Brane koje su se srušile u Libiji gradile su jugoslovenske firme.
Broj žrtava katastrofalnih poplava u Libiji mogao bi da dostigne i 20.000, a do ove katastrofe je došlo nakon što su pukle brane u gradu Derni. Brane čije je pucanje dovelo do ove situacije tokom sedamdesetih godina gradile su jugoslovenske firme, a javnost sada postavlja pitanje - da li su one napravile propust davnih godina?
Dve brane u dolini Derne su se srušile nakon jake oluje i ogromne količine vode su pojurile ka moru i opustošile grad. Derna je ranije bila izložena nizu poplava, a najveće su bile 1941, 1959. i 1968. Zato su sedamdesetih godina izgrađene brane.
Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim "oklopom", navodi se na ovom sajtu.
Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derne u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.
Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. godine, a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu, piše N1. Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.
Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. "Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe", uveren je.
Ipak, eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu. Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem - nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline - koje nisu tako čvrste kao što je beton.
"Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu", ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
