Bude li Amerika prisiljena na rat, neće biti vremena za kompenzaciju nedostataka ili gomilanje oružja i municije.
Nedavno obraćanje američkog predsednika Džoa Bajdena u Ovalnom kabinetu označilo je ključni trenutak u sve većem takmičenju između Amerike i njenih saveznika sa jedne strane i osovine diktatura koje se stvaraju oko Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, sa druge strane, piše Politiko. Bajdenov govor je efektivno spojio rat u Ukrajini i širi rat koji se sprema na Bliskom istoku u dve strane istog sukoba. A ako sada i Hezbolah napadne, to će Americi i njenim saveznicima dati znatno prošireno poprište rata i dodatno opteretiti vojne resurse.
Istovremeno se čini verovatnim da će se Tajvan pojaviti kao treća sfera sukoba u idućih nekoliko godina, a možda i pre. I Peking jača svoju vojsku. Mornarica Narodne oslobodilačke vojske već je brojčano veća od kopnene snage, a nuklearne snage brzo rastu.
Rusija jača proizvodnju
U međuvremenu Rusija, bez obzira na trajanje rata u Ukrajini, širi svoju proizvodnju. Ovo uključuje i vraćanje oštećene opreme sa bojnog polja, a takođe pokreće sistem proizvodnje. Ruska vojska je sada sposobna za borbu i mobilizaciju istovremeno, sa ciljem da proširi svoje redove na 1,5 miliona vojnika.
Jednostavno rečeno, američki protivnici se spremaju za rat. U Vašingtonu, međutim, rasprave o nacionalnoj bezbednosti retko počinju sa priznanjem da Kina i Rusija grade svoje vojske ne za odbranu, već za napad. Politiko piše da bi to trebalo da bude početna tačka svih razgovora o potrošnji SAD i saveznika na odbranu.
Ogromna potrošnja na oružje, municiju i ljudske živote u Ukrajini trebalo bi da bude znak za uzbunu. SAD bi trebalo da počnu da se preispituju da li je njihov model dobrovoljačkih snaga dorastao zadatku, posebno kada je reč o obučenim rezervama. Ali ovo nije samo problem SAD, on je postao dominantan širom Zapada. A sa obzirom na sve sa čime se suočavaju Europa i Azija, možda je vreme za preispitivanje. Sadašnji broj vojnika jednostavno nije dorastao zadatku. Zapadne vojske, mornarice i vazduhoplovne snage jednostavno su premale da bi odgovorile i na Atlantiku i na Pacifiku, dva poprišta rata koja će definisati ishod svakog budućeg globalnog sukoba.
Rešenje nije "okrenuti se Aziji", već da se ponovo obnove zapadne snage sa neophodnim viškovima u rezervi. U sve nestabilnijem svetu, imperativ je da SAD povećaju izdatke za odbranu.
Nova strategija
Odvraćanje u Evropi i Aziji zahteva stalno stacioniranje, a ne rotirajuće prisustvo, što je bila privremena mera za izbegavanje teških izbora. Ako NATO želi da preživi, odvraćanje i kolektivna teritorijalna odbrana u Evropi moraju biti novi fokus.
U Aziji bilateralne bezbednosne garancije i napore za regionalnu stabilizaciju moraju biti podržani raspoređivanjem SAD-a i saveznika. Amerika mora da preispita kako gradi svoje oružane snage i oružje. Na primer, prošle godine Amerika je imala 25 odsto manjka u zapošljavanju, a ove godine su opet ispod cilja. Čak ni mornarica ove godine nije ispunila svoje ciljeve zapošljavanja, a popunjavanje posada američkih brodova postaje sve veći izazov.
SAD bi stoga sada trebalo da prestanu da govore o konkurenciji velikih sila i da se zapitaju kako bi zapravo izgledala pobeda u ovom sukobu između demokratija i diktatura.
SAD takođe moraju da odluče koji su geopolitički centri ključni za njenu domovinsku bezbednost i prosperitet njenih građana. Treba da vrate prioritete nacionalne bezbednosti u donošenje odluka i ponovo nauče ono što su ranije generacije znale, ali što je izgleda zaboravljeno u proteklih 30 godina: da se ne može zavisiti od protivnika kada je reč o osnovnim stvarima za održavanje društva, a zatim očekivati pobedu ako taj protivnik odluči da krene u rat.
Bude li Amerika prisiljena na rat, neće biti vremena za kompenzaciju nedostataka ili gomilanje oružja i municije. Lekcije koje treba naučiti iz Ukrajine, a sada i iz Izraela, su da SAD i njeni saveznici treba da preispitaju način na koji su izgrađene njihove vojske kako bi postojao način da pošalju velike snage na teren ako se to pokaže neophodnim. Potreban je novi osećaj hitnosti u vezi sa pretnjom sa kojom se suočavamo i moramo delovati odmah, piše Politiko.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
