Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju devetu godišnjicu terorističkih napada otetim avionima u kojima je poginulo više hiljada ljudi.
Predsednik SAD Barak Obama položio je danas venac na spomenik kod Sekretarijata za odbranu, u blizini Vašingtona, posvećen žrtvama terorističkog napada otetim avionom 11. septembra 2001. godine.
Obama je u govoru na svečanosti u Pentagonu istakao da oni koji su tog dana napali SAD, nisu napali samo zgrade, nego samu ideju o Americi.
On je naglasio da najveća počast koju Amerikanci mogu da odaju onima koji su poginuli, jeste da žive kao Amerikanci.
Obama je istakao da SAD nisu u ratu s islamom, dodavši da "nije vera ta koja nas je napala".
"Nas je napala žalosna banda ljudi koji su izokrenuli veru", rekao je američki predsednik.
Ekstremisti koji su naredili i sproveli napade na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu "verovatno sada žele da nas podele, ali to nećemo dozvoliti, nećemo podleći njihovoj mržnji i predrasudama", rekao je Obama.
U zgradi Pentagona su 11. septembra 2001. godine poginule 184 osobe, kada se oteti putnički avion srušio na zgradu.
Obama je rekao da će Amerika, kao što osuđuje netoleranciju i ekstremizam u inostranstvu, braniti prava svakog Amerikanca, uključujući i pravo da ispoveda veru koji želi.
Ceremoniji ispred Pentagona prisustovali su ministar odbrane Robert Gejts, šef Združenog štaba američke vojske, admiral Majk Malen, kao i članovi porodica poginulih na tom mestu pre devet godina.
"Odajemo im poštu našim prisustvom. Najviše, odajemo im poštu našim životima, onim što smo uradili od tog dana - žrtvama koje smo podneli, smehom koji smo delili, nadom za koju smo se usuduli da vratimo u naša srca", rekao je Malen na ceremoniji.
Posle napada septembra 2001. godine SAD su protiv Al Kaide i terorizma pokrenule rat tokom kojeg su izvedene inavazije u Avganistanu i Iraku.
Krajem avgusta SAD su povukle borbene trupe iz Iraka, dok vojne operacije u Avganistanu još traju.
"Danas takođe razmišljamo šta su ti napadi značili za celu generaciju mladih Amerikanaca koji su se odazvali pozivu da služe", rekao je ministar odbrane SAD Robert Gejts.
Prva dama Sjedinjenih Država Mišel Obama, zajedno sa bivšom prvom damom Lorom Buš, prisustvovala je komemoraciji u Šenksvilu u Pensilvaniji.
Na tom mestu se 11. septembra 2001, srušio putnički avion na letu 93, u kojem su putnici, kako se pretpostavlja, pokušali da savladaju otmičare posle čega je letelica pala.
To mesto je danas nacionalni spomenik i Mišel Obama je u svom govoru izrazila nadu da će ono postati mesto nadahnuća, razmišljanja i sećanja za buduće naraštaje.
Nešto ranije, potpredsednik Džozef Bajden, ugledne ličnosti i običan svet, okupili su se u Njujorku na komemoraciji na takozvanoj "nultoj tački", sa koje su se uzdizale kule Svetskog trgovinskog centra.
U 8h i 46 min. održan je minut ćutanja u vreme kada je prvi avion koji su oteli teroristi naleteo na Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Sedamnaest minuta kasnije, obeležen je minutom ćutanja i trenutak kada je drugi oteti avion naleteo na Južnu kulu.
Još dva minuta ćutanja označila su trenutke rušenja jedne i druge kule.
Širom Njujorka oglasila su se i zvona u znak sećanja na poginule, a tokom tužne svečanosti, rođaci poginulih su glasno pročitali imena 2752 osobe poginule u napadima.
Mnogi od prisutnih su nosili plakate sa slikama i imenima žrtava.
Čitav prostor oko "nulte tačke" trenutno je i dalje veliko gradilište.
Pešački trg na tom mestu postaće spomenik svim žrtvama i biće otvoren iduće godine, kada se obeležava 10. godišnjica napada.
Sveštenik sa Floride Teri Džons ranije je najavio da će zapaliti Kuran, ali je kasnije odustao od tog plana.
"Neću to učiniti nikada", rekao je Džons televizijskoj mreži En-Bi-Si nakon globalnih osuda i apela Obame i drugih američkih zvaničnika da bi takav čini mogao izazvati žestoke osvete prema američkim vojnicima.
Ipak, tenzije su i dalje velike u vezi sa gradnjom džamije i islamskog kulturnog centra u Njujorku, nedaleko od mesta napada 11. septembra.
Ovaj islamski centar, za koji predlagači kažu da će uključivati sobe za molitvu i za muslimane, Jevreje i hrišćane prvobitno je predložio njujorški imam Fejzal Abdul Rauf kao pokušaj pomirenja nakon napada 11. septembra.
Protivnici optužuju imama da želi time da ukaže čast radikalnim islamskim ekstremistima odgovornim za napade.
(agencije/MONDO)
