Problemi se prepliću, a jedna od najmoćnijih zemalja sveta je navodno pred krahom.
Zvanični podaci Kine pokazuju da je stopa fertiliteta pala na rekordno nizak nivo od 1,09 u 2022. godini, što je najniža stopa fertiliteta u bilo kojoj zemlji sa više od 100 miliona stanovnika. Poznato je da se Kina pridružila grupi zemalja u kojima će usporavanje privrednog rasta dramatično uticati na nivo privredne aktivnosti, ali se postavlja pitanje da li zvanični kineski podaci, koje Komunistička partija Kine prilagođava propagandnim potrebama, zaista otkrivaju prave razmere demografske drame sa kojom se Kina suočava.
Zapadni stručnjaci su došli u fokus nedavne studije koju je sprovelo Udruženje za planiranje porodice, u kojoj se navodi da se udeo parova bez dece više nego udvostručio u veoma kratkom vremenskom periodu; između 2017-2022. broj parova bez dece porastao je sa 20,6 odsto na 43,2 odsto. Neki stručnjaci su zaključili da je reč o tektonskom demografskom poremećaju, odnosno trendu koji još uvek nije zabeležen u istoriji čovečanstva. Ovako dramatično demografsko usporavanje u zemlji sa više od 1,4 milijarde stanovnika sigurno će transformisati ekonomsku i socijalnu sliku planete, ne samo Kine, napisao je u svojoj analizi za Jutarnji list novinar Gojko Drljača.
Drugim rečima, postalo je potpuno jasno da se Kina suočava sa najtežim izazovom u savremenoj istoriji, većim i od učešća u globalnom geopolitičkom obračunu koji je počeo posle invazije Putinovog režima na Ukrajinu, a da se istovremeno suočava sa 'svakodnevnim' ekonomskim izazovima koji se više ne čine lako savladivi.
Kineski stručnjak Tor Vizsla piše: "Njihov ažurirani natalitet daje mračnu sliku njihove budućnosti. Šta pokazuju? To pokazuje da je manje mladih a više starih; ali s obzirom na nejednakost – mladi će morati da doprinesu socijalnim uslugama i medicinskoj industriji (u smislu subvencija) da bi obezbedili svoje starije sugrađane. Ovo će izuzetno povećati cenu kineske radne snage – ali bez koristi od potrošačke ekonomije u stilu Sjedinjenih Država".
Kinezi trenutno pokušavaju da stimulišu privredu smanjenjem troškova zaduživanja, ali tako da održe stabilnost kineskog bankarskog sistema, koji je nabujao na 56 hiljada milijardi dolara, a istovremeno zaustave slabljenje valute. Međutim, pored odlučnosti Komunističke partije Kine da nastavi krupnim koracima napred, odjednom u Kini – zemlji koja je postala simbol neverovatnih stopa rasta – prema jednom od scenarija, čak preti i pretnja recesije. Situacija sa razvojnom industrijom nekretnina, koja se finansira iz tzv kineskog 'bankarstva u senci'. Niko nije siguran koliko će od tog finansijskog tržišta od 2,9 biliona dolara preživeti.
Trustovi koji razvijaju finansiranje koriste proizvode koji bankarskim štedišama nude veoma visoke prinose kao izvore sredstava, a sada je ta spirala neodrživog rasta počela da se urušava. Sve više delova finansijskog sektora, fondova i investitora nije u stanju da plati svoje obaveze na vreme, kao što se prošle nedelje dogodilo najvećem kineskom investitoru za izgradnju kuća i stanova, Countri Gardenu. Nakon toga, analitičari JPMorgan-a su upozorili da gledamo na 'začarani krug u finansiranju nekretnina, koji pojačava stres likvidnosti za programere i njihove nebankarske zajmodavce'. U suštini, veoma velika populacija Kineza je privučena da kupuje finansijske proizvode koji preusmeravaju novac u velike projekte nekretnina, pa se ispostavlja da su Kinezi indirektno kupovali akcije u projektima nekretnina, kao što su mnogi na Zapadu špekulativno kupovali akcije očekujući svoje beskrajni rast. I muzika i svetla na divljoj zabavi su isključeni.
U stvari, strukturni problemi Kine počeli su da postaju složeniji i isprepletani. Na primer, gledajući spolja, utisak je da svi imaju posao u Kini, ali to nije tačno. Paradigme kineskog tržišta rada se brzo menjaju. Stopa nezaposlenosti mladih raste takvom brzinom da je Komunistička partija Kine odgovorila cenzurom; više ne objavljuju podatke. "Nezaposlenost mladih samo je jedan od problema sa kojima se suočava Kina, druga po veličini svetska ekonomija posle SAD, jer se oporavlja sporije nego što se očekivalo nakon tri godine izolacije od pandemije.
Stopa urbane nezaposlenosti za ljude starosti od 16 do 24 godine stalno je rasla iz meseca u mesec ove godine, dostigavši rekordnih 21,3 odsto u junu -- četiri puta više od ukupne stope nezaposlenosti, primetio je NBC njuz. Poruka Komunističke partije Kine je da mladi budu manje izbirljivi kada traže posao, što znači da ne vide lako rešenje. Iako je ovo veoma grubo pojednostavljenje, može se reći da je kineska ekonomija zasnovana na veoma snažnoj industriji, poslovanju sa nekretninama i farmaciji. Ovaj poslednji sektor je i dalje veoma robustan. A sada njihov uspešan i relativno jednostavan model rasta udara u zid. "Kina je – kroz Veliki skok – izgradila ekonomiju rada koja je razvila svoj BDP tako što je nasilno uklanjala ljude sa farmi i trpala ih u gradove, male stanove i industrijska postrojenja – i kao rezultat toga, oni su prestali da imaju decu."
Ovaj model radi sve dok imate jeftinu radnu snagu – ali je uvek osuđen na propast; sam mehanizam uspeha nakon nekog vremena završava sam sebi pucanjem u stopalo. Kina zapravo gubi ljude svake godine i prema UN je u zvaničnom 'opadanju stanovništva'“, objašnjava Tor Visla i dodaje: "Nasuprot tome, Sjedinjene Države imaju potrošačku ekonomiju koja uvozi ljude putem imigracije, dok Kina ne... ". Današnja situacija u Kini stoga nije ni iznenađenje ni iznenadna kriza. Umesto toga, to je rezultat dugotrajnog sporog sagorevanja i kombinacije mnogih faktora. Suština je, međutim, fundamentalna dilema: kratkoročni lek naspram dugoročne strukturne promene. Jedini način da se stvari odmah poprave bila bi velika injekcija gotovine od centralne vlade.
To bi moglo da podrži i očisti loše dugove u sektoru nekretnina, izbavi nesolventne banke u senci, poveća agregatnu tražnju i spreči usporavanje privrede, itd. Takođe bi moglo da nastavi da promoviše rast važnih novih sektora sa većom dodatom vrednošću, od zelenih tehnologije i električnih vozila do veštačke inteligencije i e-trgovine. Ali ovo bi imalo značajnu cenu za dugoročne strukturne ciljeve. Ogromna nova potrošnja i/ili pozajmljivanje sada bi dodatno pogoršali te mehuriće cena imovine. To bi nastavilo da istiskuje potrošnju i produktivnije investicije. A kasnije bi bilo teže i skuplje (možda čak i preterano) ovo ponoviti“, analizira Vilijam Herst, čovek koji decenijama prati Kinu i zaključuje:
"Na kraju krajeva, tačke pregiba i kritične tačke mogu se jasno uočiti. Ali ono što vidimo u Kini nije početak nečeg novog, a verovatno ni kraj pada rasta vođenog izvozom koji je počeo pre 15 godina. Verovatno ćemo videti ozbiljnu debatu (ili barem dokaze da se to dešava iza kulisa) i verovatno značajnu promenu barem kratkoročne ekonomske politike u Kini u narednim danima i nedeljama. Ali svaka zaista velika promena na makro nivou dolaziće sporije i teže će se videti u realnom vremenu."
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list: Gojko Drljača)
