Krdo potomaka od jednog mužjaka i tri ženke, koje je kralj droge doneo u Kolumbiju, danas broji 169 jedinki koje se brzo razmnožavaju. Nakon Eskobarove smrti 1993. godine, vlasti su premestile većinu životinja, ali ne i nilske konje jer su bile preteške. 

Bez prirodnih predatora, rastuća populacija nilskog konja predstavlja problem za životnu sredinu i ekosistem. Predviđa se da će, ukoliko se ne preduzmu drastične mere, do 2035. godine broj jedinki porasti na 1.000.

Strategija kontrole

Nova faza kontrole populacije nilskog konja uključuje tri strategije - sterilizaciju, preseljenje i eutanaziju. U periodu od 2011. do 2019. četiri mužjaka su kastrirana, a dve ženke sterilisane, što je uticalo na sporiji rast broja jedinki nilskih konja. U planu je preseljenje dela populacije u Indiju, Filipine i Meksiko, a trenutno se razmatra slanje 60 životinja u Indiju.

Oni predstavljaju pretnju poljoprivredi

Sterilizacija će koštati zemlju 10.000 dolara po životinji i počeće sledeće nedelje. Istraživanja su pokazala negativne efekte otpada nilskog konja na nivo kiseonika u vodi, što može uticati na ribe, a na kraju i na ljude. Oni predstavljaju pretnju poljoprivredi i bezbednosti ljudi u okolnim mestima, navodi se u saopštenju.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija ŽIVEO SAM KAO DA MI JE TATA PABLO ESKOBAR! Sin pokojnog Mande: Nudili mi da uđem u razne kartele, ko zna gde bih završio

(Mondo)