Sporazum kojim se Ukrajini dozvoljava izvoz žitarica preko Crnog mora istekao je u ponedjeljak 17. jula u ponoć, a Rusija je u toku dana poručila da se povlači iz sporazuma.
Činjenica da ruski vladar Vladimir Putin ponovo želi da koristi izvoz žitarica iz Ukrajine kao oružje mogla bi u završnici Kremlj da košta prijateljstva sa Kinom. Doduše pre svega afričke zemlje, koje zavise od ukrajinskih zaliha, strahuju da ima predstoji problem s glađu.
Međutim, jedan od najvećih kupaca žitarica je Kina. U ovoj zemlji su suša na severu i poplave na jugu zemlje znatno smanjile žetvu žitarica i riže. Ako bi Putinova odluka rezultirala globalnom nestašicom hrane, bila bi ugrožena stabilna vladavina Komunističke partije u Narodnoj Republici, piše Dojče vele.
Ukrajina uglavnom uzgaja i izvozi pšenicu, kukuruz i ječam. Prema podacima Evropske komisije, na Ukrajinu otpada 10 posto svetskog tržišta pšenice, 15 posto tržišta kukuruza i 13 posto tržišta ječma. Osim toga, Kijev ima više od 50 posto svetske trgovine suncokretovim uljem takođe igra odlučujuću ulogu na ovom tržištu. Kina pokušava da popuni rupe u opskrbi žitaricama iz Australije (60 posto), Kanade i Francuske.
Ono što je pikantno u svemu tome jeste da je Peking poslednjih godina uveo carine na australijske proizvode ili dopustio da roba iz Australije trune u kineskim lukama jer je predsednik Si Đinping želeo da pokaže vladi u Kanberiju da je on moćnik na Pacifiku. Peking, naime, širenjem svoje mornarice i zastrašivanjem zemalja koje se graniče sa zapadnim Pacifikom, od Filipina do Novog Zelanda, želi da postane hegemon u ovom okeanu i u regiji. Ako Kanbera sada Siju zatvori slavinu za dostavu žitarica, to bi za Peking moglo biti loše.
Zašto je sporazum važan?
Ukrajina je glavni proizvođač žitarica i uljarica, a prekid njenog izvoza nakon izbijanja rata gurnuo je globalne cene hrane na rekordno visoke. Dogovor, dogovoren u julu 2022. nekih pet meseci nakon početka rata, pomogao je u snižavanju cena i ublažavanju globalne krize s hranom.
Ukrajinsko žito je takođe imalo direktnu ulogu sa 725.200 tona, ili 2,2% zaliha otpremljenih kroz koridor koji koristi Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija (VFP) za pomoć zemljama kao što su Etiopija, Somalija i Jemen.
Šta to znači za cene hrane?
Cene žitarica i uljarica već su blago porasle kao odgovor na vest da će Rusija obustaviti učešće u sporazumu. Poskupljenje će u narednim mesecima dovesti do poskupljenja osnovnih životnih namirnica, poput hleba i testenina.
Situacija je, međutim, bolja nego u mesecima nakon početka rata, jer su povećane zalihe žita drugih proizvođača poput Brazila. Pšenica, glavni sastojak hleba, pojeftinila je ove godine za oko 14 odsto, a kukuruz za oko 23 odsto.
Sadašnja globalna kriza hrane, međutim, daleko je od kraja. Svetski program za hranu UN saopštio je prošlog meseca da su se višestruke vanredne situacije preklopile i stvorile najveću i najsloženiju krizu gladi i pomoći u poslednjih više od 70 godina.
U 2022. rekordnih 349 miliona ljudi iskusilo je akutnu glad, a 772.000 njih je bilo na ivici gladi, naveo je VFP u svom godišnjem pregledu.
Kakve su svetske zalihe hrane?
Globalne zalihe kukuruza započele su sezonu 2021/22 na najnižem nivou u poslednjih šest godina, a ruska invazija na Ukrajinu, jednog od najvećih svetskih izvoznika kukuruza, dovela je do značajnog skoka cena.
Porast izvoza iz Brazila od tada je pomogao da se povećaju zalihe zajedno sa skoro 17 miliona tona kukuruza izvezenih kroz koridor, prenosi Radio slobodna Evropa.
Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa da će globalne zalihe kukuruza do kraja sezone 2023/24. biti na vrhuncu poslednjih pet godina.
Globalne zalihe pšenice su na niskom nivou i predviđa se da će na kraju sezone 2023/24. biti na osmogodišnjem minimumu, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede.
(Mondo)
