Bivši kubanski predsednika Fidel Kastro predstavio je u ponedeljak u Havani, pred brižljivo odabranom publikom, svoju najnoviju knjigu.
Knjiga, kako je istakao, sadrži jedan autobiografski deo i mnoge detalje o velikoj vojnoj pobedi koja je omogućla njegov dolazak na vlast 1959. godine.
Naslovljena "Strateška pobeda", ta knjiga od preko 800 strana govori o pobedničkoj bici koju su u leto 1958. godine u oblasti Sijera Maestra, na jugoistoku Kube, Fidel Kastro i 300 gerilaca vodili protiv "10.000 vojnika naoružanih do zuba".
Ta pobeda dovela je 1. januara 1959. godine do pada diktatora Fulgensija Batiste.
Bivši kubanski predsednik, koji će 13. avgusta proslaviti 84. rođendan, čitao je izvode i komentarisao svoju autobiografiju pred više desetina pozvanih ličnosti, među kojima su bili komandati Revolucije iz 1959. godine Giljermo Garsia i Ramiro Valdes, sadašnji kubanski ministar komunikacija, kao i ideolog Komunističke partije Kube Aramando Art, izvestila je kubanska televizija.
Delo sadrži i mali autobiografski deo koji objašnjava zašto je Fidel Kastro, sin bogatog zemljišnog veleposednika španskog porekla, postao revolucionar.
"Nisam želeo da čekam da jednog dana budu objavljeni odgovori na bezbrojna pitanja koja su mi postavljali o mom detinjstvu, adolescenciji i mladosti, o tim periodima koji su od mene načinili revolucionara i naoružanog borca", napisao je on u knjizi, čiji su izvodi objavljeni na intenet sajtu dnevnika Granma, zvaničnog organa režima.
Četiri godine nakon teške bolesti koja ga je primorala da funkciju predsednika preda svom vrlo diskretnom bratu Raulu, Fidel Kastro ponovo je u žiži interesovanja medija u zemlji kojom je rukovodio pola veka.
U martu 2007. godine, Fidel Kastro kao rekonvalescent počeo je da objavljuje svoja "razmišljanja" o aktuelanim pitanjima, pre svega u svetu, u zvaničnoj kubanskoj štampi, da bi se u nekoliko retkih navrata vrlo diskretno pojavio i u javnosti.
Međutim od prošlog meseca "El komandante", koji kaže da se u potpunosti oporavio, osam puta se pojavio u javnosti, što je svaki put medijski bilo veoma propraćeno, da bi raspravljao isključivo o svetskim problemima i kritikova američku politiku, preneli su strani mediji.
(Tanjug)
Naslovljena "Strateška pobeda", ta knjiga od preko 800 strana govori o pobedničkoj bici koju su u leto 1958. godine u oblasti Sijera Maestra, na jugoistoku Kube, Fidel Kastro i 300 gerilaca vodili protiv "10.000 vojnika naoružanih do zuba".
Ta pobeda dovela je 1. januara 1959. godine do pada diktatora Fulgensija Batiste.
Bivši kubanski predsednik, koji će 13. avgusta proslaviti 84. rođendan, čitao je izvode i komentarisao svoju autobiografiju pred više desetina pozvanih ličnosti, među kojima su bili komandati Revolucije iz 1959. godine Giljermo Garsia i Ramiro Valdes, sadašnji kubanski ministar komunikacija, kao i ideolog Komunističke partije Kube Aramando Art, izvestila je kubanska televizija.
Delo sadrži i mali autobiografski deo koji objašnjava zašto je Fidel Kastro, sin bogatog zemljišnog veleposednika španskog porekla, postao revolucionar.
"Nisam želeo da čekam da jednog dana budu objavljeni odgovori na bezbrojna pitanja koja su mi postavljali o mom detinjstvu, adolescenciji i mladosti, o tim periodima koji su od mene načinili revolucionara i naoružanog borca", napisao je on u knjizi, čiji su izvodi objavljeni na intenet sajtu dnevnika Granma, zvaničnog organa režima.
Četiri godine nakon teške bolesti koja ga je primorala da funkciju predsednika preda svom vrlo diskretnom bratu Raulu, Fidel Kastro ponovo je u žiži interesovanja medija u zemlji kojom je rukovodio pola veka.
U martu 2007. godine, Fidel Kastro kao rekonvalescent počeo je da objavljuje svoja "razmišljanja" o aktuelanim pitanjima, pre svega u svetu, u zvaničnoj kubanskoj štampi, da bi se u nekoliko retkih navrata vrlo diskretno pojavio i u javnosti.
Međutim od prošlog meseca "El komandante", koji kaže da se u potpunosti oporavio, osam puta se pojavio u javnosti, što je svaki put medijski bilo veoma propraćeno, da bi raspravljao isključivo o svetskim problemima i kritikova američku politiku, preneli su strani mediji.
(Tanjug)
