Bivši islandski premijer Geir Horte bi mogao da bude prvi svetski lider koji će biti krivično gonjen zbog svoje uloge u svetskoj finansijskoj krizi, objavio je danas britanski list "Dejli mejl".
Nakon žučne debate u islandskom parlamentu, zastupnici su sa 33 glasa za i 30 protiv uputili slučaj protiv Hortea na specijalni sud, pri čemu se bivši premijer optužuje da nije sprečio finansijski krah svoje zemlje 2008. godine.
Specijalni sud će činiti 15 članova: pet sudija vrhovnog suda, predsednik okružnog suda, profesor ustavnog prava i osam ljudi koje islandski parlament bira svakih šest godina, navodi se u članku "Dejli mejla".
Ukoliko bude proglašen krivim, Horteu preti zatvorska kazna u trajanju od dve godine. Datum ročišta još nije određen. Moguće je da sud odbaci optužbe, ali je teško predvideti ishod suđenja jer je to prvi put da takav sud zaseda.
Usled finansijske krize je pala vlada Islanda, došlo je do masovnih protesta građana, a privreda te zemlje je zapala u velike poteškoće kad je nacionalna valuta - islandska kruna - naglo izgubila na vrednosti.
Horte, bivši lider Stranke nezavisnosti, više nije zastupnik u parlamentu, a sa mesta premijera je odstupio prošle godine nakon masovnih javnih protesta i zbog terapije za lečenje raka jednjaka.
"Na sve optužbe ću odgovoriti na sudu i odbraniću se. Nevin sam. Ove optužbe graniče se sa političkim progonom", istakao je Horte.
Island, vulkansko ostrvo sa tek 320.000 stanovnika, pretvorilo se gotovo preko noći iz ekonomskog "čuda od deteta" u fiskalnu "kantu za otpad", nakon što je nastupila kreditna kriza.
Nakon decenije vrtoglavog privrednog rasta tokom koje su islandske banke i kompanije kupovale imovinu širom sveta, globalna finansijska kriza je izazvala politički i ekonomski haos u toj zemlji. Islandske banke su bankrotirale 2008. godine, a od tada je došlo i do velikog rasta stope nezaposlenosti.
U aprilu je objavljen izveštaj na 2.300 strana o kolapsu banaka, čiju je izradu poručila vlada u Rejkjaviku, u kojem se Harde i guverner islandske centralne banke David Odson optužuju za "grubi propust" time što su dopustili da se finansijski sektor bez adekvatnog nadzora pregreje.
Pal Hreinson, sudija vrhovnog suda na čelu Specijalne komisije za istragu koja je objavila izveštaj, posebno je izdvojio sedam nekadašnjih zvaničnika uključujući Hortea i Odsona kao krivce za krah, ali je samo Horte upućen pred sud. Odluka parlamenta da se ne sudi trojici bivših ministara je razljutila one koji su smatrali da bivši premijer nije jedini krivac.
U izveštaju Komisije se navodi da su tri najveće islandske banke: "Glitnir", "Kaupting" i "Landsbanki" postale suviše velike i preopteretile finansijski sistem zemlje kad su zapale u probleme zbog preteranog preuzimanja rizika.
Pre nego što su pomenute banke u oktobru 2008. poput domina pale u roku od tri nedelje, bankarski sektor Islanda je već narastao do veličine devet puta veće od ostatka privrede te zemlje, preneo je britanski "Dejli mejl".
(Tanjug)
Specijalni sud će činiti 15 članova: pet sudija vrhovnog suda, predsednik okružnog suda, profesor ustavnog prava i osam ljudi koje islandski parlament bira svakih šest godina, navodi se u članku "Dejli mejla".
Ukoliko bude proglašen krivim, Horteu preti zatvorska kazna u trajanju od dve godine. Datum ročišta još nije određen. Moguće je da sud odbaci optužbe, ali je teško predvideti ishod suđenja jer je to prvi put da takav sud zaseda.
Usled finansijske krize je pala vlada Islanda, došlo je do masovnih protesta građana, a privreda te zemlje je zapala u velike poteškoće kad je nacionalna valuta - islandska kruna - naglo izgubila na vrednosti.
Horte, bivši lider Stranke nezavisnosti, više nije zastupnik u parlamentu, a sa mesta premijera je odstupio prošle godine nakon masovnih javnih protesta i zbog terapije za lečenje raka jednjaka.
"Na sve optužbe ću odgovoriti na sudu i odbraniću se. Nevin sam. Ove optužbe graniče se sa političkim progonom", istakao je Horte.
Island, vulkansko ostrvo sa tek 320.000 stanovnika, pretvorilo se gotovo preko noći iz ekonomskog "čuda od deteta" u fiskalnu "kantu za otpad", nakon što je nastupila kreditna kriza.
Nakon decenije vrtoglavog privrednog rasta tokom koje su islandske banke i kompanije kupovale imovinu širom sveta, globalna finansijska kriza je izazvala politički i ekonomski haos u toj zemlji. Islandske banke su bankrotirale 2008. godine, a od tada je došlo i do velikog rasta stope nezaposlenosti.
U aprilu je objavljen izveštaj na 2.300 strana o kolapsu banaka, čiju je izradu poručila vlada u Rejkjaviku, u kojem se Harde i guverner islandske centralne banke David Odson optužuju za "grubi propust" time što su dopustili da se finansijski sektor bez adekvatnog nadzora pregreje.
Pal Hreinson, sudija vrhovnog suda na čelu Specijalne komisije za istragu koja je objavila izveštaj, posebno je izdvojio sedam nekadašnjih zvaničnika uključujući Hortea i Odsona kao krivce za krah, ali je samo Horte upućen pred sud. Odluka parlamenta da se ne sudi trojici bivših ministara je razljutila one koji su smatrali da bivši premijer nije jedini krivac.
U izveštaju Komisije se navodi da su tri najveće islandske banke: "Glitnir", "Kaupting" i "Landsbanki" postale suviše velike i preopteretile finansijski sistem zemlje kad su zapale u probleme zbog preteranog preuzimanja rizika.
Pre nego što su pomenute banke u oktobru 2008. poput domina pale u roku od tri nedelje, bankarski sektor Islanda je već narastao do veličine devet puta veće od ostatka privrede te zemlje, preneo je britanski "Dejli mejl".
(Tanjug)
