NATO mora da bude sposoban za vođenje velikog rata sa Rusijom, uprkos katastrofalnom ratu Moskve u Ukrajini, prema predlogu koji je ranije ovog meseca objavio nemački savet za spoljne odnose (DGAP).
NATO mora biti sposoban za vođenje velikog rata sa Rusijom u roku od pet do devet godina kako bi Moskvi uskratio bilo kakvu mogućnost da svoj rat protiv Ukrajine proširi na konfrontaciju sa zapadnim vojnim savezom, upozorava se u najnovijem nemačkom izveštaju.
NATO mora da bude sposoban za vođenje velikog rata sa Rusijom, uprkos katastrofalnom ratu Moskve u Ukrajini, prema predlogu koji je ranije ovog meseca objavio nemački savet za spoljne odnose (DGAP). Prema autorima izveštaja Kristijanu Molingu i Torbenu Šucu, Rusija "predstavlja najveću i najhitniju pretnju za zemlje NATO-a". Prema izveštaju, alijansa je u trci sa vremenom.
"Kada se okončaju intenzivne borbe u Ukrajini, režimu u Moskvi će možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage. U tom vremenskom okviru, Nemačka i NATO moraju da obezbede svojim oružanim snagama sposobnost da odvraćaju i, ako je potrebno, da se bore protiv Rusije. Tek tada će biti u poziciji da smanje rizik od ponovnog izbijanja rata u Evropi. Ako Moskva uspe da osposobiti svoje oružane snage posle samo šest godina, NATO-u će biti sve teže da sustigne Rusiju", navodi se u izveštaju.
Ruski predsednik Vladimir Putin i najviši ruski zvaničnici više puta su opisali svoju invaziju na Ukrajinu kao rat protiv "kolektivnog Zapada", preventivni udar na zapadni blok predvođen Amerikancima koji, prema njihovom narativu, želi da potisne i raskomada Rusiju. Do sada je, međutim, između NATO-a i Rusije održavan nesigurni mir. Čak i dok oružje NATO-a uništava ruske trupe u Ukrajini, Moskva se upustila u tek malo više od nuklearnog "zveckanja". Iako se NATO širi ka ruskim granicama i sužava, uz pomoć Evropske unije, strateške opcije Moskve, čini se da su obe strane privržene opciji hladnog, a ne vrućeg rata.
"Oni ne misle da se radi o ratu protiv NATO-a. Oni ne žele ovaj sukob. I verujem da su sve njihove nuklearne pretnje signali NATO-u da ne interveniše direktno. To bi bila noćna mora. I NATO i Rusija od početka rata čine sve da spreče direktan sukob", rekao je za Njuzvik Oleg Ignjatov, viši analitičar za Rusiju u istraživačkom centru Krizne grupe, misleći na mogući sukob između Rusije i zapadnog bloka.
Ruski gubici i otpornost
Rusija do sada nije uspela da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini. Ono što je trebalo da bude munjevito brza operacija koja bi demonstrirala nemilosrdnost i stratešku nadmoć Moskve ispostavilo se kao skupo zaglavljivanje u baruštinu. Otvoreni rat Rusije doveo je do stotina hiljada ruskih žrtava, ekonomski i politički izolovao Kremlj i podstakao zapadne neprijatelje Moskve na akciju posle decenija letargije. Ruska vojska je ozbiljno desetkovana, a granice višedecenijskih napora Moskve da je modernizuje jasno su izložene celom svetu. Međutim, kako navode autori izveštaja, ruskom medvedu nisu odsečene kandže.
"Čak i posle skoro dve godine borbi u Ukrajini, ratne sposobnosti Rusije su veće nego što sadašnji utisci sugerišu. Ruske kopnene snage su pretrpele najveće gubitke u ljudstvu i materijalu, one će predstavljati glavni napor u rekonstituciji snaga. Iako je vazduhoplovstvo takođe izgubilo kvalifikovano osoblje, njeni materijalni gubici su relativno mali (oko 10 do 15 odsto). Istovremeno, obe grane su pokazale svoju prilagodljivost", navode oni.
Dodaje se i da je ruska ratna mornarica pretrpela velike gubitke kada je u pitanju Crnomorska flota, ali su zato Baltička, Pacifička i Severna flota i dalje spremne za upotrebu. "I strateške rakete i sajber i svemirske snage će verovatno ostati uglavnom netaknute".
Procenjuje se da će oni koji su preživeli pokolj na ukrajinskim ratištima biti vredni za obnovu ruskih snaga. Andrus Merilo, komandant 1. estonske brigade, rekao je za Njuzvik ranije ove godine da će budući komandanti ruskih bataljona i brigada biti iskusniji od NATO komandanata. "Naučili su kako da se bore u bliskoj borbi kroz bol, krv i patnju. Ali naučili su", istakao je Merilo.
Putin ne pokazuje znake odustajanja od svog kockanja u Ukrajini, a posle dve decenije njegove autoritarne vladavine, u zemlji ima malo legitimne političke opozicije. U međuvremenu, sankcije nisu uspele da uruše rusku ekonomiju.
"Rusija koristi prihode od izvoza nafte i gasa da transformiše svoju industriju oružja u ratnu industriju. Pojačala je proizvodnju u nekim segmentima i zadržala važne radnike u proizvodnji. Istovremeno, uspela je da zaobiđe zapadne sankcije za komponente koje se smatraju kritičnim za ratne napore, kao što su mikročipovi ili kuglični ležajevi i sirovine. Pored toga, Rusija uvozi oružje i municiju iz savezničkih zemalja poput Irana i Severne Koreje", navodi se u izveštaju DGAP-a.
Počnite sa pripremama - odmah
"Rusija se suočava sa manje velikih izazova u pogledu otpornosti svog društva od Zapada. Režim silom guši svaku pojavu civilnog društva. Spremnost društva da prihvati gubitak ljudskih života je očigledno visoka, jer je rat u Ukrajini već 'koštao' Rusiju više od 250.000 mrtvih i ranjenih".
Ukrajinu i njene zapadne partnere čeka dug rat, a prema autorima izveštaja DGAP-a, pripreme za sledeći treba da počnu sada. "Raspored realizacije ovih planova može se jasno utvrditi - on je definisan vremenom koje će ruskim oružanim snagama trebati za njihovu rekonstrukciju, što znači šest do deset godina nakon završetka borbi visokog intenziteta u Ukrajini", upozoravaju autori i dodaju:
"NATO mora da završi sopstveno repozicioniranje najmanje godinu dana pre nego što Rusija dostigne ratnu sposobnost. To bi Kremlju dalo priliku da na vreme prepozna da ruski prozor mogućnosti za uspešan napad na NATO nije otvoren. S obzirom na rusko vreme za rekonstituciju, NATO stoga mora da postigne ratnu sposobnost u roku od pet do devet godina, kako bi odvratio Rusiju od ulaska u rat".
Brzina je od suštinske važnosti, navodi se u izveštaju, i ukazuje se na to da je odvraćanje ključ ruskog strateškog razmišljanja. "Bilo kakve snage ili sistemi koje zemlje NATO-a rasporede samo kratko vreme pre nego Rusija obnovi snage neće uticati na razmišljanje Rusije. Rusija bi mogla da potceni borbenu gotovost NATO-a i da bude u iskušenju da započne rat", tvrde autori.
NATO se mobilisao kako bi se suočio sa novom snažnom ruskom pretnjom nakon što su ruske snage pokrenule invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine. Tenkovi koje je NATO donirao napadnutoj zemlji, artiljerijski sistemi, a uskoro čak i borbeni avioni, već su u akciji protiv ruskih snaga, što se u vreme pre ruske invazije smatralo nemogućim.
Finska se takođe pridružila zapadnoj vojnoj alijansi, dodajući još 1.300 kilometara granici NATO-a sa Rusijom, dok se Švedska takođe zalaže da što pre postane članica. Baltičko more, preko kojeg mnoge od najvažnijih ruskih pomorskih i trgovačkih flota imaju kontakt sa svetom, sada liči na "NATO jezero", kako su to rekli neki saveznički lideri.
Problem finansiranja
Ali, zapadni savez je takođe bio vrlo spor u odlukama da pristane na slanje svog najnaprednijeg oružja u Ukrajinu i bori se da proširi svoju vojno-industrijsku bazu kako bi se takmičila sa ruskom ratnom mašinom. Konkretno, proizvodnja artiljerijskih granata se pokazala kao potencijalna slabost Zapada, pošto članice Alijanse ne uspevaju da zadovolje nezasitne apetite Ukrajine za oružjem.
Većina zemalja NATO-a i dalje ne uspeva da ispuni cilj dogovoren 2014. da se za odbranu odvoji najmanje 2 procenta BDP-a u roku od 10 godina. Među onima koji se i dalje bore da ispune ovu obavezu su ključne zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije. Iako je podrška Ukrajini i dalje javno istaknuta širom NATO-a, sve države članice se bore sa globalnim ekonomskim poteškoćama i krizom troškova života, čineći velika povećanja vojne potrošnje politički osetljivim.
Izveštaj DGAP-a sugeriše da rešenje leži u dugoročnom planiranju. "Ako se pretpostavi da NATO ima još deceniju pre nego što treba da bude u stanju da odvrati Rusiju, potrebni napori postaju politički svarljiviji. Teret javnih budžeta je raspoređen na mandate nekoliko vlada. Izgradnja struktura snaga i nabavke mogu se nastaviti kako je planirano. Industrija može održati svoje proizvodne planove. Zemlje NATO-a bi takođe bi imale više vremena za izgradnju svoje ukupne obrane", navode autori.
Autori sugerišu da bi NATO trebao da "dobije na vremenu" forsirajući ukrajinsku pobedu i maksimalnu rusku vojnu degradaciju, istovremeno integrišući Ukrajinu u odbrambene strukture i industrije EU i NATO-a. Evropa, zaključuje se, mora preuzeti "izbalansiraniji" udeo u naporima u Ukrajini nego SAD, dok pooštrava sankcije kako bi dodatno ometala razvoj ruske ratne ekonomije.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
