Istoričar Oleksanrd Babič ispričao je u Odesi koje će posledice biti zbog rušenja brane Nova Kahovska u Ukrajini. Naveo je da je to ekološka katastrofa koja će trajati mnogo godina, da ne može brzo da bude obnovljena i da će voda isteći iz svih kanala. A sve navedeno znači da će tamo ostati potpuno suva zemlja. 

"To su veoma suva zemljišta i korišćena su samo jer su postojali kanali. Neće biti vode na Krimu. Mogući su veliki problemi u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, neće biti hlađenja u njoj. Ljudi će otići odatle. Naprosto, neće imati od čega da žive jer će to da bude suva zemlja. Uginuće mnoge životinje, ribe i sve što je živelo u poplavljenim područjima. Na sve strane su minska polja koja su poplavljena. Sve te mine će biti poplavljene i dobićemo nekontrolisanu miniranu zonu. Ja sam tamo mnogo radio i sve vreme smo prolazili pored mina. Radio sam na suprotnoj obali od Kahovke, radili smo na ekshumaciji poginulih. Tamo su svuda mine. A, sad kad je tu došla voda, sve će se pomeriti. Ne možemo ni da pretpostavimo nivo katastrofe jer je prošlo samo nekoliko sati od kad smo saznali tu vest", kazao je Babič za Radio-televiziju Srbije.

Profimedia/AA/ABACA Srušena brana

Takođe je ispričao i koje će posledice imati Odesa zbog rušenja brane. "Najverovatnije će doći do rasta vodostaja do Nikolajeva. Ogromna količina slatke vode će dospeti u Crno more i ne zna se kako će more reagovati na takav priliv slatke vode. Nešto će se desiti sa Kinburnom, kinburnsko poluostrvo će postati ostrvo još ne znamo tačno. Potrebno je da to ocene ekolozi, političari, da shvatimo šta će biti sa ekonomijom. To je katastrofa", objasnio je.

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić objasnio je da je brana, koja je stradala, šesta u nizu od Kijeva na Dnjepru, na tom čitavom sistemu. Dodao je da je to šesta kaskada i da je bila najveća elektrana do sada. "Druga stvar koja je veoma važna, ona je pravljena sredinom 50-tih godina kao centar dnjeprovskog hidrosistema koji nije samo elektroenergetski. Odatle idu dva bitna kanala. Jedan je severnokrimski koji služi za navodnjavanje Krima i vodosnabdevanje čitavog poluostrva. Drugi je takozvani južnoukrajinski koji vodi ka Berdjansku. Berdjanski je jedan od meta sigurno buduće ukrajinske ofanzive s obzirom da je to najbliži pravac i da tu mogu da se postignu značajniji rezultati. Dakle kao rezultat ovoga i Berdjansk i okolina a zatim i Krim veoma brzo ostaju bez vodosnabdevanja", objasnio je Životić. 

Gradsko veće Hersona, Roman Mrochko /Telegram rušenja brane

(MONDO)