Neki ih nazivaju partizanima, jer vode gerilsku borbu protiv agresora i žele da sruše „imperijalističkog“ Putina i promene Rusiju, a drugi ih nazivaju neonacistima koje treba istrebiti.

"Veoma je neobično biti u panciru i sa šlemom unutar Rusije“, požalila se ruska novinarka Marjana Naumova, koja je nedavno posetila ruski grad Šebekino.

Ruski grad, ali nije pod ruskom kontrolom. Smešten deset kilometara od granice sa Ukrajinom, nedaleko od Harkova, taj grad, kao i nekoliko drugih gradova u ruskoj Belgorodskoj oblasti, zauzele su ruske snage koje se bore na strani Ukrajine, predvođene Ruskim dobrovoljačkim korpusom, objavili su mnogi relevantni mediji u svetu. Kako prenosi britanski Gardijan, ruske trupe su se praktično povukle iz velikog broja malih gradova i sela u pograničnom regionu, nakon što su antiputinovske oružane grupe izvele seriju napada na taj region. Tako je Šebekino, iz mirnog ruskog grada koji je ne tako davno pasivno posmatrao sukobe sa druge strane granice, postao linija fronta.

„Veliko je pitanje zašto Nacionalna garda nije ovde. Njihov posao je da štite granični pojas. Ima ih oko 300.000. Potpuno je nejasno zašto ih nema“, rekla je Dara Masikot, istraživač u neprofitnom američkom tink-tanku RAND, koji se bavi Rusijom.

Osvojio četiri grada u Rusiji?

U međuvremenu, ruski regionalni guverner Vičeslan Gladkov je pojasnio da ruske trupe ne mogu da stignu do sela Novava Tavolžanka, jednog od najvećih u regionu. U poslednjih nekoliko meseci, kako priznaju ruske vlasti, ovaj region je stotine puta granatiran i napadnut dronovima, a Gladkov tvrdi da su poginule 32 osobe. U februaru prošle godine, kada su ruski tenkovi gazili istočnu i južnu Ukrajinu, to je bilo nezamislivo, ali se posle 15 meseci sukoba rat preselio na teritoriju Rusije. Za to su delom doprinele i antiputinske oružane grupe, među kojima je najjači Ruski dobrovoljački korpus (RDK), čiji su pripadnici u više navrata prelazili granicu i izvodili ofanzivne operacije na tlu najveće svetske zemlje.

Korpus je u aprilu priznao da je prešao granicu u Brjanskoj oblasti i ušao u selo Slučovsk i kao dokaz objavio video zapis. U maju je organizovao širi upad u Rusiju i navodno zauzeo nekoliko sela. Potom su rekli da su zadovoljni akcijom u kojoj je "oduzeto oružje i oklopno vozilo", ali i odvedeni zarobljenici. Džejson Džej Smart, dopisnik Kijev Posta, tvrdi da su RDK i pripadnici Legije slobodne Rusije već zauzeli najmanje četiri grada u Belgorodskoj oblasti i da vode operacije za brojne druge.

Ko su pripadnici Ruskog dobrovoljačkog korpusa i šta žele?

Ruski dobrovoljački korpus je stvoren u avgustu 2022. godine, a čine ga ruski emigranti koje ujedinjuje mržnja prema Putinovom režimu. U žižu javnosti došao je kada je preuzeo odgovornost za martovski upad na rusku teritoriju, koji je Vladimir Putin nazvao „terorističkim napadom“. To je jedna frakcija među stotinama hiljada vojnika i dobrovoljaca koji se bore u Ukrajini i među hiljadama stranaca koji su uzeli oružje u borbu protiv agresora.

„Mi smo dobrovoljačka jedinica. Mi nismo plaćenici ili vojnici sa ugovorima, kao Ukrajinci“, rekao je jedan od pripadnika Korpusa ukrajinskim medijima.

Kako prenose svetski mediji koji su pisali o ovoj grupi, Ruski dobrovoljački korpus čine odbegli ruski nacionalisti i bivši ratni zarobljenici, a krajnji cilj im je, kako su sami rekli, rušenje Putina, u čemu im pomažu ukrajinske oružane snage, čiji oni nisu sastavni deo, barem ne zvanično, iako o tome postoje oprečne informacije. Jedan od vođa grupe po imenu Vladimir, kodnog imena Kardinal, rekao je Rojtersu da se jedinica sastojala od oko 200 vojnika. Ilja Ponomarov, politički predstavnik Legije slobode, bivši ruski poslanik koji je sada ukrajinski državljanin, kaže da RDK ima kontakte sa ukrajinskom vojskom, ali da deluje u „sivoj zoni“ i da plaća Ministarstvo. odbrane Ukrajine, dok grupa tvrdi da Ukrajina isporučuje samo medicinsku opremu, gorivo i hranu.

Odnos sa ukrajinskim obaveštajnim strukturama nije jasan, ali Kijev tvrdi da one nisu deo toga.

„Postoje značajni dokazi koji povezuju ove grupe, kao i mnoge druge ukrajinske oružane jedinice, sa ukrajinskom obaveštajnom službom, koja je još pre rata u Donbasu gradila odnose sa desničarskim militantima i nekim političkim grupama, jer im mogu biti od koristi i jer mogu brzo da se mobilišu“, rekao je Taras Fedirko, politički antropolog i istraživač u ukrajinskom građanskom društvu „Otvorena demokratija“.

Osnivač pokreta - Nikitin 

Osnivač Pokreta je 39-godišnji Dan Kapustin, poznat i kao Nikitin, vojnog imena "Beli Reks". On je ekstremno desničar, bivši fudbalski huligan, majstor borilačkih veština i militant. Od 2019. godine zabranjen mu je ulazak u šengenski prostor.

Rođen u Moskvi, odrastao u Kelnu, Kapustin je, kako Špigl tvrdi, ruski Jevrejin. Dok je bio u Nemačkoj, postao je poznat kao ekstremno desničarska figura sa vezama sa huliganskom scenom i fudbalskim neredima. Kapustin ima modnu liniju pod nazivom Vhite Rek, sa logotipom koji se često viđa među neonacističkim grupama, sa proizvodima koji sadrže nasilne, nacionalističke, ksenofobične i poruke povezane sa nacizmom, kao što su majice sa simbolom 88, koji neonacisti tumače kao „Hajl Hitler“.

Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije nazvao ga je jednim od najuticajnijih neonacističkih aktivista u Nemačkoj, koji je profesionalizovao militantnu krajnje desničarsku subkulturu u zemlji. Na međunarodnom planu, Kapustin je postao poznat po svojim borilačkim veštinama. U Švajcarskoj je obučavao članove krajnje desničarske Švajcarske nacionalne partije. U Kijev je došao 2017, a tri godine kasnije otvorio je nalog na Telegramu preko kojeg je širio stavove krajnje desnice. U jednom od intervjua, ruskom novinaru Olegu Kašinu, rekao je: „Suočen sam sa činjenicom da u našem divnom nacionalističkom okruženju opet kažu: ’O, ovo nije naš rat, ovo je rat belaca protiv belaca‘ ." Ljudi, šta je onda vaš rat? Naravno, svi bismo voleli da služimo pod kukastim krstom kao armija belih Arijevaca protiv vojske groznih genetskih nakaza ili antifašista sa velikim nosom i smeđom kožom. Ali to se nikada neće dogoditi. Ljudi, ako ovo nije vaš rat, vaš rat nikada neće doći", piše Al Džazira.

Uprkos svim ovim podacima i činjenici da ga brojni antifašistički pokreti iz Evrope smatraju neonacističkim i belim supremacistom, upravo onim protiv koga je Putin najavio borbu na početku invazije („denafizacija Rusije“), tvrdi Kapustin. da je on „samo nacionalista koji se bori za to da Rusija pripada etničkim Rusima“. Sebe naziva "ideološkim stručnjakom" jedinice i tvrdi da pripadnici grupe ne mrze druge narode. On želi da ruska vlada napusti svoje imperijalističke ambicije, fokusira se na dobrobit etničkih Rusa i dozvoli samoopredeljenje različitih etničkih manjina u Rusiji. To znači boriti se za etničku slovensku državu, a protiv multikulturalnog „ruskog sveta“. U RDK kažu da unutar Rusije postoje „ćelije spavači“ i da se i one bore protiv režima iznutra. Kao dokaz priložili su snimak sa ruskog Dalekog istoka, na kojem petoro ljudi sa oružjem, koje porede sa „Primorskim partizanima“, mladića koji su 2010. godine vodili gerilski rat protiv ruske policije u Primorskom kraju. U snimku kažu da u Rusiji ima „na desetine hiljada“ takvih ljudi, ali dokaz za to nisu dali.

Nakon osnivanja, grupa je na Telegramu objavila da želi raspad današnje Rusije na nekoliko etničkih država. Tako bi Rusija ostala na manjoj teritoriji, ali teritoriji na kojoj dominiraju etnički Rusi.

„Ne želimo samo da sačuvamo svoje identitete, već i identitete drugih. Ne kažemo da druge nacije treba istrebiti. Verujemo da je imperijalizam destruktivan za sve. Sadašnju Rusku Federaciju treba podeliti, a naša želja je da stvorimo rusku nacionalnu državu“, kaže Nikitin.

A Denis Sokolov, jedan od osnivača Građanskog saveta, grupe antiputinovskih aktivista iz Varšave, koja je mobilisala borce za rat u uniformi RDK, a koji i sam učestvuje u ratnim operacijama, kaže da ova grupa nema simpatije prema neonacizmu, ali to objedinjuje samo jedan cilj – rušenje Putina. „Ruski nacionalista nije isto što i ruski fašista“, rekao je Sokolov za Rojters. „Imamo zajedničkog neprijatelja i moramo biti jedinstveni.

"Oslobođenje Belgorodske oblasti"

Ali ono što upada u oči jeste da grupa nosi simbole antikomunističke Ruske oslobodilačke armije, koja se borila pod komandom nacista tokom Drugog svetskog rata. Čak i pre početka sukoba u Donbasu, Ukrajina je bila dom desetinama, a možda i stotinama ekstremno desničarskih radikala koje je progonila Rusija. Posle Majdanske revolucije 2014. godine, taj broj se značajno povećao. Na obe strane se bore pristalice krajnje desnice i obe tvrde da se bore za budućnost Rusije. Oni koji se bore na strani Rusije ne žele da zemlja nestane. Oni na suprotnoj strani bojnog polja bore se protiv ruskog režima koji ih progoni.

U maju 2022. RDK je najavio da će se udružiti sa Legijom slobodne Rusije, koja ima drugačiju reputaciju. Takođe je formiran 2022. da bi „ispunio želju Rusa da se bore u redovima ukrajinskih oružanih snaga protiv Putinove naoružane bande“. To je drugačija organizacija od RDK, sa belo-plavo-belom zastavom, koju ruska opozicija smatra zastavom „slobodne Rusije“. Kako je primetio Nikitin, to je umerena, centristička grupa, ali obe imaju isti cilj – zbacivanje Putina. Legija je 22. maja saopštila da je „oslobodila“ rusko selo Kozinka, blizu ukrajinske granice, jugozapadno od Belgoroda. Legija i RDK nastavljaju sa oslobađanjem Belgorodske oblasti“, naveli su oni.

Legija slobodne Rusije
Profimedia Legija slobodne Rusije

„Još jednom je uništen mit da su građani Rusije bezbedni i da je Ruska Federacija jaka“, rekli su oni i objavili snimak na kojem se vide baloni iznad Moskve sa zastavom grupe.

Bivši ruski predstavnik Ilja Ponomarjov, sada ukrajinski državljanin, napisao je na Fejsbuku u avgustu 2022. da postoji deklaracija dobrovoljaca i grupa sa zajedničkim ciljem oslobađanja Rusije od Putina. To jedinstvo, kako je nedavno rekao za France24 Glen Grant, stručnjak za ruska vojna pitanja, ima još jedan cilj, da pokaže ruskoj javnosti da postoje snage koje su protiv Putina i koje su spremne da se bore za drugačiju Rusiju.

Andrij Jusov iz Uprave za obaveštajne poslove Ukrajine tvrdi da RDK i Legija slobodne Rusije deluju „autonomno na teritoriji Rusije“, te da u njihovim akcijama ne učestvuje nijedan Ukrajinac.

"Belgorod nije daleko od Moskve“

Kremlj je dugo negirao postojanje ovih grupa, ali ih je na kraju priznao, nazivajući ih „terorističkim organizacijama“. Uprkos istoriji osnivača RDK i nekih od njenih istaknutijih članova, nezavisna međunarodna medijska platforma Otvorena demokratija tvrdi da većina Rusa koji se bore na strani Ukrajine nisu desničari. Takođe, dodaju, javno predstavljanje im je pogrešno, jer ostavlja izuzetno loš utisak.

"Pogledajte samo lične kanale na platformama Kapustina i drugih lidera RDK. Ti neonacisti ne bi trebalo da javno iznose svoje stavove, jer su toksični, posebno u kontekstu sukoba koji je Rusija započela obrazloženjem 'denacifikacije'“, tvrdi Sergej Petrov, koji vodi portal Antif.ru, sajt koji prati aktivnosti desnice na obe strane.front.

„Pristalice Velike Rusije, sa oružjem u rukama, pokušavaju da svrgnu ’neoboljševičkog Putina‘ kako bi vratili ’rusku moć‘ Rusiji i oslobodili Ukrajinu ’azijskih hordi‘. I istovremeno promovišu slogane o skorom raspadu Rusije i čišćenju ostatka 'ruske zemlje' od tuđina“, dodao je Petrov u izjavi za Otvorenu demokratiju.

Imaju različite ciljeve, od stvaranja „čiste” manje Rusije do povratka monarhije, ali se svi slažu da Putin mora da padne prvi. Utopija ili ne, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, nedavno je primetio da „Belgorod nije daleko od Moskve“.