Stotine Jermena okupilo se na bogosluženju, prvom nakon skoro sto godina u istorijskoj crkvi na istoku Turske, koju je Ankara otvorila za vernike kao gest dobre volje prema Jermenima.
Vernici su brodovima prebačeni na kamenito ostrvo Akdamar na jezeru Van, na kome se nalazi crkva Svetog krsta stara 10 vekova.
Turska je dozvolila bogosluženje, prvo za poslednjih 95 godina, nadajući se da će to pomoći pomirenju sa Jermenijom, ali neuspeh da postavi krst na kupolu crkve izazvao je različite komentare.
Krst visok šest metara na drvenom postolju na ulazu u Crkvu biće postavljen na kupolu naknadno. Krst nije postavljen jer su vlasti zabranile radove na građevinama koje su na listi istorijskih i spomenika kulture, a ova Crkva je sada zvanično muzej.
Desetine vernika fotografisalo se pored krsta, dok su se drugi molili i palili sveće uoči bogosluženja.
"Pre 10 godina ne bih ni sanjao o bogosluženju u Akdamaru", rekao je arhiepiskop Aram Atešijan, duhovni vođa malobrojne jermenske zajednice u Turskoj, listu "Hurijet" .
On je dodao da pre 10 godina o tome u Turskoj niste smeli ni da govorite, niti o genocidu niti o ljudskim pravima.
Samo mali broj vernika moći će da uđe u samu Crkvu. Vernici će sedeti na plastičnim stolicama postavljenim ispred ulaza i posmatrati ceremoniju na velikom ekranu.
Većina vernika koji su došli su turski Jermeni, a mali broj je došao iz susedne Jermenije i SAD.
Nedostatak krsta izazvao je kritike u Jermeniji da je ovo bogosluženje samo trik Turske za javnost i bilo je poziva na bojkot.
Jermenska apostolska crkva promenila je odluku da pošalje dvojicu visokih predstavnika na bogosluženje.
Ova odluka odražava duboko nepoverenje i neslaganje dve zemlje u vezi njihove krvave prošlosti kao i oko tvrdnji Jermena o pokolju 1,5 miliona njihovih sunarodnika tokom genocida od 1915-1917. godine.
U provinciji Van i većem delu istočne Turske živela je velika jermenska zajednica do 1915. Godine, kada je postala meta masakra i deportacija, dok se Otomansko carstvo raspadalo tokom Prvog svetskog rata.
Turska je odbacila tvrdnje o genocidu i tvrdi da je broj žrtava preuveličan.
Današnja jermenska zajednica u Turskoj broji oko 70 000 ljudi i koncentrisana je u Istanbulu.
Prošle godine, Turska i Jermenija potpisale su sporazume o uspostavljanju diplomatskih veza i otvaranju granica nakon više od 10 godina.
(Srna)
Turska je dozvolila bogosluženje, prvo za poslednjih 95 godina, nadajući se da će to pomoći pomirenju sa Jermenijom, ali neuspeh da postavi krst na kupolu crkve izazvao je različite komentare.
Krst visok šest metara na drvenom postolju na ulazu u Crkvu biće postavljen na kupolu naknadno. Krst nije postavljen jer su vlasti zabranile radove na građevinama koje su na listi istorijskih i spomenika kulture, a ova Crkva je sada zvanično muzej.
Desetine vernika fotografisalo se pored krsta, dok su se drugi molili i palili sveće uoči bogosluženja.
"Pre 10 godina ne bih ni sanjao o bogosluženju u Akdamaru", rekao je arhiepiskop Aram Atešijan, duhovni vođa malobrojne jermenske zajednice u Turskoj, listu "Hurijet" .
On je dodao da pre 10 godina o tome u Turskoj niste smeli ni da govorite, niti o genocidu niti o ljudskim pravima.
Samo mali broj vernika moći će da uđe u samu Crkvu. Vernici će sedeti na plastičnim stolicama postavljenim ispred ulaza i posmatrati ceremoniju na velikom ekranu.
Većina vernika koji su došli su turski Jermeni, a mali broj je došao iz susedne Jermenije i SAD.
Nedostatak krsta izazvao je kritike u Jermeniji da je ovo bogosluženje samo trik Turske za javnost i bilo je poziva na bojkot.
Jermenska apostolska crkva promenila je odluku da pošalje dvojicu visokih predstavnika na bogosluženje.
Ova odluka odražava duboko nepoverenje i neslaganje dve zemlje u vezi njihove krvave prošlosti kao i oko tvrdnji Jermena o pokolju 1,5 miliona njihovih sunarodnika tokom genocida od 1915-1917. godine.
U provinciji Van i većem delu istočne Turske živela je velika jermenska zajednica do 1915. Godine, kada je postala meta masakra i deportacija, dok se Otomansko carstvo raspadalo tokom Prvog svetskog rata.
Turska je odbacila tvrdnje o genocidu i tvrdi da je broj žrtava preuveličan.
Današnja jermenska zajednica u Turskoj broji oko 70 000 ljudi i koncentrisana je u Istanbulu.
Prošle godine, Turska i Jermenija potpisale su sporazume o uspostavljanju diplomatskih veza i otvaranju granica nakon više od 10 godina.
(Srna)
