Kijev napadima na Krimu pokušava da promeni ravnotežu snaga na kopnu i na moru.
Dva puta prošle nedelje noćno nebo nad Krimom obasjala je vatra od napada na ruske vojne resurse na ukrajinskom poluostrvu, koje je Kremlj okupirao i anektirao 2014. godine. U ranim jutarnjim satima krstareće rakete su pogodile brodogradilište Sevmorzavod, dom ruske Crnomorske flote.
Ovi ukrajinski napadi, oko 250 kilometara iza neprijateljskih linija, poslednji su u nizu napada na Krimu. Dok je međunarodna pažnja usmerena na spor napredak ukrajinske mukotrpne kontraofanzive kroz rovove i minska polja Zaporožja i Bahmuta, vojni analitičari tvrde da postoji još jedan krak ukrajinske široke vojne kampanje, a to su udari na Krim sa distance. Čini se da Kijev pojačava napade na ruske pomorske ciljeve, kako na Krimu, tako i u okolnom Crnom moru.
Krim ostaje ključna meta za Kijev, ne samo zbog svog simboličkog značaja, već i zbog njegovog praktičnog značaja u podršci i snabdevanju ruskih okupacionih snaga. Dok ukrajinske snage pokušavaju da probiju snažno utvrđena ruska utvrđenja, one takođe postaju sve uspešnije u gađanju ciljeva na poluostrvu. Isporuka britanskih krstarećih raketa Storm Shadov i francuskih SCALP verzija u maju dala je Ukrajincima veći domet za napad na ciljeve na Krimu. Istovremeno, Ukrajina takođe koristi svoju novu flotu dronova i raketa Neptun.
Osim toga, Vašington navodno razmatra dugogodišnji zahtev Kijeva za kopnene taktičke raketne sisteme (ATACMS) sa dometom od skoro 320 kilometara, prenosi The Telegraph. Nemačka takođe razmatra da pošalje svoje rakete Taurus, koje imaju domet od skoro 500 kilometara. Ovaj arsenal bi u krajnjoj liniji mogao da učini Krim "neodrživim“ za Rusiju i njenu crnomorsku flotu, smatra Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi. "Krim je odlučujuće polje ovog rata“, rekao je on prošle nedelje.
Jedan od ciljeva je da se oslabi borbena moć Rusije i poremete njene linije snabdevanja na poluostrvu, koje funkcioniše kao važno logističko čvorište za snage koje pokušavaju da zadrže ukrajinski vojni prodor. Kao i kod prošlonedeljnih napada, Ukrajina je ranije ciljala skladišta opreme i ruske transportne veze sa Krimom.
"Put do pobede na bojnom polju je uništavanje ruske logistike“, rekao je Andrij Jermak, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, posle napada u sredu. Poraz snaga ruskog lidera Vladimira Putina zavisi od toga da Moskva ne dobije priliku da sačuva vojni potencijal za vođenje agresivnog rata, rekao je on.
Ako ukrajinski napadi na Crnomorsku flotu imaju za cilj da obezbede više prostora za sopstvenu mornaricu i trgovačke brodove, uništenje sistema PVO bi takođe moglo donekle otvoriti nebo Krima za dalje napade. Tokom uništenja sistema S-400, njegov radar i antene su uništeni u napadu dronom, dok su prvobitno protivbrodske, a naknadno prilagođene rakete Neptun pogodile lanser. Udar je usledio nakon ranijeg uništenja još jednog sistema S-400 23. avgusta u blizini krimskog grada Olenivka. "Moramo da otvorimo nebo nad poluostrvom kako bismo mogli aktivno da uništimo rusku vojnu i skladišnu infrastrukturu“, rekao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, za Vol strit žurnal.
Prošle nedelje pojavili su se znaci da su ruski vojni komentatori sve više zabrinuti zbog uspeha Ukrajine u ofanzivi na Krim. Jedan proruski vojni bloger, pod nazivom Militari Vhistleblover, sugerisao je nakon napada na brodogradilište da Kijev postavlja temelje za napade na ciljeve, uključujući i ratne brodove, koji će proći bez posledica po Kijev.
"Očigledno, ukrajinske oružane snage pokušavaju da namerno smanje protivvazdušnu odbranu Krima za nesmetane napade na strateške ciljeve... kao i na brodove Crnomorske flote“, rekao je on. Bez zaštite od PVO, upozorio je, ruski brodovi su gotovo potpuno bespomoćni.
Bonus video:
(Mondo/Jutarnji)
