Krajnji cilj monaha jeste čin velike shime, onaj koji teži da dostigne ovo stanje obično se bori dugi niz godina u monaškom životu.
U srcu pravoslavnog monaštva, među gustim šumama i planinskim vrhovima, nalaze se Shi monasi, čuvari drevnih duhovnih tradicija i blagoslovene tišine. Njihov izgled je skroman i asketski - odeveni su u jednostavne halje i pokriveni kapuljačama, odražavajući svoju posvećenost jednostavnom životu. Krajnji cilj monaha jeste čin velike shime, onaj koji teži da dostigne ovo stanje obično se bori dugi niz godina u monaškom životu., i često se ne dodeljuje do samog kraja života monaha. Oni koji dostignu to stanje obično provedu ostatak svog života u potpunoj izolaciji i tihovanju u okviru manastira ili posebno pripremljenom skitu ili isposnici, gde niko ne može ući čak ni da se pomoli. Njih ćete retko videti na ulici, a iako ih vidite, uvek će biti pokrivene glave.
Pravoslavno monaštvo je podeljeno na tri stepena: rasofor, mala shima i velika shima.Rasofor (rasa je crni ogrtač sa širokim rukavima) je početnički stupanj monaštva. Maloshimnik (shima - "anđeoski lik“) je drugi stupanj monaštva. Odežda maloshimnika sastoji se od mantije. Pri uzimanju male shime monah na leđima nosi izvezeni kvadratni oblik platna koji ga podsjća na date zavete. Velikoshimnik ili shimonah je treći stupanj monaštva. Monah koji je uzeo veliku shimu zove se Velikoshimnik ili pustinjak, on je potpuno otuđen od sveta. Rukopoloženje ili postriženje monaha u veliku shimu obavlja se svečano i duže nego u malu. Monah velike shimedobija haljinu koja se zove analav, dok monah svakodnevno nosi krst u oponašanju Hrista. To se nosi oko vrata i na kraju doseže do zglobova. Umesto kamilavke sa velom monahu velike shime se daje kapuljača na kojoj je izvezeno pet krstova, i to jedan na čelu, jedan na leđima između ramena, jedan niže na leđima, i po jedan na svakom krilu vela. Obično žive odvojeno od ostalog bratstva, ne učestvuju u bilo kojoj poslušnosti, osim službe i liturgije. Gotovo uopšte ne pričaju i kriju svoje lice kad su među drugim ljudima. Velikoshimnik je isključen od rukovodstva eparhije, monasi sveštenici su oslobođeni svih dažbina.
Njihovi manastiri su obično smešteni daleko od civilizacije, često na nepristupačnim mestima, gde je tišina jedini zvuk koji se čuje. Njihovi domovi su skromni, često građeni od kamena i drveta, sa oskudnim nameštajem i minimalnim komforom. Njihovo ponašanje je oblikovano strogim pravilima monaškog života. Dan Velikoshimnika počinje rano, uz jutarnje molitve i bogosluženja. Tokom dana, posvećuju se molitvi i čitanju Svetog Pisma. Tišina je sveta i poštovana, jer im pomaže da se fokusiraju na unutrašnji mir i duhobni razvoj.
Pravila kojih se pridržavaju Velikoshimnici uključuju post, asketski način života, poslušnost prema svom duhovnom vođi, obično je to iguman manastira u kom borave. Ono što ih izdvaja od ostalih pravoslavnih monaha je naglasak na tišini, dubokoj usresređenosti molitvi. Oni nemaju dodira sa spoljnim svetom, povlače se od svih svetovnih stvari. Za razliku od drugih monaških zajednica, koje imaju bogate crkve i vrše bogosluženja pred narodom, shimi monasi se fokusiraju na unutrašnje bogosluženje, lični odnos sa Bogom. Najviše ih ima na Svetoj Gori.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
