ŠTA ĆE SE DESITI SA GAZOM AKO IZRAEL UNIŠTI HAMAS? Velika analiza: Jedna stvar je veliki izazov, vezana je za TAOCE

Izraelski vazdušni udari na pojas Gaze su sve jači i već su odneli hiljade života, a trenutno se pripremaju planovi za invaziju na Gazu.

Jedan od ciljeva je svakako spasavanje talaca koje je Hamas kidnapovao iz pograničnih područja. Drugi cilj je da se zbriše političko i vojno vođstvo islamističke organizacije Hamas, koja je ispalila hiljade raketa na Izrael dok su stotine njegovih vojnika probile granicu u iznenadnom napadu bez presedana prošlog vikenda u kojem je poginulo više od 1.300 ljudi.

Netanjahu: Srušićemo Hamas

"Hamas je mislio da ćemo biti uništeni. Mi smo ti koji će uništiti Hamas", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu i dodao da uspostavljanje vlade nacionalnog jedinstva šalje jasnu poruku naciji, neprijatelju i svetu. Koliko je teško spasavanje talaca? Da li su oba cilja moguća? Što se tiče talaca, prema nekim izveštajima ima ih oko 150, dok Hamas kaže da drži između 200 i 250 ljudi. Hamas je ranije rekao da je sakrio taoce na "bezbednim mestima i tunelima" u Gazi, ali je i zapretio da će ih ubiti ako Izrael bombarduje domove civila bez upozorenja. Juče su se pojavile informacije da će Hamas osloboditi taoce u roku od sat vremena ako Izrael prestane da bombarduje Gazu.

Geršon Baskin, izraelski aktivista koji je pomogao da se obezbedi oslobađanje zarobljenog izraelskog vojnika Gilada Šalita 2011. godine, primetio je da je to u suštini ista poruka koju je iransko ministarstvo spoljnih poslova objavilo u ponedeljak. "Mislim da je ovo lažna poruka, psihološki rat. To ne znači ništa", rekao je Baskin za NBC News.

Veliki broj talaca su Izraelci, ali ima i mnogo stranih državljana i onih sa dvojnim pasošima, tako da nekoliko vlada, uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju, imaju velike uloge u operaciji i bezbednom oslobađanju pritvorenika. Predsednik Emanuel Makron obećao je francusko-izraelskim porodicama da će njihovi najmiliji doći kući: "Francuska nikada neće napustiti svoju decu."

Američki stručnjak smatra da je spasavanje talaca moguće

Spašavanje tolikog broja ljudi u različitim delovima Gaze moglo bi se pokazati kao pretežak zadatak čak i za izraelsku elitnu komandosku jedinicu Saieret Matkal. Kako podseća En-Bi-Si njuz, radi se o elitnim trupama, nalik američkim Delta Force i britanskom SAS-u, koje stekle nakon noćnog napada na aerodrom Entebe u Ugandi 1976. godine, kada su izraelski komandosi spasili više od 100 talaca iz otetog aviona i pobili sve otmičare.

Penzionisani američki general Džozef Votel rekao je za En-Bi-Si da je najveći izazov znati gde su taoci i kakvi su uslovi pod kojima se drže. "Mislim da je realno da se operacije vraćanja talaca mogu sprovesti. Izraelci imaju sposobnosti i volju, što bi, u kombinaciji sa dobrom obaveštajnošću i prihvatljivom procenom rizika, moglo da znači uspešnu operaciju", kaže Votel.

Izrael je već vodio četiri rata sa Hamasom i nikada ga nije uništio

I može li Izrael zaista da zbriše Hamas sa lica Zemlje? Izrael se 12. septembra 2005. jednostrano povukao iz Pojasa Gaze, a ubrzo je na vlast došao Hamas, islamistički pokret koji Izrael i mnoge zapadne zemlje smatraju terorističkom organizacijom.

Od 2008. do 2021. godine, izraelska vojska je četiri puta izvršila invaziju na Gazu kako bi zaustavila napade Hamasa na Izrael i uništila infrastrukturu korišćenu za ove napade i ubila lidere Hamasa. Herci Halevi, načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga, najavio je da će vojska "razgraditi" Hamas, izdvajajući njegovog političkog lidera kao metu.

"Ne mislim da Izrael može da 'razgradi' svakog člana Hamasa. Ali može da ga oslabi toliko da više nema operativne sposobnosti", rekao je vojni analitičar Amir Bar Šalom za Izraelski vojni radio. Ovo se čini realnijim ciljem, piše Bi-Bi-Si, jer je Izrael već vodio četiri rata sa Hamasom, a svaki pokušaj da se zaustavi raketiranje militantne grupe je propao. Portparol ID Džonatan Konrikus rekao je da do kraja rata Hamas više ne bi trebalo da ima vojni kapacitet da 'preti ili ubija izraelske civile'.

Ogorec: Ne znam da li je moguće uništiti Hamas

Operaciju na zemlji može ugroziti nekoliko faktora. Hamasovo vojno krilo, Brigade al-Kasam, pripremljeno je za izraelsku ofanzivu. Podmetnut je eksploziv i planirane zasede. Hamas će takođe koristiti svoju ogromnu mrežu podzemnih tunela. Izraelska pešadija je 2014. pretrpela velike gubitke zbog protivtenkovskih mina, snajpera i zaseda, a stotine civila je ubijeno tokom borbi u severnoj Gazi. Ovo je jedan od razloga zašto je Izrael zatražio evakuaciju 1,1 miliona Palestinaca iz severne polovine pojasa.

Vojni analitičar Marinko Ogorec kaže za Indeks da će uništenje Hamasa biti teško. "Šta je pobeda za Izrael? U ovom trenutku je teško definisati. Rekli su da žele da unište Hamas. To je ono što bi ih zadovoljilo. Kako to postići? A to je druga priča. Kako uništiti takvu grupu raštrkanu među lokalnim stanovništvom, ne znam da li je to moguće."

Ali činjenica je da bi ih zadovoljilo da oslobode sve taoce koje je Hamas oteo. Ne znam da li je to dovoljno, ali bi to bio prvi pokazatelj kvaliteta delovanja Izraela u ovom sukobu", objasnio je Ogorec. On je rekao da Hamas ima terorističku strukturu, što otežava njegovo potpuno uništenje. "Oni počivaju na ideološkim, verskim i političkim premisama. Nije im važna humanost koliko potencijal u političko-verskom smislu, koji ih drži na okupu. Ako likvidirate deo naroda, oni će to nadoknaditi novim ljudima," rekao je i dodao šta bi se desilo u slučaju kopnene invazije.

"Ako bi se to desilo, to bi rezultiralo strahovito velikim brojem žrtava. Bilo bi izuzetno velikih kolateralnih žrtava. To bi moglo izazvati veliku antipatiju prema Izraelu, koji za sada još uvek ima politički potencijal žrtve nakon zverskog upada Hamasa i napada na civile.

Kopnena invazija je uvek moguća opcija, ali čini mi se i nadam se da rukovodstvo Izraela, političko i vojno, ipak ima zrnce razuma i da se stoga ne odlučuje na kopnenu invaziju, što bi doprinelo eskalaciji sukoba. Druga mogućnost je specijalna operacija, koju bi izveli Mosad ili specijalne snage. Nećemo znati dok se to ne desi.

Hezbolah se za sada nije posebno uključio u sukobe osim na simboličkom nivou, a ako bi se pokrenula kopnena operacija, za očekivati je i njegovo učešće, jer je mnogo jači i naoružaniji od Hamasa. Tada bi situacija dodatno eskalirala, što bi automatski uključilo Liban i deo Sirije, a Izrael bi se protezao i na sever i na jug", dodao je on.

Šta je izraelski strateški imperativ?

Odri Kurt Kronik, direktorka Karnegi Melon instituta za strategiju i tehnologiju, izjavila je za Foreign Affairs da istorija modernog antiterorizma sadrži jasnu lekciju. "Država može da pobedi terorističke organizacije samo tako što ih čvrsto gađa i izbegava širi sukob. Iz tog razloga, osim što koristi svoju tradicionalnu igru vazdušnih napada, ciljanja lidera i raspoređivanja trupa, Izrael mora da zaštiti nevine civile, uključujući izraelske taoce.

Ovo nije samo pitanje morala i zakona; to je strateški imperativ. Ako ovu kampanju sprovede na način koji cilja sve građane Gaze, Izrael rizikuje katastrofalan neuspeh", rekla je ona. Napominje da je represija retko uspešan pristup borbi protiv terorizma. Ona je navela primer iz 2009. godine kada je vojska Šri Lanke razbila separatiste iz Oslobodilačkih tigrova Tamil Elama, ali je u tom procesu ubila do 40.000 civila, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Ona je podsetila i na rusku antiterorističku strategiju iz 1999. godine, kada je posle serije bombaških napada u Moskvi i Volgodonsku Vladimir Putin rekao da će 'baciti Čečene u toalet'. Najmanje 25.000 civila je ubijeno, ali su 2002. čečenski teroristi uzeli 912 talaca u moskovskom pozorištu (na kraju je poginulo 175 ljudi). Dve godine kasnije ubili su 344 osobe, uglavnom dece, u osnovnoj školi u Severnoj Osetiji.

"Ako se nastavi sa ubijanjem civila, dolazi novi ciklus nasilja"

"Kada zvaničnici izraelske vlade govore o uništavanju Hamasa ’po svaku cenu‘, neko se zapita da li razmišljaju ne samo o specifičnim troškovima za Hamas, civile Gaze, taoce, Palestince na Zapadnoj obali i arapske Izraelce, već i na dugoročnu regionalnu stabilnost, Izrael demokratije i Izraelaca.

Ako još hiljade civila umre kao rezultat izraelskog odgovora, Hamas (ili bilo koja grupa koja zauzme njeno mesto) će iskoristiti te smrti da izgradi podršku i započne još jedan ciklus nasilja koji će okupatorskim izraelskim trupama biti teško obuzdati", rekla je Odri. Kurth Cronic.

Šta ako Hamas bude uništen?

Čak i ako Izrael uništi Hamas, ko bi vladao Gazom nakon ove organizacije? Neki analitičari smatraju da Izrael nema nameru da se vrati u pojas Gaze kao okupatorska sila. O ovoj temi je govorio i Bajden. U intervjuu za Si-Bi-Es 60 minuta, on je rekao da bi bila 'velika greška da Izrael okupira Gazu'.

Bajden je prvi put upozorio Izrael

"Ono što se dogodilo u Gazi, po mom mišljenju, je krivica Hamasa, a ekstremni elementi Hamasa ne predstavljaju sav palestinski narod", rekao je Bajden novinaru Skotu Peliju. Bajden je rekao da veruje da Hamas treba da bude potpuno eliminisan, "ali da treba da postoje palestinske vlasti". Mora postojati put do palestinske države“, rekao je on.

Kakva će se politika pojaviti u Gazi nakon što borbe prestanu i ruševine budu očišćene? Izraelci još uvek ne razgovaraju previše o ovim dugoročnim pitanjima. "Izgledalo je da Izrael nema plan ili strategiju za ono što dolazi nakon njegove vojne ofanzive. To je očigledno veliki problem, kao što smo naučili u Iraku i Avganistanu", rekao je demokratski predstavnik Set Moulton iz Masačusetsa, prenosi NBC Vesti.

"Kad god je ovo u prošlosti, potrebna nam je jasna vizija budućnosti Palestinaca, koja je održiva. Jedna lekcija iz cele ove stvari je da će to biti neophodno", rekao je Derek Šole, savetnik državnog sekretara. Upitan šta bi se dalje dogodilo u Gazi ako bi Hamas bio iskorenjen, izraelski zvaničnik je rekao: 'U ovom trenutku Izrael je fokusiran na uspostavljanje humanitarne zone za civile u Gazi i na uništavanje vojnih kapaciteta Hamasa'.

UN bi se verovatno umešale u priču

Drugi izraelski zvaničnici koje je kontaktirao NBC News odbili su da komentarišu za zapisnik ili nisu odgovorili. "Elementi bilo kog plana za Gazu verovatno bi uključivali prelazni period pod nadzorom UN ili međunarodne zajednice, važnu ulogu palestinskih vlasti, uklanjanje Hamasovog arsenala oružja pod nadzorom treće strane, održavanje izbora, velike međunarodno finansiranje, posebno iz Saudijske Arabije i drugih država Persijskog zaliva, za obnovu Gaze... Potreban je i novi mirovni proces osmišljen da stvori rešenje za dve države", rekao je Aron Dejvid Miler, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir i bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta koji se fokusirao na politiku Bliskog istoka.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/Index.hr)