Evo kako će sukob u Gazi uticati na cene nafte.
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla bi da gurne cene nafte iznad 100 dolara do kraja godine i da preokrene trend pada koji proizilazi iz slabljenja tražnje zbog slabe ekonomije, upozorila je Svetska banka. Barel bi trebalo da košta u proseku 90 dolara u četvrtom tromesečju, predviđa Svetska banka u izveštaju o tržištima roba, a prosečno 81 dolar za celu godinu.
Od početka rata između Izraela i palestinskog Hamasa, cene nafte su porasle samo za oko šest odsto, dok su cene poljoprivrednih proizvoda, većine metala i drugih proizvoda 'jedva krenule', utvrdila je Svetska banka. Oni navode tri scenarija rizika, zasnovana na istorijskim epizodama iz 1970-ih, koji takođe uključuju regionalne sukobe.
'Više cene nafte tokom dužeg perioda znače veće cene hrane'
Scenario "blagog poremećaja", ekvivalentan smanjenju proizvodnje nafte tokom oružanog sukoba u Libiji 2011. za oko 500.000 barela dnevno, na dva miliona barela dnevno, predviđa povećanje cene nafte u četvrtom kvartalu na 93 do 102 dolara po barelu.
Scenario "umerenog poremećaja", kao što je rat u Iraku 2003. godine, smanjio bi globalnu ponudu za tri do pet miliona barela dnevno, što bi podiglo cenu nafte na 109 do 121 dolara po barelu. Scenario 'velikog poremećaja' otprilike odražava efekat arapskog naftnog embarga iz 1973. i ocrtava pad ponude od šest do osam miliona barela dnevno.
U tom slučaju bi cena nafte u početnoj fazi porasla i do 75 odsto, na 140 do 157 dolara za barel. "Više cene nafte u dužem vremenskom periodu neminovno bi značile i veće cene hrane", rekao je Ajhan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke, ističući da bi šok cena nafte značio još snažnije povećanje cena hrane pre svega u mnoge zemlje u razvoju.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Index.hr)
