Komisija UN za ljudska prava održala je u ponedeljak, posle 60 godina postojanja, poslednju sednicu, i ustupa mesto Savetu za ljudska prava koji treba da bude efikasniji.
Komisija UN za ljudska prava održala je u ponedeljak, posle 60 godina postojanja, poslednju sednicu, i ustupa mesto Savetu za ljudska prava koji treba da bude efikasniji.Predstavnici 53 zemlje-članice Komisije održali su sednicu koja je, umesto šest sedmica kao do sada, trajala samo u ponedeljak, javljaju svetske agencije.
Na početku sednice, odata je pošta svim žrtvama kršenja ljudskih prava u svetu i usvojena rezolucija o prestanku postojanja Komisije i prenošenju njenih dokumenata budućem Savetu.
Komisija prestaje da postoji 16. juna, a Savet za ljudska prava održaće prvu sednicu 19. juna u Ženevi.
Osnovana 1946, Komisija UN za ljudska prava poslednjih godina izgubila je dobar deo kredibiliteta.
Članstvo zemalja koje krše ljudska prava kao što su Sudan, Kuba, Saudijska Arabija i Zimbabve, kao i regionalni savezi kako bi jedna zemlja štitila drugu, onemogućili su da se Komisija odupre pritiscima i političkoj trgovini.
Kina i Rusija redovno su izbegavale istrage o tome kako tretiraju političke i verske manjine. Takodje, Komisija nikada nije pokrenula istragu o američkom zatvoreničkom kampu u bazi Gvantanamo na Kubi, iako su grupe za zaštitu ljudskih prava oštro kritikovale SAD zbog toga.
Kritičari Komisije, medju kojima su bili i generalni sekretar UN Kofi Anan i komesar UN za ljudska prava Luiz Arbur, tvrdili su da je njen rad otežan jer zemlje koje ne poštuju ljudska prava koriste Komisiju da bi zaštitile same sebe.
Ipak, Arburova je u oproštajnoj poruci imala i tople reči: "Bilo bi izvrtanje činjenica i teška uvreda ove institucije ako ne bismo ovom prilikom pozdravili njena dostignuća".
Ona je navela Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, dokument koji je Komisija UN usvojila 1948. godine, kao i kasnije konvencije o gradjanskim i političkim pravima, i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
"To su bili, i još jesu, prelomni dokumenti, možda najveći doprinos koje su ikada Ujedinjene nacije dale dobrobiti celog čovečanstva", rekla je Luzi Arbur.
Komisija je takodje postavila niz medjunarodnih standarda o pravima žena i dece, kao i branilaca ljudskih prava, a izradila je i nacrte ugovora kojima se osudjuje genocid, rasna diskrimnacija i tortura.
Iako je poslednjih godina bila tema intenzivne, često i žučne rasprave, Komisija je mnogo učinila i u pružanju pomoći žrtvama zlostavljanja u pojedinačnim zemljama, rekla je Arburova i navela primere Južnoafričke Republike, Istočnog Timora, Kosova, Ruande i teritorija koje je okupirao Izrael.
Ona je takodje navela i da su gradjani pojedinačno mogli da podnose žalbe Komisiji.
Naslednik, Savet za ljudska prava, trebalo bi da ima veći autoritet. Savet bezbednosti UN ranije ovog meseca izglasao je odluku da umesto Komisije bude osnovano novo telo.
Ali, i njegovo osnivanje bilo je obeleženo kontroverzama: SAD su se usprotivile osnivanju Saveta tvrdeći da su potrebni stroži kriterijumi za članstvo. Vašington je imao i primedbu na odluku da jedna zemlje može da bude članica samo u dva uzastopna mandata.
SAD su, ipak, saopštile da će saradjivati sa novim Savetom za ljudska prava.
(Beta)
