Najbolje plaćeni menadžer sa liste nemačkog beraznskog indeksa DAX-30 bio je lane šef "Dojče banke" Jozef Akerman, čiji su prihodi dostigli 9,6 miliona evra, objavio je dnevnik "Velt".
To iznosi 800.000 evra mesečno.
Taj bankar se 2008. odrekao bonusa, tako da mu je te godine na raspolaganju ostala samo osnovna plata od 1,4 miliona evra, preneo je taj nemački list, pozivajući se na podatke Nemačkog udruženja za zaštitu vlasnika hartija od vrednosti (DSW) i na studiju Tehničkog univerziteta u Minhenu.
Na drugom mestu u Nemačkoj po primanjima bio je u 2009. godini predsednik upravnog odbora energetske kompanije RWE Jirgen Grosman sa godišnjim prihodom od 7,2 miliona evra.
Samo 100.000 evra manje zaradio je šef "Simensa" Peter Lešer, dok je poslednji na ovoj rang lestvici šef "Komercbanke" Martin Blesing koji je zaradio oko 600.000 evra. Njegova primanja bila su, međutim, ograničena samo na osnovnu platu, jer je država pomogla toj banci kreditom za prevazilaženje finansijske krize, tako da, prema odluci savezne vlade, nije imao osnova da primi bonus.
Menadžeri najvećih nemačkih firmi i banaka zaradili su lane u proseku 2,4 miliona evra, što je u poređenju sa prethodnom godinom za 3,1 procenat više.
Ukoliko bi se, međutim, u taj prosek za 2008. godinu uračunao i taj neisplaćeni bonus Akermana, prihodi nemačkih menadžera bi u tom slučaju bili u 2009. za 3,8 odsto niži.
U poređenju sa 2007. godinom bi, na kraju, pali čak za 21 odsto, prenele su danas novinske agencije.
Nemački menadžeri vrhunskih firmi praktično zarađuju u proseku 3,8 miliona evra godišnje, ali je to manje, na primer, od zarada njihovih švajcarskih kolega.
Šefovi najvećih francuskih kompanija sa berzanskog indeksa CAC-40, lane su, recimo, imali prosečne prihode od 2,7 miliona evra, dok su rukovodeći menadžeri vodećih američkih firmi, istovremeno, zarađivali u proseku 10 miliona evra.
(Tanjug)
Taj bankar se 2008. odrekao bonusa, tako da mu je te godine na raspolaganju ostala samo osnovna plata od 1,4 miliona evra, preneo je taj nemački list, pozivajući se na podatke Nemačkog udruženja za zaštitu vlasnika hartija od vrednosti (DSW) i na studiju Tehničkog univerziteta u Minhenu.
Na drugom mestu u Nemačkoj po primanjima bio je u 2009. godini predsednik upravnog odbora energetske kompanije RWE Jirgen Grosman sa godišnjim prihodom od 7,2 miliona evra.
Samo 100.000 evra manje zaradio je šef "Simensa" Peter Lešer, dok je poslednji na ovoj rang lestvici šef "Komercbanke" Martin Blesing koji je zaradio oko 600.000 evra. Njegova primanja bila su, međutim, ograničena samo na osnovnu platu, jer je država pomogla toj banci kreditom za prevazilaženje finansijske krize, tako da, prema odluci savezne vlade, nije imao osnova da primi bonus.
Menadžeri najvećih nemačkih firmi i banaka zaradili su lane u proseku 2,4 miliona evra, što je u poređenju sa prethodnom godinom za 3,1 procenat više.
Ukoliko bi se, međutim, u taj prosek za 2008. godinu uračunao i taj neisplaćeni bonus Akermana, prihodi nemačkih menadžera bi u tom slučaju bili u 2009. za 3,8 odsto niži.
U poređenju sa 2007. godinom bi, na kraju, pali čak za 21 odsto, prenele su danas novinske agencije.
Nemački menadžeri vrhunskih firmi praktično zarađuju u proseku 3,8 miliona evra godišnje, ali je to manje, na primer, od zarada njihovih švajcarskih kolega.
Šefovi najvećih francuskih kompanija sa berzanskog indeksa CAC-40, lane su, recimo, imali prosečne prihode od 2,7 miliona evra, dok su rukovodeći menadžeri vodećih američkih firmi, istovremeno, zarađivali u proseku 10 miliona evra.
(Tanjug)
