuvremenu svi znaju kako se 'Vagner' bori. Žrtvuju ljude u prvim redovima. Dobro obučeni, dobro plaćeni ljudi dolaze tek nakon četiri ili pet talasa. Ovaj put je bilo drugačije. Na snimku ukrajinske brigade vidi se da ljudi zaista beže. Što pokazuje da na ovoj deonici nema kvalifikovanog personala. Zato što je 'Vagner' u međuvremenu koncentrisao svoje borce u gradu Bahmut i prepustio bočnu zaštitu regularnoj ruskoj vojsci. Stoga je legitimno pitanje: Koliko su još uopšte jake 'Vagner'-trupe? Ovako nešto ne bi smelo da im se desi. Morate imati resurse u pozadini da biste mogli da apsorbujete takve prodore.
WELT: Prošle nedelje Prigožin je besneo i pretio da će povući svoje plaćenike iz Bahmuta, ali je potom povukao pretnju. U utorak je ponovo napao rusko rukovodstvo. Koliko je žestoka ova borba za vlast?
Keup: Postoji suštinska razlika između onoga Prigožinovog teatra prošle nedelje i onoga što je Prigožin rekao ove nedelje. Prošle nedelje, Prigožin se strašno žalio na ministra odbrane Šojgua, šefa generalštaba Gerasimova glavnokomandujućeg ruskih trupa u Ukrajini, zbog toga što mu ne daju dovoljno municije za 'Wagner'. Ovaj PR teatar je politička utakmica. U Putinovom sistemu vladavine svi su u konkurenciji za naklonost i resurse, a onda 'Deduška' – tj. 'dedica', kako glasi Putinov nadimak – milostivo odlučuje ko će šta dobiti. Na snimku od 9. maja – odnosno na ruski 'Dan Pobede' – Prigožin je po prvi put grubo izvređao 'dedicu' – iako nije bilo sasvim jasno da li je mislio na Putina: ali se to tako moglo razumeti. To je ogroman rizik. Pretpostavljam da Prigožin možda već spekuliše da bi uskoro moglo doći do političkih promena. Možda se sprema za potencijalne borbe za vlast. U svakom slučaju, Prigožin je juče na svom Telegram kanalu objavio anketu u kojoj je samog sebe proglasio za ratnog heroja i samog sebe rangirao za najpopularnijeg ruskog političara posle Putina.
WELT: Za borbu za vlast posle Putina ?
Keup: Ne nužno posle Putina. Dovoljno je da se Putin samo i dovede u pitanje. U ruskom sistemu mora postojati jedna figura koja vlada svime i svima, u ruskom jeziku: 'Načalnik', bukvalno prevedeno 'boss' ili šef. Čim se pojavi i najmanja sumnja da "Načalnik" više nije "Načalnik", odmah sevne nož. To je drevni motiv koji se provlači kroz celu rusku istoriju. I kad god je bilo takvih preokreta u ruskoj istoriji, oni su bili iznenadni, brzi i nasilni. Prigožin možda spekuliše ili radi na nečemu poput ovoga.
WELT: Pre koju nedelju ste dali prognozu za kraj rata, da će Rusija izgubiti rat u oktobru.
Keup: Hajde da to preciziramo. Kada kažem da će Rusija izgubiti rat, ne mislim da su se svi Rusi povukli iz Ukrajine ili da su sve borbe završene. Ono što mislim je da će nastati vojna situacija koja za Rusiju više neće biti održiva, situacija slična onoj za Hitlera 1944. u Evropi. Rat će za Rusiju tada biti izgubljen i strateški i vojno. Jedini izbor koji Kremlju preostaje je da li da i poslednje resurse žrtvuje besmisleno ili se dobrovoljno povuče. 1944. Adolf Hitler se odlučio za prvo, ishod je poznat. Vladimir Putin će se suočiti sa sličnim izborom.
WELT: Da li možete da objasnite Vašu kalkulaciju za ovu prognozu ?
Keup: Da. Uzmite kao primer tenkove. Prema procenama instituta kao što su IISS ili švedska odbrambena agencija FOI, polazim od postojanja oko 2900 operativnih ruskih glavnih borbenih tenkova pre 24. februara 2022. Rusi prosečno gube pet njih dnevno. Podaci potiču sa Oryx-Bloga, koji gubtike računa isključivo na osnovu geolociranih slika ili video materijala. Onda lako možete da izračunate kada će se rezerve potrošiti. Dakle, materijal polako postaje tanak. To se videlo i na paradi 9. maja, kako u Moskvi, tako i u drugim ruskim gradovima gde je još bilo parada.
WELT: Pesimističnije su ocene ljudi za koje se ne sumnja da šire rusku propagandu. Generalni Sekretar NATO, norveški socijalista Jens Stoltenberg - koga je na tu funkciju predložila Angela Merkel nakon što se 'proslavio' time što je Rusima 'zbog budžetske štednje' prodao norveške podmorničke baze- na primer, očekuje dugotrajan rat koji će trajati 'mnogo, mnogo, mnogo, mnogo' godina. Jel' Stoltenberg nešto previđa ?
Keup: Ostaću pri formulaciji da bi gospodin Stolteberg trebao biti tako ljubazan da nam kaže na osnovu kojih parametera donosi zaključke koje tako gromoglasno objavljuje. Šta je fundament za ovo njegovo ubeđenje? I kako glasi obrazloženje za njega? A pošto ništa od toga taj čovek objavio nije, ja to klasifikujem kao njegov vrlo lični osećaj, da ostanem pri tom vrlo blagom izrazu. Po meni je to generalno problem, posebno u nemačkom diskursu, ali i u drugim zemljama: ako već pravite i objavljujete ratne prognoze, objavite onda moliću i na osnovu čega i kojih podataka. Ja sam to za sebe i svoje prognoze uradio. Sve što kažem svako može i izračunati i proveriti. Ako neko daje predviđanja o ratu, poput tog levičara, a ne iznosi nikakve činjenice onda prosto ne smatram da je produktivno baviti se njime. A kažem i da će i njemu i meni istorija suditi. Možda ja grešim ili podaci na koje se oslanjam nisu korekteno provereni. Koristio sam ono za šta verujem da je verodostojno i pouzdano, tako da sam prilično uveren da će se moje predviđanje ostvariti.
WELT: Može li Rusija povećati svoje kapacitete u industriji naoružanja? Postoje izveštaji o radu u tri smene u oružanom koncernu 'Uralvagonzavod'.
Keup: Nacionalni sport u Rusiji je da se pričaju bajke o beskrajnim kapacitetima i mnogo, mnogo vojnika. Ali jedno je jasno: ako Rusija mobiliše borbene tenkove T-55 – odnosno materijal iz ere Korejskog Rata – onda su moguća samo dva logična zaključka: Prvi: nema više modernijih tenkova, što mislim da je to relativno malo verovatno. Drugi: Rusi imaju modernije tenkove u rezervi, ali ne i kapacitete da ih stave u pogon. Reč je o sistemima koje niko nije koristio od 1991. godine, razbacanim po raznoraznim vojnim depoima. Samo dve glavne lokacije za održavanje, u Nižnjem Tagilu i Čeljabinsku, imaju odgovarajuće kapacitete. Ako sada vrlo i veoma velikodušno računamo, onda možemo da dođemo do cifre od 160 tenkova mesečno, koje Rusija može da uopšte stavi u pogon. Ali to ne znači da Rusija može da ih i pošalje na front, jer nedostaju potrebne komponente kako bi ovi tenkovi bili spremni za borbu. U maksimalističkom slučaju, kompenzacija za gubitke je moguća, ali ne i proizvodnja koja Ruse dovodi u poziciju da ponovo postanu ofanzivni. To je Vam je umiranje na rate.
WELT: U martu je bivši predsednik i premijer Rusije Dmitri Medvedev zatrubio kako će Rusija ove godine proizvesti 1.500 tenkova.
Keup: Ah, njegov uobičajni agitprop. Postoji, kao i uvek, ogromna razlika između ruske retorike i ruske stvarnosti. Rusi vole da sebi postavljaju velike razvojne ciljeve, ali je krajnji rezultat često vrlo skroman. Ovo je tipično za celu Putinovu vladavinu. Došao je sa obećanjem da će poboljšati životnu realnost i ekonomsku situaciju Rusa. To se i desilo, ali samo u okviru njegove elite.
WELT: Ukrajinsko rukovodstvo se trenutno trudi da smanji očekivanja od prolećne ofanzive. Ne treba očekivati ništa puno veliko, rekao je ministar odbrane. Šta mislite koji su rezultati verovatni ?
Keup: Ove izjave ne treba shvatiti bukvalno. Ukrajina proizvodi veoma profesionalnu dezinformaciju. Sa ciljem da što više zbuni Ruse. Pa prvo tvrde da ofanziva samo što nije počela. Onda kažu da će početi tek na leto. Sve zajedno namerni agitprop sa ciljem da Rusiju, ali i svet, ostavi u mraku kada i gde će tačno biti izveden glavni udar. Već sam nekoliko puta rekao gde očekujem ukrajinski prodor.
WELT: Da, rekli ste da očekujete prodor ka obali Crnog Mora, južno od Zaporožja, preko Melitopolja.
Keup: Da, na osnovu geografskih uslova i ratnih ciljeva Ukrajine. Ako se Ukrajina probije do obale Crnog Mora, može da gađa Krim raketnom artiljerijom. I čim Ukrajina bude mogla verodostojno da zapreti da će uništiti ruske vojne objekate na Krimu, izazvaće kolaps ruske logistike. Čime momentalno pada ruski južni front a odmah potom će se i Donbaski front urušiti i rat će biti završen. Ovaj scenario je jedna od puno mogućnosti – a da li će se tako i desiti, to samo Bog zna.
WELT: U svim scenarijima Ukrajinci moraju da napreduju na jugu kroz utvrđene linije ruskih trupa. Da li je proboj ovde zaista tako lako moguć?
Keup: O tome ću reći dve stvari. Pre svega, ta 'utvrđena linija' nije povezana, kontinuirana struktura. Ona se ni izdaleka ne može porediti sa Westwallom ili Maginot- linijom u Drugom Svetskom Ratu. A drugo: postavlja se pitanje o kome se gotovo ne govori u štampi: koliko Rusija uopšte ima vojnika na ovoj liniji? Odbrana ove linije zahteva topove, artiljeriju i mobilne jedinice. Vojni ekspert Thomas Theiner je na tviteru samo na osnovu običnog NATO priručnika izračunao koliko bi vojnika Rusiji bilo potrebno da se ova linija utvrđenih rovova i tenkovskih blokada održi protiv jake ukrajinskie ofanzive. I došao do cifre od 54.000 vojnika za 30 kilometara prednjeg fronta – bez rezerve. A linija fronta između Zaporožja i Donjecka je pet puta duža ! A ova cifra je samo ljudstvo, a gde je oprema, artiljerija i mobilne jedinice i tako dalje. Drugim rečima, kopanje rovova u pejzažu je lepa fizička aktivnost ali nije i vojno dovoljna. I ne zaboravljajte nikako: mi ovde pričamo o klasičnom mehanizovanom ratovanju. Ali postoji i dimenzija modernog ratovanja koju mnogi još nisu razumeli i o kojoj se malo izveštava.
WELT: Na šta mislite ?
Keup: Na sredstva poput ukrajinske armije dronova. Ukrajina je sada obučila oko 10.000 operatera koji male, komercijalne dronove pretvaraju u ubojna sredstva. Za ove dronove su pričvršćene ručne bombe. Geo-koordinate svih ruskih odbrambenih pozicija i rovova su poznate u metar. Graniči se sa samoubistvom sedeti u takvom jarku dok bespilotna letelica nevidivo leti iznad njega i može precizno da ubija vojnike. Kad prolećna ofanziva bude prešla u mehanizovanu fazu, mnogo ćemo slušati o aktivnostima dronova.
WELT: Vi ste za NZZ rekli: 'Srećom, veći deo svog odraslog života nisam proveo u Nemačkoj i samim tim sam imun na vrlo čudno emocionalnu kulturu tamošnjeg diskursa. Naizmenično me tamo nazivaju što hiperrealistom što NATO ratnim huškačem.' Zašto je kultura diskusije u Nemačkoj takva, kakva jeste?
Keup: Ono što mi je uvek i iznova upadivo je ekstremni pesimizam. Uvek se polazi od pretpostavke da stvari na kraju neće uspeti. Što je povezano sa emocionalnim pogledom na svet. Nemci se, koliko god čudno da zvuči, ne vode činjenicama. Ako se nečega plaše, onda se o tome ne informišu i ne razmišljaju o opcijama, već se sklone u diskurse straha. Nemačka debata o nuklearnom oružju je najbolji primer: Sovjetski Savez je poražen u rusko-kineskom graničnom ratu 1969. Potom i 1989. u Avganistanu. Zatim je bespomoćno posmatrao sopstveno samoraspadanje. Ništa to ne znači Nemcima: i dalje su prestravljeni Putinovim zveckanjem nuklearnim sabljama. A on zna da svira na klavijaturi nemačkih emocija. U Poljskoj, Finskoj ili Velikoj Britaniji ne postoji takav diskurs straha – tamo stanovništvo ne samo da podržava Ukrajinu u celini, već zna i da je strah od oružja jači od njegove upotrebe. Baltičke države me najviše impresioniraju: male su, ali hrabre i odlučne. Ko ima Rusiju za direktnog suseda, jasnije vidi činjenice.
WELT: Nakon početka ruske invazije i u Nemačkoj dolazi do promene paradigme. Savezni predsednik Frank-Walter Steinmeier je rekao da je bila greška držati se gasovoda Nord Stream 2. Hoće li Nemačka moći da se oslobodi svojih 'životnih laži', kako ste taj fenomen Vi nazvali?
Keup: To će sigurno potrajati još 20 godina. Nemačka je sada samo zagrebla vrh ledenog brega. Moramo se vratiti barem u 1999. godinu, kada je počela Putinova vladavina, i sistematski pod lupu staviti sve nemačke stranke, sve političare. Kakve su bile njihove veze sa Rusijom? Isto moramo učiniti i sa nemačkom privredom. Ne možete da nikome da prodajete bajku da u Rusiji možete poslovati u ogromnim razmerama a da ne budete u dobrim odnosima sa kreatorima tamošnje politike. Sadašnja generacija političara ili donosilaca odluka o tome sigurno uopšte neće hteti ni da razgovara. Previše ih je bilo involvirano u ovu priču. Zato će biti potrebne generacije da se od životnih laži oslobodimo.
(MONDO/Prevod:Mirko Vuletić)
