„Vašington post" objavio je da u Americi postoje čak 3.202 tajne službe za koje se ne zna tačno ni čime se bave, ni koliko para troše.
U svetu američkih tajnih službi vlada potpuni haos - niko ne zna koliko ih je tačno, koliko para troše, koliko ljudi zapošljavaju ni koliko programa vode, piše „Vašington post" a prenosi Press.
Istraživanje tog lista otkrilo je da u SAD postoje 1.271 vladina organizacija i čak 1.931 privatna kompanija koje rade na programima vezanim za protivterorizam, unutrašnju bezbednost i obaveštajne poslove, a razmeštene su na oko 10.000 lokacija širom zemlje.
Američka vlada stvorila je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. gomilu tajnih službi, koje su sada toliko tajanstvene da niko o njima ništa ne zna.
„Vašington post" navodi da su najmanje 363 organizacije stvorene ili reorganizovane nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington. Svakoj od tih organizacija bili su potrebni novi ljudi koji su zapošljavani kako bi obavljali administrativne i logističke poslove. Neke službe, koje su ranije postojale, narasle su do istorijskih proporcija, jer su im administracija Džordža Buša i Kongres dali više para nego što su one mogle da potroše.
„Vašington post" procenjuje da čak 854.000 ljudi, skoro 1,5 puta više nego što ih živi u federalnom okrugu Kolumbija, poseduje propusnice koje im je izdala neka tajna služba.
U Vašingtonu i okolini se od septembra 2001. grade ili su već izgrađena 33 kompleksa zgrada namenjenih obaveštajnom radu. Sve zajedno, zauzimaju prostor veličine tri Pentagona ili 22 zgrade Kongresa, tj. oko 1,5 miliona kvadratnih metara.
Prema navodima „Vašington posta", mnoge bezbednosne i obaveštajne agencije rade isti posao, što dovodi do preterivanja i razbacivanja novca. Sistem je postao toliko veliki i glomazan, a istovremeno toliko raščlanjen, da ni rukovodioci određenih sektora više ne znaju koliko ljudi radi u njemu, koliko on košta i da li uopšte u određenim oblastima efektivno radi. Postoji ogroman broj duplo obavljenih poslova, gde državne agencije rade isti posao bez znanja jedna o drugoj.
Na primer, čak 51 federalna organizacija i vojna komanda, koje operišu u 15 gradova, prate tokove novca terorističkih mreža, a da jedne o drugima ništa ne znaju.
Analitičari koji tumače dokumenta i konverzacije dobijene od stranih i domaćih špijuna predaju 50.000 izveštaja svake godine, što je tako veliki obim da se mnogi od tih izveštaja rutinski ignorišu.
Američki ministar odbrane Robert Gejts i direktor CIA Leon Paneta zabrinuti su zbog uloge koju privatne firme imaju u obaveštajnim operacijama. Nakon procene „Vašington posta" da čak 265.000 Amerikanaca radi u privatnim kompanijama koje rade za vladu, Gejts je izjavio da je osnovni problem države novac.
"Potrebni su nam ljudi koji su tu zbog karijere, koji su strastveni u tom poslu jer im je stalo do zemlje, a ne samo do novca. Problem je u tome što privatne kompanije koje sklapaju ugovore sa vladom mogu da ponude i dvostruko veću platu iskusnim operativcima u odnosu na državu. Pored toga, ljudima koji su već u tajnim službama korporacije nude i bonuse, poput luksuznih automobila i 15.000 dolara odmah po potpisivanju ugovora", naveo je Gejts.
Direktor CIA Leon Paneta izjavio je da SAD predugo zavise od toga što privatnici rade operacione poslove koje treba da urade zaposleni u CIA.
U ministarstvu odbrane, za koje je vezano više od dve trećine obaveštajnih programa, samo nekoliko viših zvaničnika, takozvanih super juzera, ima ovlašćenje da uopšte zna za sve te aktivnosti. Neki od njih su, međutim, izjavili za „Vašington post" da jednostavno ne postoji način da budu u toku sa tim najosetljivijim poslom u zemlji.
Budžet za obaveštajne službe SAD je ogroman, za prošlu godinu objavljeno je da iznosi čak 75 milijardi dolara, što je čak 20 puta više nego pre septembra 2001, ali to ne uključuje mnoge vojne aktivnosti i domaći program borbe protiv terorizma.
Sa tolikim brojem organizacija i zaposlenih linije odgovornosti postale su nejasne, pa je, po preporukama kongresne komisije, 2004. odlučeno da se formira još jedna agencija - Kancelarija direktora nacionalnih obaveštajnih službi - koja bi sve ostale stavila pod kontrolu. Međutim, direktor te agencije Džon Negroponte nema ni pravna niti budžetska ovlašćenja nad obaveštajnom materijom, što znači da nema nikakvu moć nad agencijama koje treba da kontroliše.
(MONDO)
Istraživanje tog lista otkrilo je da u SAD postoje 1.271 vladina organizacija i čak 1.931 privatna kompanija koje rade na programima vezanim za protivterorizam, unutrašnju bezbednost i obaveštajne poslove, a razmeštene su na oko 10.000 lokacija širom zemlje.
Američka vlada stvorila je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. gomilu tajnih službi, koje su sada toliko tajanstvene da niko o njima ništa ne zna.
„Vašington post" navodi da su najmanje 363 organizacije stvorene ili reorganizovane nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington. Svakoj od tih organizacija bili su potrebni novi ljudi koji su zapošljavani kako bi obavljali administrativne i logističke poslove. Neke službe, koje su ranije postojale, narasle su do istorijskih proporcija, jer su im administracija Džordža Buša i Kongres dali više para nego što su one mogle da potroše.
„Vašington post" procenjuje da čak 854.000 ljudi, skoro 1,5 puta više nego što ih živi u federalnom okrugu Kolumbija, poseduje propusnice koje im je izdala neka tajna služba.
U Vašingtonu i okolini se od septembra 2001. grade ili su već izgrađena 33 kompleksa zgrada namenjenih obaveštajnom radu. Sve zajedno, zauzimaju prostor veličine tri Pentagona ili 22 zgrade Kongresa, tj. oko 1,5 miliona kvadratnih metara.
Prema navodima „Vašington posta", mnoge bezbednosne i obaveštajne agencije rade isti posao, što dovodi do preterivanja i razbacivanja novca. Sistem je postao toliko veliki i glomazan, a istovremeno toliko raščlanjen, da ni rukovodioci određenih sektora više ne znaju koliko ljudi radi u njemu, koliko on košta i da li uopšte u određenim oblastima efektivno radi. Postoji ogroman broj duplo obavljenih poslova, gde državne agencije rade isti posao bez znanja jedna o drugoj.
Na primer, čak 51 federalna organizacija i vojna komanda, koje operišu u 15 gradova, prate tokove novca terorističkih mreža, a da jedne o drugima ništa ne znaju.
Analitičari koji tumače dokumenta i konverzacije dobijene od stranih i domaćih špijuna predaju 50.000 izveštaja svake godine, što je tako veliki obim da se mnogi od tih izveštaja rutinski ignorišu.
Američki ministar odbrane Robert Gejts i direktor CIA Leon Paneta zabrinuti su zbog uloge koju privatne firme imaju u obaveštajnim operacijama. Nakon procene „Vašington posta" da čak 265.000 Amerikanaca radi u privatnim kompanijama koje rade za vladu, Gejts je izjavio da je osnovni problem države novac.
"Potrebni su nam ljudi koji su tu zbog karijere, koji su strastveni u tom poslu jer im je stalo do zemlje, a ne samo do novca. Problem je u tome što privatne kompanije koje sklapaju ugovore sa vladom mogu da ponude i dvostruko veću platu iskusnim operativcima u odnosu na državu. Pored toga, ljudima koji su već u tajnim službama korporacije nude i bonuse, poput luksuznih automobila i 15.000 dolara odmah po potpisivanju ugovora", naveo je Gejts.
Direktor CIA Leon Paneta izjavio je da SAD predugo zavise od toga što privatnici rade operacione poslove koje treba da urade zaposleni u CIA.
U ministarstvu odbrane, za koje je vezano više od dve trećine obaveštajnih programa, samo nekoliko viših zvaničnika, takozvanih super juzera, ima ovlašćenje da uopšte zna za sve te aktivnosti. Neki od njih su, međutim, izjavili za „Vašington post" da jednostavno ne postoji način da budu u toku sa tim najosetljivijim poslom u zemlji.
Budžet za obaveštajne službe SAD je ogroman, za prošlu godinu objavljeno je da iznosi čak 75 milijardi dolara, što je čak 20 puta više nego pre septembra 2001, ali to ne uključuje mnoge vojne aktivnosti i domaći program borbe protiv terorizma.
Sa tolikim brojem organizacija i zaposlenih linije odgovornosti postale su nejasne, pa je, po preporukama kongresne komisije, 2004. odlučeno da se formira još jedna agencija - Kancelarija direktora nacionalnih obaveštajnih službi - koja bi sve ostale stavila pod kontrolu. Međutim, direktor te agencije Džon Negroponte nema ni pravna niti budžetska ovlašćenja nad obaveštajnom materijom, što znači da nema nikakvu moć nad agencijama koje treba da kontroliše.
(MONDO)
