Duško Vukobrat i njegov kolega iz Turske su u nemačkom gradu Boblingenu spasili dvoje dece od otmice.
Banjalučanin Duško Vukobrat i njegov radni kolega iz Turske spasili su u sredu ujutro dvoje dece od otmice u nemačkom gradiću Boblingenu. Vukobrat, koji je po struci bagerista i radi na gradilištu, kaže da nije ni slutio šta će se tog dana dogoditi i da će on i kolega sprečiti veliku tragediju.
"Sve je ličilo da će to biti jedan običan radni dan. Ipak, nije bilo tako. Došlo smo na posao oko sedam sati, jutarnja kafa, dok se mašine zagreju, radili smo kolega iz Turske i ja. Oko pet do osam, otišao sam po šljunak, a u povratku vidim da kolega iskače iz kanala. Pokazuje mi da vozim bager da zatvorim put, vidim uskače čovek na zadnja vrata od kombija na kojem su vrata bila zamagljena. Izvukao je jedno dete, drugo smo izvukli na bočnu stranu i tada je otmičar hteo da pobegne, ipak mu to nismo dozvolili, a brzo je stigla policija i dosta ljudi. Deca su spašena i to je najvažnije", ispričao je Vukobrat.
U Nemačkoj je četiri godine, a nešto slično do sada nije bilo. Kako kaže, reč je o mirnom mestu gde ima dosta ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije, veličine Gradiške.
"Za tri minuta već je bilo 40 policajaca, a do tad nije imao šansu da pobegne jer smo nas dvojica jaki. Kad su došli roditelji, bio je to vrisak, plač ali i sreća jer su deca ostala živa. Prvo su zagrlili decu, a odmah kolegu i mene. Ljudi su zahvalni od srca, teško je to rečima opisati. Imamo radnički kontejner, pun je hrane i pića koji su nam doneli u znak zahvalnosti, sviraju nam na ulici, pozdravljaju nas", kazao je Vukobrat.
Dodaje da je otmičar lokalac, Nemac, i da su ga držali ga sve dok nije došla policija. Bio je naoružan.
"Oteli smo mu ključeve, nije imao nikakve šanse da pobegne. Bio je naoružan, imamo je nož, opojna sredstva da umrtvi telo. U policiji je kasnije priznao da je htio da ih siluje i da bi ih bacio u jednu rečicu 500 metara od naše bauštele", tvrdi Vukobrat.
Ovaj skromni čovek naglašava da ne očekuje nikakvu nagradu, ali podseća da je najveća satisfakcija to što su deca živa i zdrava. Istakao je da je važno odreagovati u ovakvim situacijima.
"Najvažnije je da smo to videli, da smo se tu zadesili i odreagovali urgentno. U tim trenucima čovek dobije i neku posebnu snagu, a zagrljaj roditelja upućen deci, a onda i nama ostaće mi dok sam živ uspomena", dodao je Vukobrat.
Duško je u Nemačkoj jer je otišao zbog posla i prilike da zaradi. Uporedio je život u Nemačkoj i Republici Srpskoj.
"Iz Banjaluke sam, a trenutno nastanjen u Rojtlingenu. Ovamo su plate redovne i dobre, ali moram priznati da je najlepše u svom kraju, a muka me naterala da odem trbuhom za kruhom u Evropu. Pre toga sam radio 11 godina u Poštama Srpske, a 15 godina sam vozio autobus, dok bih platio račune i kredit ne bi mi ništa ostalo. Ovamo je mnogo drugačije", zaključio je Vukobrat priču za Glas Srpske.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Glas sprske)
