Američki potpredsednik Džozef Bajden pozvao je danas telefonom predsednika Srbije Borisa Tadića i potvrdio punu podršku Vašingtona demokratskom i multietničkom Kosovu. Klinton poziva na priznavanje Kosova. Rusija: Ne menjamo stav.
Razgovor je obavljen uoči izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde (MSP) o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Bajden je ponovio bezrezervnu podršku SAD suverenitetu Kosova i njegovom teritorijalnom integritetu i apelovao da se vlast u Srbiji konstruktivno angažuje u rešavanju praktičnih pitanja sa Kosovom.
Prema saopštenju američke strane, teme razgovora Bajdena i Tadića bili su i napori administracije SAD da promovišu mir, stabilnost i prosperitet jugoistočne Evrope.
Bajden je potvrdio snažne veze između SAD i Srbije i pozdravio bilateralnu saradnju dve zemlje u različitim oblastima.
On je pozdravio aktivnosti Tadića i Vlade Srbije na jačanju saradnje Srbije sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, kao i opredeljenost Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom.
MSP je kasnije objavio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton pozvala je danas sve zemlje, uključujući i Srbiju, da priznaju Kosovo nakon donetog mišljenja MSP.
"Pozivamo sve države da pređu preko pitanja statusa Kosova, da se na konstruktivan način angažuju kako bi podržali mir i stabilnost na Balkanu, a mi pozivamo sve države koje to do sada nisu učinile da priznaju Kosovo", navodi se u saopštenju Hilari Klinton.
Mišljenje Međunarodnog suda je u skladu "sa mišljenjem koje odavno zastupaju SAD, odnosno da je deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", rekla je Klinton.
"To je stav koji smo iznosili u podnescima Sudu i u usmenom izlaganju decembra prošle godine. Kosovo je nezavisna država i njegova teritorija je nepovrediva", ocenila je Klinton u saopštenju dostavljenom iz ambasade SAD u Beogradu.
Srbija i Kosovo su, prema rečima Klinton, "prijatelji i partneri Sjedinjenih Država".
"Sada je vreme da ostave po strani razlike i krenu dalje, konstruktivno radeći zajedno na rešavanju praktičnih pitanja i pobošljanju života naroda Kosova, Srbije i regiona", poručila je Klinton.
To je put prema njihovoj evropskoj budućnosti, objasnila je Klinton i pozdravila napore Evropske unije da im pomogne u ostvarenju evropskih težnji.
Savetodavno mišljenje Međuanrodnog suda pravde o Kosovu predstavlja početak nove faze, saopšteno je danas u Briselu, uz poruku da je budućnost i Srbije i Kosova Uniji.
Kako se navodi u saopštenju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton dostavljenom Tanjugu, Evropska unija pozdravila je danas objavljivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje Unija sada razmatra s najvećom mogućom pažnjom.
"Pažnja sada treba da bude usredsređena na budućnost", ističe se u saopštenju, uz podsećanje da su dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i dijalog osnove na kojima počiva EU.
"EU je stoga spremna da potpomogne dijalog između Beograda i Prištine. Taj dijalog treba da promoviše saradnju , omogući ostvarivanje napretka na putu ka EU i unapredi život ljudi. Dijalog će biti faktor mira , bezbednosti i stabilnosti u regionu", istaknuto je u saopštenju.
Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je ocenio da je MSP "iskazao snažnu privrženost unapređenju međunarodnog mira i stabilnosti u vezi sa onim što Evropska unija smatra jedinstvenim slučajem".
Buzek je pozdravio stav MSP i naglasio da "međunarodna zajednica mora poštovati savetodavno mišljenje tog suda".
"Imajući to na umu, dve strane moraju iskoristiti to mišljenje kao oruđe za pomirenje, a ne kao izgovor za produžavanje diplomatske svađe", naveo je Buzek.
"Sada vođe dve strane treba da se dogovore o delotvornom i trajnom rešenju koje je u interesu njihovih naroda, naroda Zapadnog Balkana i cele međunarodne zajednice", podvukao je predsednik parlamenta Evropske unije.
"Evropski parlament snažno podržava uključivanje celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju", dodao je Buzek i naveo da to mora da se ostvari kroz "dobre susedske odnose, pravnu izvesnost i poštovanje vladavine zakona".
"Pozdravljam opipljive napore Srbije da pospeši odnose sa svojim susedima", poručio je Buzek i podvukao da su "deklaracija o Srebrenici i stalno poboljšanje odnosa s Hrvatskom dva vidna primera" za to.
"Pomirenje konačno mora biti potpuno ostvareno ne kroz sudske odluke, već prevashodno kad narodi na Balkanu budu u stanju da žive, kreću se i trguju slobodno i u miru", zaključio je predsednik EP.
Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele pozdravio je odluku MSP i pozvao vlasti u Beogradu i Prištini da se sada, u interesu svojih zemalja, okrenu zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji (EU).
On je saopštio da "današnji dan označava kraj pravnog postupka" i da su sada "na redu politika i dijalog".
"Budućnost Srbije i Kosova je u Evropskoj uniji. Zato apelujem na politički odgovorne u Beogradu i Prištini da sada pogled usmere ka EU i da se u interesu stanovništva svojih zemalja konstruktivno i pragmatično okrenu temama svakodnevnog suživota", naveo je Vestervele u saopštenju.
Nemački šef diplomatije je istakao i da je danas objavljeno mišljenje Suda "u skladu sa nemačkim viđenjem da su nezavisnost Republike Kosovo i njen teritorijalni integritet neopozive činjenjice".
Odluka o proglašenju nezavisnosti Kosova je "nepovratna", izjavio je danas francuski šef diplomatije Bernar Kušner, komentarišući mišljenje MSP.
"To mišljenje jasno potvrđuje da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši ni međunarodno pravo, ni rezoluciju 1244, kao što je to Francuska uvek i navodila, i ja se tome radujem", navodi se u saopštenju Bernara Kušnera.
"Mišljenje suda jača nezavisnost Kosova, koja je na snazi više od dve godine i već je priznata od 69 država. (Odluka o) nezavisnosti Kosova je nepovratna", rekao je francuski šef diplomatije.
"Razmišljajući o mogućem razočarenju Srba i mogućem zadovoljstvu Kosovara, još jednom izražavam svoje lično prijateljstvo i prijateljstvo francuskog naroda za te dve države", navodi se u saopštenju Kušnera koji je podsetio da Srbija i Kosovo "teže da postanu zemlje članice Evropske unije".
Francuski ministar je poručio da "sve zemlje koje su čekale mišljenje (Međunarodnog suda u Hagu) kako bi odlučile (da podrže odluku) o nezavisnosti nove države, više nemaju razloga za čekanje".
Uprkos ovakvim pozivima na priznanje Kosova, Rusija neće zbog današnje odluke MSP promeniti svoj stav prema Kosovu i neće priznati nezavisnost Kosova, izjavio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko.
"Principijelno je važno što je sud dao svoje mišljenje samo o Deklaraciji (o nezavisnosti Kosova), posebno naglasivši da nije razmatrao u širem kontekstu pitanje prava Kosova na jednostrano odvajanje od Srbije", navodi se u izjavi, objavljenoj na sajtu ruskog Ministarstva.
Dodaje se da se Sud u svojim zaključcima nije izjasnio o posledicama donošenja deklaracije o nezavisnosti, o tome da li je Kosovo država, kao ni o zakonitosti priznavanja nezavisnosti od strane niza država.
"Naša pozicija o nepriznavanju nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjena", navodi se u izjavi.
Nesterenko je ukazao da Moskva smatra da je rešenje kosovskog problema "moguće samo putem nastavljanja pregovora zainteresovanih strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja, kako naglašava i Međunarodni sud, ostaje opštepriznata međunarodno-pravna osnova za rešavanje problema".
Rusija je spremna da tome i dalje doprinosi, dodao je Nesterenko.
Mišljenje MSP o Kosovu iskoristio je i predsednik nepriznate separatističke republike Abhazije Sergej Bagapš.
"Odluka Međunarodnog suda je još jednom potvrdila pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. A Južna Osetija i Abhazija imaju mnogo više istorijsko-pravnih osnova za nezavisnost nego Kosovo", izjavio je on.
Po njegovim rečima, ta odluka je pokazala "apsolutnu ispravnost poteza Rusije, koja je prva priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije".
On je izrazio nadu da će ta odluka dati impuls daljem priznavanju te dve republike, koje su objavile nezavisnost od Gruzije.
Ruska agencija REGNUM prenela je mišljenje pres sekretara vladajuće Republikanske partije Jermenije Eduarda Šarmazanova da je mišljenje Suda "dokaz da princip samoopredeljenja naroda zauzima važno mesto u međunarodnoj praksi" i da "dati presedan može da posluži kao ozbiljan stimulans za priznanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha", otcepljene azerbejdžanske oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom.
I novi slovački ministar odbrane Lubomir Galko kazao je da Slovačka neće promeniti svoju odluku da ne prizna nezavisnost Kosova.
On je naglasio da je Slovačka, bez obzira na odbijanje da prizna Kosovo, zainteresovana za stabilnost Balkana i da zato u trupama Kfora ima 140 svojih vojnika.
"Slovačka ne učestvuje u obuci kosovskih snaga bezbednosti, ali ga ni ne odbija", rekao je Galko, javlja slovačka agencija TASR.
Ministarstvo inostranih poslova Kipra potvrdilo je stav da će poštovati suverenitet i teritorijalni integriteta Srbije, koji uključuje Kosovo i Metohiju.
"Kipar bi želeo da ponovi svoju poziciju o Kosovu i potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji uključuje Kosovo i Metohiju", stoji u saopštenju kiparskog Ministarstva inostranih poslova, povodom savetodavnog mišljenja MSP.
Kiparsko Ministarstvo inostranih poslova navelo je da "argumentacija koju je koristio Sud, nije izjednačila pitanje Kipra sa pitanjem Kosova", preneo je Rojters.
Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je da bi želeo da mišljenje MSP služi kao apel onim zemljama, koje još nisu priznale Kosovo, ali i drugim zemljama koje su skeptične i koje su ga priznale delimično, da izgrade stvarne političke, diplomatske i sve druge odnose sa Prištinom.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je da "savetodavno mišljenje" MSP nema nikakvog uticaja na delovanje i mandat Kfora na Kosovu.
Rasmusen je, u kratkom saopštenju, istakao da je "primio na znanje" ocenu Suda u Hagu i podvukao da će "Kfor i dalje sprovoditi svoj mandat očuvanja bezbednosti i zaštite na nepristrasan način širom Kosova".
Kfor će to činiti, zaključio je generalni sekretar NATO, "na korist svih zajednica, kako većine, tako i manjine" na Kosovu.
(agencije/MONDO)
Bajden je ponovio bezrezervnu podršku SAD suverenitetu Kosova i njegovom teritorijalnom integritetu i apelovao da se vlast u Srbiji konstruktivno angažuje u rešavanju praktičnih pitanja sa Kosovom.
Prema saopštenju američke strane, teme razgovora Bajdena i Tadića bili su i napori administracije SAD da promovišu mir, stabilnost i prosperitet jugoistočne Evrope.
Bajden je potvrdio snažne veze između SAD i Srbije i pozdravio bilateralnu saradnju dve zemlje u različitim oblastima.
On je pozdravio aktivnosti Tadića i Vlade Srbije na jačanju saradnje Srbije sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, kao i opredeljenost Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom.
MSP je kasnije objavio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton pozvala je danas sve zemlje, uključujući i Srbiju, da priznaju Kosovo nakon donetog mišljenja MSP.
"Pozivamo sve države da pređu preko pitanja statusa Kosova, da se na konstruktivan način angažuju kako bi podržali mir i stabilnost na Balkanu, a mi pozivamo sve države koje to do sada nisu učinile da priznaju Kosovo", navodi se u saopštenju Hilari Klinton.
Mišljenje Međunarodnog suda je u skladu "sa mišljenjem koje odavno zastupaju SAD, odnosno da je deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", rekla je Klinton.
"To je stav koji smo iznosili u podnescima Sudu i u usmenom izlaganju decembra prošle godine. Kosovo je nezavisna država i njegova teritorija je nepovrediva", ocenila je Klinton u saopštenju dostavljenom iz ambasade SAD u Beogradu.
Srbija i Kosovo su, prema rečima Klinton, "prijatelji i partneri Sjedinjenih Država".
"Sada je vreme da ostave po strani razlike i krenu dalje, konstruktivno radeći zajedno na rešavanju praktičnih pitanja i pobošljanju života naroda Kosova, Srbije i regiona", poručila je Klinton.
To je put prema njihovoj evropskoj budućnosti, objasnila je Klinton i pozdravila napore Evropske unije da im pomogne u ostvarenju evropskih težnji.
Savetodavno mišljenje Međuanrodnog suda pravde o Kosovu predstavlja početak nove faze, saopšteno je danas u Briselu, uz poruku da je budućnost i Srbije i Kosova Uniji.
Kako se navodi u saopštenju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton dostavljenom Tanjugu, Evropska unija pozdravila je danas objavljivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje Unija sada razmatra s najvećom mogućom pažnjom.
"Pažnja sada treba da bude usredsređena na budućnost", ističe se u saopštenju, uz podsećanje da su dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja i dijalog osnove na kojima počiva EU.
"EU je stoga spremna da potpomogne dijalog između Beograda i Prištine. Taj dijalog treba da promoviše saradnju , omogući ostvarivanje napretka na putu ka EU i unapredi život ljudi. Dijalog će biti faktor mira , bezbednosti i stabilnosti u regionu", istaknuto je u saopštenju.
Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je ocenio da je MSP "iskazao snažnu privrženost unapređenju međunarodnog mira i stabilnosti u vezi sa onim što Evropska unija smatra jedinstvenim slučajem".
Buzek je pozdravio stav MSP i naglasio da "međunarodna zajednica mora poštovati savetodavno mišljenje tog suda".
"Imajući to na umu, dve strane moraju iskoristiti to mišljenje kao oruđe za pomirenje, a ne kao izgovor za produžavanje diplomatske svađe", naveo je Buzek.
"Sada vođe dve strane treba da se dogovore o delotvornom i trajnom rešenju koje je u interesu njihovih naroda, naroda Zapadnog Balkana i cele međunarodne zajednice", podvukao je predsednik parlamenta Evropske unije.
"Evropski parlament snažno podržava uključivanje celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju", dodao je Buzek i naveo da to mora da se ostvari kroz "dobre susedske odnose, pravnu izvesnost i poštovanje vladavine zakona".
"Pozdravljam opipljive napore Srbije da pospeši odnose sa svojim susedima", poručio je Buzek i podvukao da su "deklaracija o Srebrenici i stalno poboljšanje odnosa s Hrvatskom dva vidna primera" za to.
"Pomirenje konačno mora biti potpuno ostvareno ne kroz sudske odluke, već prevashodno kad narodi na Balkanu budu u stanju da žive, kreću se i trguju slobodno i u miru", zaključio je predsednik EP.
Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele pozdravio je odluku MSP i pozvao vlasti u Beogradu i Prištini da se sada, u interesu svojih zemalja, okrenu zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji (EU).
On je saopštio da "današnji dan označava kraj pravnog postupka" i da su sada "na redu politika i dijalog".
"Budućnost Srbije i Kosova je u Evropskoj uniji. Zato apelujem na politički odgovorne u Beogradu i Prištini da sada pogled usmere ka EU i da se u interesu stanovništva svojih zemalja konstruktivno i pragmatično okrenu temama svakodnevnog suživota", naveo je Vestervele u saopštenju.
Nemački šef diplomatije je istakao i da je danas objavljeno mišljenje Suda "u skladu sa nemačkim viđenjem da su nezavisnost Republike Kosovo i njen teritorijalni integritet neopozive činjenjice".
Odluka o proglašenju nezavisnosti Kosova je "nepovratna", izjavio je danas francuski šef diplomatije Bernar Kušner, komentarišući mišljenje MSP.
"To mišljenje jasno potvrđuje da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši ni međunarodno pravo, ni rezoluciju 1244, kao što je to Francuska uvek i navodila, i ja se tome radujem", navodi se u saopštenju Bernara Kušnera.
"Mišljenje suda jača nezavisnost Kosova, koja je na snazi više od dve godine i već je priznata od 69 država. (Odluka o) nezavisnosti Kosova je nepovratna", rekao je francuski šef diplomatije.
"Razmišljajući o mogućem razočarenju Srba i mogućem zadovoljstvu Kosovara, još jednom izražavam svoje lično prijateljstvo i prijateljstvo francuskog naroda za te dve države", navodi se u saopštenju Kušnera koji je podsetio da Srbija i Kosovo "teže da postanu zemlje članice Evropske unije".
Francuski ministar je poručio da "sve zemlje koje su čekale mišljenje (Međunarodnog suda u Hagu) kako bi odlučile (da podrže odluku) o nezavisnosti nove države, više nemaju razloga za čekanje".
Uprkos ovakvim pozivima na priznanje Kosova, Rusija neće zbog današnje odluke MSP promeniti svoj stav prema Kosovu i neće priznati nezavisnost Kosova, izjavio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko.
"Principijelno je važno što je sud dao svoje mišljenje samo o Deklaraciji (o nezavisnosti Kosova), posebno naglasivši da nije razmatrao u širem kontekstu pitanje prava Kosova na jednostrano odvajanje od Srbije", navodi se u izjavi, objavljenoj na sajtu ruskog Ministarstva.
Dodaje se da se Sud u svojim zaključcima nije izjasnio o posledicama donošenja deklaracije o nezavisnosti, o tome da li je Kosovo država, kao ni o zakonitosti priznavanja nezavisnosti od strane niza država.
"Naša pozicija o nepriznavanju nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjena", navodi se u izjavi.
Nesterenko je ukazao da Moskva smatra da je rešenje kosovskog problema "moguće samo putem nastavljanja pregovora zainteresovanih strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja, kako naglašava i Međunarodni sud, ostaje opštepriznata međunarodno-pravna osnova za rešavanje problema".
Rusija je spremna da tome i dalje doprinosi, dodao je Nesterenko.
Mišljenje MSP o Kosovu iskoristio je i predsednik nepriznate separatističke republike Abhazije Sergej Bagapš.
"Odluka Međunarodnog suda je još jednom potvrdila pravo na samoopredeljenje Abhazije i Južne Osetije. A Južna Osetija i Abhazija imaju mnogo više istorijsko-pravnih osnova za nezavisnost nego Kosovo", izjavio je on.
Po njegovim rečima, ta odluka je pokazala "apsolutnu ispravnost poteza Rusije, koja je prva priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije".
On je izrazio nadu da će ta odluka dati impuls daljem priznavanju te dve republike, koje su objavile nezavisnost od Gruzije.
Ruska agencija REGNUM prenela je mišljenje pres sekretara vladajuće Republikanske partije Jermenije Eduarda Šarmazanova da je mišljenje Suda "dokaz da princip samoopredeljenja naroda zauzima važno mesto u međunarodnoj praksi" i da "dati presedan može da posluži kao ozbiljan stimulans za priznanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha", otcepljene azerbejdžanske oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom.
I novi slovački ministar odbrane Lubomir Galko kazao je da Slovačka neće promeniti svoju odluku da ne prizna nezavisnost Kosova.
On je naglasio da je Slovačka, bez obzira na odbijanje da prizna Kosovo, zainteresovana za stabilnost Balkana i da zato u trupama Kfora ima 140 svojih vojnika.
"Slovačka ne učestvuje u obuci kosovskih snaga bezbednosti, ali ga ni ne odbija", rekao je Galko, javlja slovačka agencija TASR.
Ministarstvo inostranih poslova Kipra potvrdilo je stav da će poštovati suverenitet i teritorijalni integriteta Srbije, koji uključuje Kosovo i Metohiju.
"Kipar bi želeo da ponovi svoju poziciju o Kosovu i potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji uključuje Kosovo i Metohiju", stoji u saopštenju kiparskog Ministarstva inostranih poslova, povodom savetodavnog mišljenja MSP.
Kiparsko Ministarstvo inostranih poslova navelo je da "argumentacija koju je koristio Sud, nije izjednačila pitanje Kipra sa pitanjem Kosova", preneo je Rojters.
Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je da bi želeo da mišljenje MSP služi kao apel onim zemljama, koje još nisu priznale Kosovo, ali i drugim zemljama koje su skeptične i koje su ga priznale delimično, da izgrade stvarne političke, diplomatske i sve druge odnose sa Prištinom.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen saopštio je da "savetodavno mišljenje" MSP nema nikakvog uticaja na delovanje i mandat Kfora na Kosovu.
Rasmusen je, u kratkom saopštenju, istakao da je "primio na znanje" ocenu Suda u Hagu i podvukao da će "Kfor i dalje sprovoditi svoj mandat očuvanja bezbednosti i zaštite na nepristrasan način širom Kosova".
Kfor će to činiti, zaključio je generalni sekretar NATO, "na korist svih zajednica, kako većine, tako i manjine" na Kosovu.
(agencije/MONDO)
