UKOLIKO PADNE SDEROT, PAŠĆE I IZRAEL - ZASTRAŠUJUĆE REČI! "Kriza bez presedana, posle ovoga će prestati da postoje"

Palestinske zastave zavijorile su se u Iranu, Turskoj, Libanu, Iraku, Alžiru, Tunisu, nekoliko jordanskih gradova, ali i u Londonu, Stokholmu i Torontu, nedugo pošto je Hamas na 50. godišnjicu Jomkipurskog rata počeo napad na Izrael. U Aleksandriji je egipatski policajac pucao na autobus sa izraelskim turistima i ubio dve osobe.

Apeli Hamasa

Izraelci su bili šokirani napadom, pa su palestinski borci do kraja dana uspeli da zauzmu nekoliko vojnih baza i policijskih stanica, upadnu u jevrejska naselja i pokrenu lavinu panike. Svet su, po prvi put u mnogo godina, preplavili snimci zarobljenih i poniženih izraelskih civila, ali i ubijenih Izraelaca iz ostataka uništenih oklopnih vozila čija su tela pripadnici Hamasa bezdušno razvlačili.

Hamas je odmah pozvao lidere muslimanskih država da podrže borbu vojnog krila ove organizacije, "Brigade Al Aksa", za oslobođenje Jerusalima, ali su na te apele do nedelje popodne odgovorili samo Palestinci sa Zapadne obale, koji su nakratko napali izraelske položaje u Hebronu i Ramali na Zapadnoj obali. Poziv Hamasa, kako se čini, bio je upućen muslimanima širom sveta, ali pre svega libanskom Hezbolahu, čije su trupe već mesecima raspoređene uz severnu granicu Izraela.

Prvi okršaj Hezbolaha i izraelske vojske počeo je u nedelju rano izjutra, kada su pripadnici ove proiranske milicije ispalili nekoliko minobacačkih projektila ka obližnjoj izraelskoj bazi, da bi Izraelci potom dronovima napali tri šatora koje je Hezbolah još proletos postavio na teritoriji koju obe strane smatraju svojom.

"Na putu ka oslobođenju preostalih okupiranih palestinskih teritorija i u znak solidarnosti sa pobedničkim palestinskim narodom, ovog jutra smo gađali tri cionistička položaja na okupiranim područjima", saopštio je Hezbolah.

Pozicije Hezbolaha nalaze se u području farmi Šeba, koje se prostiru na oko 25 kvadratnih kilometara. Veći deo ovog područja kontroliše Izrael, a samo jedna od ukupno 13 farmi je na libanskoj teritoriji. Oružje na severnoj granici je ubrzo utihnulo, ali je izraelska vojska na granicu ka Libanu uputila silnu vojsku.

Bitka za Sderot

"Ukoliko padne Sderot, pašće i Izrael", mantra je koju godinama ponavljaju Izraelci u gradu koji se nalazi svega kilometar od Pojasa Gaze. U subotu pre podne, strahovanja Izraelaca se umalo nisu obistinila, kada je grupa boraca Hamasa upala u ovaj grad i počela nasumice da puca po prolaznicima. Za njima je, prema izjavama svedoka, ostalo najmanje devet krvavih tela na autobuskoj stanici u ulici koja ime nosi po Menahemu Beginu, premijeru Izraela od 1977. do 1983. godine i osnivaču vladajuće izraelske stranke Likud.

Zatim su napali i nakratko zauzeli policijsku stanicu u tom gradu, pokrenuvši talas spekulacija šta se unutar te zgrade zaista dogodilo. Izraelski izvori tvrdili su da su Palestinci u stanici ubili svih 20 policajaca koji su se tu zatekli, ali je ta priča utihnula pošto su kontrolu ponovo preuzeli izraelski vojnici. Kada su Izraelci, posle skoro 24 časa pucnjave, ponovo ušli u policijsku stanicu, našli su tela deset palestinskih boraca, dok Hamasu bliski "Islamski džihad" tvrdi da su borbe u tom gradu još uvek u toku. Od policijske stanice su, posle celodnevnih borbi, ostale samo dimom obavijene ruševine.

Na snimcima iz Sderota vide se tela mrtvih civila koja su na brzinu prekrivena komadima platna, te nekolicina zarobljenih i polugolih pripadnika Hamasa, koje sprovode izraelski vojnici. Izraelska vojska tvrdi da je palestinske borce potisnula iz grada dalje ka granici Pojasa Gaze, najavljujući potpunu evakuaciju 24 mesta koja se nalaze u tom području, što nagoveštava početak obimne vojne operacije i moguću novu invaziju.

Hezbolah kao veća opasnost od Hamasa

Novi upad Izraelaca u Pojas Gaze, međutim, mogao bi pokrenuti mnogo ozbiljnije probleme po vlasti u Tel Avivu, jer je libanski Hezbolah ovakav razvoj situacije opisao kao „događaj koji će sigurno pokrenuti novi rat“.

Tel Aviv, već mesecima, smatra da Hezbolah predstavlja znatno veću opasnost od Hamasa, jer raspolaže sa oko 150.000 projektila, pa će dalje akcije izraelske vojske zavisiti od procena da li vredi rizikovati eskalaciju sukoba sa Hezbolahom u haotičnoj situaciji oko Pojasa Gaze.

Izraelske obaveštajne službe godinama tvrde da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije. Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da ka teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno koji bi bez problema dobacili do nekoliko većih gradova, uključujući i Haifu.

Taj broj je preveliki za kapacitete izraelske protivvazdušne odbrane, koja je tokom rata 2014. godine uspela da za 50 dana sukoba neutrališe većinu od 4.500 Hamasovih raketa primitivnijih od onih kojima raspolaže Hezbolah. Tokom sukoba koji su u maju izbili nakon što su Izraelci upali u džamiju Al Aksa, "Islamski džihad" je ispalio 1.234 projektila, odnosno prosečno 308 dnevno. Hamas i "Islamski džihad" raspolažu sa projektilima koji se, od delova koje im šalju Hezbolah i Iran, sklapaju u podrumima širom Pojasa Gaze.

Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, pošto su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.

Iranska veza

Generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je u maju "seriju kriza bez presedana u istoriji, posle kojih će Izrael prestati da postoji". Ubrzo zatim, direktorat za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga upozorio je političare da je zemlja bliže ratu nego miru. "U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju", tvrdili su izraelski obaveštajci.

Ovakve najave Teherana, smatraju analitičari, predstavljaju krunski dokaz iranske umešanosti u upad pripadnika Hamasa i Islamskog džihada u naselja nedaleko od Pojasa Gaze. Ozbiljniji analitičari su, ipak, mnogo oprezniji, tvrdeći da bi dokaz istinskog uticaja Islamske republike predstavljao tek direktan rat Izraela i Hezbolaha. Iako Netanjahu, tokom objave rata Hamasu, nije pominjao Iran, to je nekoliko sati kasnije učinio predsednik Isak Hercog koji je za eskalaciju nasilja optužio Teheran.

"Uz podršku njihovih proksi komandanata u Iranu, počeli su ničim izazvan, kukavički napad… Pozivam sve države da bezuslovno osude Hamas i njegove mecene u Iranu", rekao je izraelski predsednik. Nedugo zatim, Teheran je podržao "legitimna nastojanja Palestinaca da oslobode svoje teritorije", ne uvlačeći se dublje u raspravu o sopstvenom učešću u ovom ratu.

Povratak u Gazu

Sudbina Gaze, strahuju diplomate, zapečaćena je onog trenutka kada ju je Netanjahu, objavljujući rat, nazvao "gradom zla", koji će uskoro postati "grad ruševina". Izraelski premijer je, istovremeno, pozvao oko dva miliona stanovnika Gaze da napuste domove, upozoravajući ih da će vojska svom silom iskoreniti Hamas i sva uporišta te organizacije.

Prvi korak u ovom pravcu je prekid snabdevanja Gaze električnom energijom, čime je oko 80 odsto stanovnika ovog regiona ostalo bez struje. Dani bez struje su, suštinski, samo nastavak užasnih uslova u kojima dva miliona Palestinaca živi već 16 godina, od kako je na izborima u Pojasu Gaze pobedio Hamas, nakon čega je Izrael uz pomoć Egipta uveo oštre sankcije.

Te mere su stopu nezaposlenosti podigle na oko 50 odsto, dovele do raspada zdravstvenog sistema i celokupne infrastrukture. Ekonomski kolaps je u nekoliko navrata sprečio Katar, koji u Pojas Gaze upumpava milione dolara vredne donacije kojima se obezbeđuju distribucija energenata, plate tamošnjih lokalnih službenika i hrana za najsiromašnije.

Bez pregovora na vidiku

Netanjahua je odmah žestoko kritikovao Danijel Levi, koji je u vreme vlade Ehuda Baraka bio jedan od glavnih pregovarača sa Palestincima, navodeći da je došlo vreme da se svet suoči sa beznađem u kojem Palestinci žive decenijama. "Izraelska vlada, vojska i obaveštajne službe su bili iznenađeni… Jasno je da je rat užasan, ali rešenje neće moći da se dobije vojnim putem. Palestinci decenijama žive u uslovima u kojima su se Izraelci probudili u subotu ujutru", rekao je Levi Bi-Bi-Siju.

Dok su u nedelju ujutro još odjekivali rafali iz naselja nedaleko od Pojasa Gaze, na putevima koji vode ka tom regionu tutnjali su kamioni natovareni tenkovima "merkava" i svakakvim drugim oklopnim vozilima. Gotovo u isto vreme, izraelska avijacija bombardovala je mesta na kojima su se nalazila uporišta Hamasa, ali i objekte u kojima se, navodno, nalaze štabovi palestinskih islamista.

Među porušenim objektima su i dve džamije, što je dodatno razgnevilo Palestince, ali i izazvalo ozbiljnu brigu među Izraelcima, s obzirom da su tokom prvog dana borbi pripadnici Hamasa oteli više od 100 civila i zarobili nekoliko desetina vojnika. Izraelske snage bezbednosti tvrde da su u prvih nekoliko časova borbi uspele da oslobode najmanje 50 otetih, ali i da za sada nije poznato gde se nalaze ostali.

Egipat, koji uz Katar jedini ima dovoljno uticaja na Palestince, odmah je uspostavio kontakt sa zaraćenim stranama, pokušavajući da oslobađanjem kidnapovanih postavi kakve-takve osnove za buduće pregovore o primirju. Iako se već ozbiljno razgovara o pregovorima, oni, kako se čini, neće početi pre nego što premijer Netanjahu ne ispuni obećanje i po ko zna koji put potpuno ne onesposobi lanac komandovanja Hamasa i kapacitete za proizvodnju projektila.

Jačanje ili propast Hamasa

Očaj je, međutim, ojačao akcije Hamasa i ostalih radikalnih grupa, koje su poslednjih godina u svoje redove primamili veliki broj mladih, koji su u tim organizacijama pronašli spas od beznađa. Hamas, ili Islamski pokret otpora“ (Ḥarakat al-Muqāwamah al Islāmiyyah), je militantni pokret koji okuplja palestinske nacionaliste na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, koji se zalaže za stvaranje samostalne palestinske države u istorijskim granicama. Hamas je 1987. godine formirao šeik Ahmad Jasin, kao palestinsku podružnicu Muslimanskog bratstva, izniklog u Egiptu, i kao glavni cilj zacrtao je uspostavljanje islamske države na teritoriji koja obuhvata Izrael, Pojas Gaze i Zapadnu obalu. 

Pristalice Hamasa zagovaraju "sveti rat", odnosno džihad, što se prethodnih decenija mahom odnosilo na akcije usmerene protiv Izraela. Za razliku od pokreta Fatah, Hamas se protivi pregovorima ili postizanju kompromisa oko statusa palestinske države, tvrdeći da za ovaj problem "osim džihada nema drugog rešenja".

Hamas su formirali palestinski aktivisti koji su još od sedamdesetih godina bili blisko povezani sa Muslimanskim bratstvom i svoj uticaj širili preko mreže bolnica, škola i humanitarnih organizacija na palestinskim teritorijama, s tim što im je delovanje na Zapadnoj obali bilo mahom ograničeno na univerzitete.

Do nedelje popodne, Hamas je ispalio oko 5.000 projektila od kojih je stradalo nekoliko stotina Izraelaca. Netanjahu je u znak odmazde pokrenuo talas napada na položaje Hamasa u Pojasu Gaze, gde je, takođe, stradalo više od 300 ljudi. Broj ranjenih na obe strane broji se u hiljadama.

"Nema dileme da će Hamas biti zgažen, ali postavlja se pitanje ko će doneti mir", napisao je nekadašnji šef mirovnih operacija Ujedinjenih nacija Žan-Mari Geno. "Da li će to biti diskreditovana i korumpirana Palestinska samouprava, Hamas ili desničarska i rasistička vlada Izraela. Bez snažnog uticaja međunarodne zajednice nema nade za trajan mir".

BONUS VIDEO:

(MONDO/RTS)