U Švedskoj će vojska ubuduće podržavati policijsku borbu protiv kriminalnih bandi u zemlji
U Švedskoj će vojska ubuduće podržavati policijsku borbu protiv kriminalnih bandi u zemlji. Ovo je u petak, saopštio konzervativni premijer Ulf Kristersson. Shodno tome, policija i oružane snage dobiće instrukcije od vlade da utvrde kako bi mogla da izgleda podrška, a biće i izmena zakona koje će policiji dati mogućnost da zatraži pomoć vojske.
Kristerson se tim povodom dans sastao sa direktorom nacionalne policije i šefom generalštaba. Glede eskalacije nasilja, Kristerson je u tv-obraćanju naciji rekao da ne može dovoljno da naglasi koliko je situacija ozbiljna. "Švedska nikada ranije nije videla ništa slično.“ Ne postoji ništa slično ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji.
Švedsku već godinama teroriše nasilje bandi, ali situacija nikada nije bila tako loša kao poslednjih nekoliko nedelja. Pucnjave i eksplozije se dešavaju skoro svakodnevno. Samo od početka septembra dvanaest ljudi je upucano ili ubijeno bombama. Stoga se već priča o "crnom septembru“.
Samo sinoć su tri osobe su ubijene u roku od dvanaest sati. Uključujući i ženu u eksploziji u Uppsali - izgleda samo zato što je živela u blizini nekoga za koga se kaže da je na spisku za smaknuće jedne od bandi. Video snimci sa mesta zločina u Uppsali prikazuju scenu kao iz ratne zone: deo zgrade nedostaje, delovi fasade vise, krhotine svuda po tlu, okolne zgrade su oštećene.
"Situacija je dostigla nivo kakav nikada ranije nismo videli“, rekla je Katarina Boval, šefica specijalne policije. Šef obaveštajne službe u centralnoj Švedskoj Jale Poljarevius rekao je da “nema znakova” da će nasilje uskoro prestati. "Moramo očekivati da će se stvari pogoršati pre nego što postanu bolje.“ Situacija u zemlji nije bila tako opasna još od 1945. godine.
Premijer Kristersson iz umereno konzervativne “Partije Okupljanja” je rekao da su najviše pogođeni ljudi iz socijalno ugroženih područja. Tamo roditelji žive u strahu da će njihovu decu omamiti novac, satovi i skupi automobili bandi. Većina pucnjava i eksplozija se dešava u naseljima sa velikim brojem migranata - najveći deo članova bandi su migranti ili deca migranata.
Švedska kraljevska vlada najavila je "promenu pravca” u odnosu na donedavno decenijama vladajuće socijaliste: ne samo u politici migracija i izbeglica, već i u oblasti kriminala. U političkoj diskusiji, leva migraciona politika proteklih decenija je gotovo jednoglasno okarakterisana kao "naivna”. Sada se planiraju oštrije kazne i proširena ovlašćenja policije. Ali za sve ove mere treba vremena. Otprilike od 2026. biće otvoreni zatvori za mlade – prvobitni plan je bio tek od 2028. godine.
Desno-populistički “Švedski Demokrati”, koji svojim glasovima podržavaju manjinsku vladu, definisali su ton u diskusiji. Predsednik parlamentarnog Komiteta za Pravosuđe Ričard Jomshof rekao je da je talas nasilja rezultat visokog nivoa migracije iz određenih zemalja, u kombinaciji sa “veoma naivnim levim pogledom na multikulturalno društvo”. “Švedski Demokrata” Jomshof zahteva uvođenje policijskog časa od 22h i smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost na 13 godina.
Bande u poslednje vreme sve češće koriste mlade ljude, ponekad čak i decu, za usluge dostavljanje droge, ali i za napade, pa čak i ubistva. Kako je u petak rekao šef nacionalne policije Anders Thornberg, deca migranata se sada otvoreno nude bandama da izvrše ubistva. Ono što im preti je maksimalno nekoliko godina u Zavodu za Brigu o Omladini. Međutim, malo je verovatno da će samo oštrije kazne rešiti problem. "Ako zatvorite 100 kriminalaca, biće spremno još 200 da ih nasledi", rekao je načelnik Socijalne Uprave grada Uppsale Tomas Odin za FAZ.
Kod njega na prevenciji mladih radi na desetine zaposlenih. Švedska je napravila mnogo grešaka u integraciji u poslednjih 30 do 40 godina - ogroman broj ljudi u Kraljevini živi "izvan švedskog društva“ i sledi sopstvenu tzv. "kulturu časti“, rekao je Odin. Naravno da kriminalci moraju u zatvor i naravno da su potrebne oštrije kazne. Ali problem se može rešiti u korenu samo ako se deca od pet ili šest godina i njihovi roditelji stvarno integriraju u švedsko društvo.
Univerzitetski grad Uppsala je jedno od poprišta nasilja bandi. Dvojica vođa bandi koje se trenutno u Švedskoj međusobno bore za “vlast” dolaze iz ovog grada: Rawa Majid, zvani "kurdska lisica“, i Ismail Abdo, njegova bivša desna ruka u kriminalnoj mreži "Foxtrott“. Nakon svađe oko zarade mreža se pocepala i nasilje je potom eskaliralo. Ono što je novo je da su među nastradalima sada i rođaci: ubijena je i Abdoova majka.
Švedski ministar pravde nedavno je procenio broj ljudi u Kraljevini koji rade za kriminalne grupe na 30.000. Broj potencijalno životno ugroženih rođaka je shodno tome visok. Premijer Kristersson je rekao da je cilj vlade da “lovi i porazi bande”. Ako su švedski državljani, trebalo bi da budu “zatvoreni na veoma duge zatvorske kazne”, a strani državljani bi trebalo da budu odmah deportovani. Međutim, i Majid i Abdo izgleda da vode međusobni rat oko droge upravo iz inostranstva, preciznije: iz Turske.
Napetosti između Švedske i Turske
Ovaj slučaj dodatno zaoštrava tursko-švedske odnose, pored već tinjajućeg spora oko pristupanja Švedske NATO. Švedska je Majida stavila na poternicu Interpola, a Turskoj je poslala i informacije o njegovoj kriminalnoj mreži. Te službene tajne policije su potom pronađene tokom racije na mobilnom telefonu jednog kriminalca u Švedskoj. Ono što stoji na putu Majidovom izručenju jeste to što on već dve godine ima i tursko državljanstvo. U Turskoj je vodio luksuzan život, ali je nedavno nestao iz javnosti. List “Aftonbladet” je nedavno objavio, pozivajući se na švedsku policiju, da Majida štiti visoki zvaničnik istanbulske policije, prema verodostojnom izvoru.
Što postavlja pitanja na koja se očekuju odgovori od turskog ministra unutrašnjih poslova Ali Yerlikaya. Ali ministar nije do sada imao vremena za ovu stvar. Njegova kancelarija ignoriše upite medija i nekoliko poslaničkih pitanja turske opozicije, iako je zakonska obaveza da na njih odgovori. Parlamentarci žele da znaju kako je Majid uspeo da dobije tursko državljanstvo pod lažnim imenom, iako ga je tada već tražio Interpol. Opozicija je dugo kritikovala činjenicu da stranci mogu postati turski državljani jednostavnom kupovinom imovine vredne 400.000 dolara. Tako je bilo i sa Majidom.
U Turskoj je u toku sudski postupak protiv njega zbog optužbi za falsifikovanje dokumenata. Njegov turski pasoš je na ime Miran Othman. Na suđenju je izjavio da je prethodno legalno promenio ime u Iraku, zemlji porekla svojih roditelja. Ako bude osuđen sledi mu oduzimanje turskog državljanstva. Tada bi se ponovo postavilo pitanje njegovog izručenja Švedskoj.
U vezi sa suđenjem, Majid je prošle godine priveden na četiri meseca. Pozivajući se na nedostatak rizika od bekstva i zdravstvenih razloga, sud ga je pustio pod lakim uslovima. Prema rečima njegovog advokata, tada je živeo u Istanbulu. Prema pisanju turskih medija, on poseduje stan u istom luksuznom istanbulskom kompleksu gde su početkom septembra dvojica muškaraca na motociklu pucala na šest švedskih državljana koji su kasnije uhapšeni kao Majidovi osumnjičeni saučesnici. Ovo sugeriše da je i Majid mogao biti meta napada. Zanimljivo je da turska policija nije dala nikakve informacije o napadačima niti o njihovom mestu boravka.
Činjenica da se borba između međunarodnih narko-kartela sada očigledno odvija na turskom tlu stavlja vladu u Ankari u neugodan položaj. Ono nekoliko još preostalih kritičnih medija ističe da Majid nije jedini međunarodno traženi kriminalac koji je našao utočište u Turskoj. Holandske bezbednosne službe sumnjaju da se i trgovac kokainom Jos Lijdekkers, poznat kao Bolle, koji je u Holandiji osuđen na dugogodišnji zatvor, nalazi u Turskoj.
Evropski istražni organi se godinama žale da Turska nudi utočište traženim kriminalcima. "Ako im negde drugde postane prevruće, idu u Tursku na odmor. Pa i duže odmaraju“, rekao je izvor iz bezbednosnih krugova za FAZ. Turska policija ne pravi im nikakve probleme. Postoje pregovori između EU i turske vlade o boljoj policajskoj saradnji a takođe i nešto napretka. "Put je uvek dug“, kaže izvor. Nakon što su u Dubaiu, gde su međunarodni trgovci kokainom dugo živeli udobno i nesmetano sa svojim milionskim prihodima, uhapsili neke od njih i izručili ih, momci su se preselii. Izvor kaže: „Turska je novi Dubai.”
(MONDO/Julian Staib, Friederike BÖge i David Klaubert, preveo Mirko Vuletić)
