Kroz istoriju Rusija je oduvek važila za vojno nadmoćnu zato su je često zvali "neosvojiva tvrđava".
U narodu postoji izreka "kao biciklom na Rusiju“ postala je sinonim za nekoga ko se u taj poduhvat upustio potpuno nespreman. Rusija je danas supersila koju je teško zamisliti osvojenu, ali istorija nam govori da je bilo onih koji su u Rusiju otišli sa mnogo više od bicikla i uspeli u svojim namerama. Ovih pet armija pokušalo je da izvrši invaziju na najveću državu na svetu, iu svojim ambicijama, manje-više, privremeno ili trajno, bile su uspešne.
"Zlatna horda"
Zlatna Horda je bila deo Mongolskog carstva, vojno najmoćnije zemlje svog vremena. Pod vođstvom Batu Kana, vođe Zlatne Horde, napali su Kijevsku Rusiju i spalili i opljačkali najveće gradove kao što su Kijev, Vladimir, Kazanj i drugi. Posle ove invazije, Mongoli, odnosno Tatari kako ih Rusi češće zovu, povukli su se u stepe, jer cilj njihovog napada nikada nije bio osvajanje teritorije. Jedini cilj im je bio, danas rečeno, „reket”. Dozvolili su Rusima da odlučuju koji će knezovi vladati ruskim gradovima, ali su zauzvrat morali da plate određeni danak u zlatu Mongolima, kako bi dobili njihovu „podršku“.
Ako novac ne bi stigao, ili ako bi „podrška“ izostala, Mongoli bi ponovo uleteli u ruske gradove, uništavajući sve pred sobom. Rusi ovaj sistem davanja danka i narušene nezavisnosti nazivaju "mongolsko-tatarskim jarmom“.Jaram je imao veliki uticaj na rusku kulturu, ali i na ekonomiju, i usporio je njen razvoj. Ali i tome je došao kraj 1380. godine, kada je moskovski knez Dimitrije pobedio vojsku Zlatne Horde u Kulikovskoj bici. To je označilo početak oslobođenja od Tatara, koje će trajati skoro sto godina. Poslednji čin oslobođenja bila je pobeda Ivana Velikog u bici na reci Ugri 1480. godine, a smatra se da je Rusija od te godine stekla stvarnu nezavisnost.
Poljsko-litvanski savez
I Poljska i Litvanija su bile gotovo stalno u ratu sa Rusijom tokom 15. veka. Ovaj zajednički neprijatelj bio je jedan od glavnih razloga zašto su ove dve zemlje 1569. godine stvorile zajedničku državu pod nazivom Poljsko-litvanska unija. Posle dramatičnih događaja u Rusiji u vreme "mutnog doba“, Unija je uz pomoć Švedske napala tadašnju Moskovsku imperiju. Posle Klušinske bitke 1610. i jednog od najsramotnijih poraza ruske vojske, Moskva je stajala nebranjena pred poljskim trupama, a Vlada sedam velikana, na brzinu formirani vrhovni organ Ruskog carstva, pozvala je poljskog kralja Vladislav IV Vasa da sedne na ruski presto.
Pune dve godine poljski kralj je vladao Ruskim carstvom, a Rusiju su okupirale poljske trupe, što je bio šamar od istočnog suseda koji Rusi neće dugo zaboraviti (ako ikada). Godine 1612. Rusi su konačno ustali protiv poljskih osvajača, i predvođeni Kuzmom Mininom i knezom Požarskim isterali Poljake iz Moskve, i iz cele Rusije. Nedugo zatim, na ruski presto je sela dinastija Romanovih, koja će vladati do kraja carstva u 20. veku.
Švedska
Od svih zemalja koje su pokorile Rusiju, Švedska je pokušavala, ali nije uspela, najviše puta. Prvo su 1611. godine osvojili ruski grad Novgorod, iako su šest godina kasnije bili prisiljeni da ga vrate mirovnim ugovorom. Međutim, taj sporazum iz 1617. bio je velika švedska pobeda, jer je potpuno izbacio Rusiju sa Baltika i proširio granice Švedske. Veliki severni rat se vodio za vreme Petra Velikog i Šveđani su u njemu imali mnogo uspeha. Najpre su osvojili velike teritorije na teritoriji današnje Belorusije, a zatim krenuli u osvajanje najvećih ruskih gradova. Jedan deo vojske opsedao je Sankt Peterburg 1708. godine, ali je grad izdržao opsadu bez predaje.
Drugi deo vojske, predvođen švedskim kraljem Karlom KSII, napao je teritorije oko Smolenska, koji je oduvek važio za ključni grad za osvajanje Moskve. Međutim, i pored velikih gubitaka, Rusi su uspeli da sačuvaju Smolensk, a Šveđani su napravili ogromnu stratešku grešku nastavljajući dalje na jug, osvajajući teritoriju današnje Ukrajine. Sledeće godine, u bici kod Poltave, ruska vojska predvođena Petrom Velikim odnela je epsku pobedu nad Šveđanima, a Karlo KSII je morao da pobegne u Tursku.
Francuska
Već početkom 19. veka Napoleon je držao celu Evropu u šaci, a pred njim su stajala samo dva velika carstva – Osmansko i Rusko carstvo. Omaleni general je odlučio da ode na sever i poveo je svoju čuvenu „Veliku armiju“, koja je brojala oko 600.000 ljudi, na sever, u Rusiju. Prvo je pala Riga, a potom, posle velike bitke, Smolensk. Ruska vojska se povlačila i palila sve pred sobom, a Napoleon sa svojom francuskom vojskom krenuo je na samu Moskvu. U bici koja je usledila, kod Borodina ispred same Moskve, obe strane su pretrpele ogromne gubitke, ali je Napoleon ipak bio uspešniji – zauzeo je grad Moskvu. Ali time nije dobio rat.
Napoleon je osvojio praktično uništen grad u kome nije bilo ničega što bi njegovu iscrpljenu vojsku održavalo u životu, a propali su svi apeli za sporazum sa ruskim carem Aleksandrom I. Čuveni general je bio prinuđen da se sa desetkovanom i iscrpljenom vojskom povuče na zapad i napusti grad.I to je bio tek početak pravog francuskog pakla. Povratak kroz "spaljenu zemlju” koju su za sobom ostavili njihovi prethodni obračuni sa Rusima bio je isprekidan gerilskim napadima običnih Rusa, ali i velikim akcijama ruske vojske koja je jurila Francuze u povlačenju. Uništavanje najbolje vojske koju je svet do tada video trajalo je hiljadama kilometara, a Rusi nisu prestajali sve do samog Pariza, nanevši tako potpuni poraz najvećem francuskom generalu i tadašnjem caru Napoleonu Prvom.
Nemačka
Invazija nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata bila je najveća i najsmrtonosnija vojna operacija u istoriji čovečanstva. Nemačka ratna mašina, naoružana neviđenim uspesima na evropskim frontovima, napala je tadašnji SSSR u tri glavna pravca – na sever, gde su opsedali Lenjingrad (Sankt Peterburg); na istok, gde je cilj bila Moskva; a na jugu, gde je vođena odlučujuća bitka u Staljinggradu (danas Volgograd).
Ali pakao koji je čekao naciste na reci Volgi potpuno je razotkrio oštricu Hitlerove brutalne ratne mašine. U bici u kojoj je bilo milion žrtava, Rusi su ostvarili najpoznatiju vojnu pobedu, i krenuli u kontranapad koji je trajao godinama. Kao i Napoleon pre njega, Rusi su „pokucali na Hitlerova vrata“ – 1945. godine ruska Crvena armija je osvojila Berlin i ostvarila potpunu i odlučujuću pobedu nad nacistima.
(MONDO/Novi glas)
