NOVI HLADNI RAT, STVARAJU SE BLOKOVI? Nestaje globalizam, zakoni su slovo na papiru, a ovo postaje glavno ORUŽJE u svetu

U prethodne tri godine, od pandemije koronavirusa pa sve do rata u Ukrajini, došlo je do promene ravnoteže u odnosu svetskih sila. Politički analitičari tvrde da nestaje današnji globalizam kakav poznajemo i da dolazi do neke vrste nove "blokovske" podele.

S obzirom na niz svetskih kriza, stanje u Sjedinjenim Državama je dobro. Daleko je od idealnog, ali se smatra normalnim. Sjedinjene Države su u aprilu, maju i junu ostvarile rast BDP-a od 2,4 odsto na godišnjem nivou, za 0,4 procenta poena više nego u prva tri meseca ove godine. Realni lični raspoloživi dohodak, usklađen sa porezima i inflacijom, u prva tri meseca ove godine porastao je čak 8,5 odsto, au naredna 2,5 odsto.

Potrošnja građana raste iz meseca u mesec. Ukupan broj zaposlenih se povećava, a stopa nezaposlenosti je 3,6 odsto. Prosečna zarada radnika po satu raste, na sadašnjih 33,58 dolara. Od kraja 2021. godine, ulaganja u izgradnju proizvodnih objekata rastu neviđenom brzinom, čak i kada se uskladi sa poskupljenjem građevinskog materijala.

Navedeni podaci sami po sebi nisu ništa posebno, ali kada se stave u kontekst vremena, postaju iznenađujući. Ne tako davno, početkom ove godine, medijske ankete investitora i berzanskih brokera sa Volstrita pokazivale su veoma pesimistično raspoloženje i većina je očekivala recesiju.

Borba protiv inflacije u Americi

Borba protiv inflacije se smatra uspešnom uprkos svemu. Spustila se za tri odsto prema podacima za jun ove godine. Do toga je došlo zbog pada cene energenata. Uspeh je polovičan, najviše je ostvaren na osnovu rasta kamatnih stopa i trenutna prosečna kamata na stambeni kredit od 30 godina iznosi oko sedam odsto.

Kina "skinula" nogu sa gasa

Nekada fantastičan ekonomski rast Kine je oslabio. Na nivou 2022. godine rast BDP-a iznosio je 3 odsto, što je poražavajuće za zemlju koja je ne tako davno rasla dvogodišnjim stopama. Trenutno, do kraja ove godine, predviđa se da će BDP rasti između 5 i 6 odsto, ali takve su bile prognoze i za prošlu godinu.

Izvoz je u junu pao za čak 12,3 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine, a uvoz za 6,8 odsto. Ovo je snažan signal slabljenja inostrane i domaće tražnje. Nezaposlenost mladih je 21,3 odsto, a pre pandemije bila je oko 10 odsto.

Jedan od problema koji je ovo izazvao bio je neusklađenost između vrste poslova koji se nude na tržištu i formalnog obrazovanja. Mladi Kinezi se sve više obrazuju i traže bolje plaćene poslove sa određenim prestižem, kojih u Kini nema dovoljno. Rast broja visokokvalifikovanih poslova ne prati rast visokog obrazovanja.

Kriza nekretnina, koja je prošle godine punila naslovne strane svetskih medija, još nije završena. Uprkos velikim državnim podsticajima, kompanije za nekretnine su i dalje prezadužene, prodaja novih nekretnina je usporena. "Evergrande", najpoznatiji propali gigant nekretnina u Kini, tek je nedavno objavio finansijske izveštaje za 2021. i 2022. koji su pokazali gubitak od 81 milijardu dolara za te dve godine.

Menja se globalizacija, nastaju nove "blokovske podele"?

Posle decenije razvoja opšte svetske globalizacije, čini se da se u svetu stvaraju različiti blokovi. Ovo ne označava kraj procesa globalizacije, već promenu njegovog izgleda. Multilateralna globalizacija slabi, a bilateralna se razvija.

To znači da svetska trgovinska, politička i diplomatska pravila sve manje određuju međunarodne nadnacionalne institucije, a sve više same države ili grupe država. U trgovinskom ratu između Kine i Sjedinjenih Američkih Država oko proizvodnje i trgovine mikročipovima, postoji malo ili nimalo pitanja o mišljenju Svetske trgovinske organizacije (STO).

Kina je nedavno u decembru 2022. podnela žalbu STO zbog kršenja pravila slobodne trgovine Sjedinjenih Američkih Država, ali je malo verovatno da bi Sjedinjene Američke Države ukinule ograničenja na izvoz mikročipova i tehnologije za njihovu proizvodnju čak i kada bi STO to tražila. Saveznici Sjedinjenih Američkih Država, kao što su zemlje Evropske unije, Japan, Južna Koreja, Tajvan i drugi, udružili su se da ograniče uvoz mikročipova u Kinu i otežaju joj razvoj ove industrije. S druge strane, Kina otvoreno povećava trgovinu sa Rusijom, izvozi proizvode koje ta zemlja više ne može da kupi iz EU i uvozi naftu i gas, koje Rusija ne može da proda Evropskoj uniji.

Tenzije na relaciji Sjedinjene Američke Države - Evropska unija - Kina

Subvencije su tema oko kojih se spore Amerika i Evropa. Optužuju se Sjedinjene Američke Države da pod izgovorom “zelenih tehnologija” ustvari subvencioniše svoju industriju, stavljajući tako kompanije koje proizvode i izvoze iz Evropske unije u nepovoljan položaj.

Veza između ekonomija dveju sila je velika. Evropska unija je 2022. izvezla u Sjedinjene Amerićke Države proizvode u vrednosti od 500 milijardi evra, a uvezla 359 milijardi evra. Uglavnom ulažu jedni u druge, pa su ulaganja Sjedinjene Američke Države u Evropsku uniju četiri puta veća nego u Istočnoj Aziji, Južnoj Aziji i Australiji zajedno. Ulaganja iz Evropske unije u Sjedinjene Američke Države su čak deset puta veća od ulaganja u Kinu i Indiju.

I pored svih navedenih problema, svetska trgovina raste u vrednosti, ali i u tonaži. Ovo je glavna karakteristika globalizacije i malo je verovatno da će se trend promeniti. Ali ta trgovina će biti sve više regulisana, sve više će se pregovarati bilateralno između država umesto multilateralno na globalnom nivou, i sve više se koristiti kao pregovaračko oruđe/oružje u diplomatskim pitanjima.

S obzirom na to da imaju velike rezerve sirovina, Sjedinjene Američke Države i Kina su u tom pogledu u mnogo boljoj situaciji. SAD nisu čak ni eksploatisale domaće sirovine jer je bilo jeftinije kupovati od Kine i Južne Amerike. Ali da bi ispunila cilj samodovoljnosti u proizvodnji mikročipova i drugih ključnih proizvoda, sve više razvija rudarstvo i druge industrije vezane za sirovine.

EU je u nezavidnoj situaciji iako ima široku mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini, ili su u procesu pregovora. Ali u prošlosti su interesne grupe često blokirale takve sporazume, kao što je slučaj sa Kanadom, ali i sa samim Sjedinjenim Američkim Država (TTIP). Ovakvi sporazumi su potrebniji Evropskoj uniji jer je mnogo više zavisna od uvoza sirovina nego Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Index)