Svet pomno prati situaciju i strahuje od novog rata.
Libanski pokret Hezbolah tvrdi da je potpuno spreman za borbu protiv Izraela nakon što su njegovi borci danima razmenjivali vatru s izraelskim vojnicima na njihovoj granici. Dve strane razmenile su granate i rakete preko svojih granica otkako je palestinska oružana frakcija Hamas napala Izrael 7. oktobra i ubila oko 1.400 ljudi. Dok nasilje eskalira, posmatrači strahuju da bi Hezbolah mogao otvoriti novi front protiv Izraela po nalogu svojih vođa i njihovih iranskih saveznika. Taj bi scenario mogao ublažiti pritisak na Hamas i opkoljene civile u Gazi, ali bi bio razoran za Liban i skup za Izrael, rekli su analitičari za Al Džaziru.
Evo šta sve treba znati o vojnim sposobnostima Hezbolaha.
Da li se Hezbolah ranije borio protiv Izraela?
U julu 2006. Hezbolah je zarobio dva izraelska borca na svojoj granici što je izazvalo masivan vojni odgovor Izraela. Rat je trajao 34 dana i rezultirao smrću više od 1.100 Libanaca i 165 Izraelaca. Niko nije dobio rat, ali su libanski civili bili najveće žrtve. Izrael je uništio ili oštetio oko 30.000 domova, 109 mostova i 78 medicinskih objekata, prema Međunarodnom odboru Crvenog krsta. Nikolas Blandford, stručnjak za Hezbolah rekao je da grupa ima od 3.000 do 5.000 boraca i projektile kratkog dometa da pogodi Izrael. Ali tokom poslednjih 17 godina, Hezbolah je značajno poboljšao svoje vojne sposobnosti.
“Mislim da Hezbolah danas ima sposobnost da nanese najveću štetu Izraelu od kada je ta država uspostavljena 1948. godine”, rekao je Blanford za Al Džaziru.
Koliko je danas jak Hezbolah?
Blanford je procenio da Hezbolah ima najmanje 60.000 boraca, uključujući stalne i rezerviste. Grupa je takođe povećala svoje zalihe projektila sa 14.000 u 2006. na oko 150.000 sada, rekao je on. Većina je kratkog dometa, ali Hezbolah takođe ima iranske precizne navođene projektile koji imaju domet od 300 kilometara. Blanford je dodao da je Hezbolahova jedinica “specijalnih snaga” obučena da se infiltrira u Izrael u slučaju rata.
“Možda nije iznenađenje da su izraelski funkcioneri u poslednjih nekoliko godina Hezbolah smatrali svojom glavnom pretnjom”, rekao je on za Al Džaziru.
Randa Slim, direktorka Programa za rešavanje sukoba na Institutu za Bliski istok, takođe je rekla da je sirijski rat – gdje je Hezbolah intervenisao na strani predsednika Bašara al-Asada – omogućio grupi da pojača svoje borbene sposobnosti.
“U dugotrajnom ratu u Siriji stekli su nove veštine u smislu urbanog ratovanja, a i njihovi obaveštajni sistemi su se dosta poboljšali”, rekla je za ona.
Koliko je izvestan rat Hezbolaha i Izraela?
Iako ograničeno granično nasilje između Izraela i Hezbolaha nije neuobičajeno, Slim iz Instituta za Bliski istok smatra da danas postoji veći rizik od velike eskalacije. Rekla je da bi Hezbolah i Iran mogli odlučiti otvoriti drugi front protiv Izraela u zavisnosti od nivoa zločina počinjenih u Gazi. Ako Hamas bude pred istrebljenjem, Hezbolah bi se mogao uključiti, dodala je.
“Iran je okupio labavu grupu igrača kako bi napravio svoju ‘osovinu otpora’, koja je sada kohezivna mašina”, govori Slim. “Hezbolah je govorio o ovoj ideji – nazivajući je ujedinjenjem frontova – što je kao članak 5 NATO-a – napad na jednog je napad na sve. Mislim da to nije bio slučaj u prošlosti.”
Uprkos rizicima, Blanford veruje da će Iran i Hezbolah biti suzdržani. Objasnio je da Hezbolah služi kao glavno sredstvo odvraćanja od mogućih izraelskih i američkih planova za napad na Iran.
“Ako dođe do rata u Libanu, Hezbolah bi bio potučen, a Iran bi izgubio ključno sredstvo odvraćanja”, rekao je Blanford.
Ipak, nije isključio mogućnost rata. Rekao je da Iran još uvek može aktivirati svoje saveznike protiv Izraela ako smatra da je sada najpovoljnije vreme za napad na Izrael. SAD je svestan rizika i poslao je dva nosača aviona u istočni Mediteran kako bi odvratio grupe koje podržava Iran od napada na Izrael. Izrael bi mogao imati sopstvene planove koji iskorišćavaju američke diplomatske napore i vojsku da prvi napadnu Hezbolah, rekao je Blanford.
Može li Hezbolah da porazi Izrael?
Hezbolah ima kapacitet da “nanese ogromnu štetu Izraelu”, ali je još uvek inferioran, govori Slim.
Ona veruje da grupa može izvesti napad na Izrael kojim bi devastirala kritičnu infrastrukturu zemlje kao što su aerodrom Ben-Gurion i glavne elektroenergetske mreže. Ali na kraju, Izrael može veći dio Libana pretvoriti u ruševine.
“U Siriji je rat bio drugačiji. Hezbolah se borio protiv raznih milicija – koje su finansirale neke arapske vlade – ali ništa u poređenju sa moćnom mašinom kakva je izraelska vojska,” smatra Slim.
U bilo kojem širem sukobu, Izrael će verovatno primeniti ono što naziva “Dahijska doktrina” – nazvana po uporištu Hezbolaha u južnom Bejrutu – koja nalaže upotrebu nerazmerne sile koja cilja na civilnu i vojnu infrastrukturu.
Imad Salamej, vanredni profesor političkih nauka i međunarodnih poslova na Libansko-američkom univerzitetu, upozorio je da bi rat protiv Hezbolaha mogao dovesti do građanskih sukoba u Libanu, koji prolazi kroz ekonomsku i političku krizu. Rekao je da bi migracija većinom šiitskih libanskih građana u većinske hrišćanske i sunitske gradove na severu mogla izazvati sektaške napetosti, što je mišljenje koje imaju i drugi posmatrači.
Kritičari i protivnici Hezbolaha mogu takođe eksplicitno okriviti grupu – i njene navodne pristalice – za uvlačenje već opkoljene zemlje u rat.
“Ako se dogodi, onda neće biti kao 2006”, rekao je Salamej za Al Džaziru. “Biće borbe i otpora između zajednica u zemlji.”
BONUS VIDEO
(MONDO/Al Džazira)
